Европски изузетно велики телескоп

С Википедије, слободне енциклопедије
Европски изузетно велики телескоп (E-ELT)
Image Credit: ESO
Уметничко виђење E-ELT–а
ОрганизацијаЕСО
ЛокацијаСеро Армазонес, Чиле (близу Паранал опсерваторије)
Висина3.060 m[1]
Времедобро
Таласна дужинавидљива, инфрацрвена
Изграђензавршетак планиран за 2022.г.
Врста телескопа рефлекторски
Пречник39,3 m
Угаона резолуција 0,001 до 0,65 лучних секунди, зависно од инструмента
Површина огледала978 m²
Жижна даљина420–840 m (f/10 – f/20)
МонтажаНасмит монтажа
ВебсајтE-ELT на сајту ЕСО

Европски изузетно велики телескоп (енгл. European Extremely Large Telescope), или скраћено E-ELT, је један од изузетно великих телескопа. Изградњу телескопа финансира европска јужна опсерваторија, а завршетак изградње је планиран за 2022. годину. Конструкција телескопа се састоји од примарног огледала, пречника 39,3 m, и секундарног које је пречника 4,2 m. Телескоп ће бити опремљен најновијом адаптивном оптиком и инструментима.[2] Савет ЕСО је 11. јуна 2012. године одобрио почетак радова на E-ELT телескопу, с тим да га прво морају ратификовати владе неких чланица.[3]

Од овог телескопа се очекује да астрономима омогући истраживање најранијих фаза формирања планетарних система и детекцију воде и органских молекула у протопланетарним дисковима који окружују новонастале звезде.[4]

Историја[уреди | уреди извор]

Савет европске јужне опсерваторије (ЕСО) је 26. априла 2010. године изабрао локацију Серо Армазонес у Чилеу, као место где ће бити изграђен E-ELT.[5] Друге предложене локације су биле Серо Мејкон у Аргентини, Рок де лос Мућаћос опсерваторија на Канарским острвима као и локације у Јужној Африци, Мароку и на Антарктику.[6]

Првобитан дизајн телескопа се састојао од примарног огледала пречника 42 m, површине 1.300 m², и секундарног огледала пречника 5,9 m. Међутим, 2011. године усвојен је предлог да се величина примарног огледала смањи са 42 на 39,3 m, а секундарног са 5,9 на 4,2 m.[2] Овим су трошкови изградње смањени са 1,275 на 1,055 милијарди евра, и омогућује се да телескоп буде завршен раније.

Генерални директор ЕСО је 2011. године, у саопшетњу за јавност, изјавио: „И са измењеним дизајном телескопа E-ELT научни циљеви ће бити испуњени, али се такође обезбеђује да изградња телескопа не траје више од 10–11 година.“ Савет ЕСО је подржао ревидирани основни дизајн телескопа у јуну 2011. године, а усвајање грађевинског предлога се очекивало у децембру 2011.г.[7] Финансирање је касније укључено у буџет за 2012. годину, чиме су обезбеђени услови за почетну фазу пројекта која је обављена почетком 2012.г.[8] Телескоп је добио прелиминарно одобрење у јуну 2012. године, с тим да је требало да неки детаљи финансирања буду усаглашени.[3]

Инструменти[уреди | уреди извор]

Четири сегмента примарног огледала на испитивању у Немачкој. Постоље на којем се налазе може се ротирати до угла од 45° како би се симулирали услови који ће се сретати при коришћењу телескопа.

На телескоп ће бити монтирано више научних инструмената. Такође, биће могуће да се опсервације са једног инструмента пребаце на други за само неколико минута. Цео телексоп, и његова заштитна купола, моћи ће релативно брзо да промене оријентацију ка одређеном астрономском објекту од интереса, како би научници што боље искористили време које им је доступно за надгледање ноћног неба.

Галерија[уреди | уреди извор]

Слике испод приказују уметничко виђење телескопа E-ELT и произведене су од стране ЕСО.

E-ELT у поређењу са једним од постојећих VLT Примарних телескопа опсерваторије Паранал.
Дневни приказ телескопа E-ELT.
Модел гигантске, компликоване структуре унутар заштитне куполе E-ELT-а.
Шема примарног огледала E-ELT-а пречника скоро 40 m.
Овај пуст и негостољубив пејзаж, који подсећа на површину Марса, је у ствари панорама снимљена на месту Серо Армазонес у Чилеу, на којем ће бити изграђен телескоп E-ELT.
Ноћна панорама локације Серо Армазонес. На овој локацији је 350 дана у години без иједног облака.
Уметничко виђење Европског изузетно великог телескопа (E-ELT) унутар куполе, током ноћних осматрања неба. Четири снопа који су уперени ка небу представљају ласере који стварају вештачке звезде високо у Земљиној атмосфери (служе за корекцију адаптивне оптике).
Приказ отварања заштитне куполе телескопа E-ELT, као припрема за ноћна осматрања.
Трејлер у коме су описане све карактеристике E-ELT телескопа.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „World's biggest telescope to be located on Cerro Armazones, Chile” (на језику: (језик: енглески)). 28. 04. 2010. Приступљено 12. 01. 2013. »Највећи телескоп на свету биће изграђен у Чилеу.« 
  2. ^ а б Schilling, Govert (14. 06. 2011). „Europe Downscales Monster Telescope to Save Money” (на језику: (језик: енглески)). Архивирано из оригинала на датум 17. 05. 2013. Приступљено 12. 01. 2013. »Европа смањила планирани телескоп да би уштедела новац.« 
  3. ^ а б Amos, Jonathan (11. 06. 2012). „European Extremely Large Telescope given go-ahead” (на језику: (језик: енглески)). BBC. Приступљено 12. 01. 2013. »Будући највећи телескоп добио дозволу за почетак изградње.« 
  4. ^ „ESO - Are We Alone?” (на језику: (језик: енглески)). ЕСО. 11. 06. 2012. Архивирано из оригинала на датум 17. 01. 2013. Приступљено 12. 01. 2013. »Да ли смо сами?« 
  5. ^ „E-ELT Site Chosen” (на језику: (језик: енглески)). ЕСО. 26. 04. 2010. Приступљено 13. 01. 2013. »Одређена локација за изградњу E-ELT.« 
  6. ^ „Finding a home” (на језику: (језик: енглески)). ЕСО. Архивирано из оригинала на датум 17. 01. 2013. Приступљено 13. 01. 2013. »Тражење локације за нови тлескоп.« 
  7. ^ „ESO Moves One Step Closer to the First Extremely Large Telescope” (на језику: (језик: енглески)). ЕСО. 15. 6. 2011. Приступљено 18. 01. 2013. »ЕСО један корак ближе изградњи првог од изузетно великих телескопа.« 
  8. ^ „The E-ELT Moves Closer to Reality” (на језику: (језик: енглески)). ЕСО. 9. 12. 2011. Приступљено 18. 01. 2013. »Телескоп E-ELT све ближе стварности.« 
  9. ^ Pasquini, Luca; et al. (2008). „Proceedings of SPIE”. 7014. SPIE: 70141I—70141I—9. doi:10.1117/12.787936.  |chapter= игнорисан (помоћ)
  10. ^ „CODEX – An ultra-stable, high-resolution optical spectrograph for the E-ELT”. IAC. Архивирано из оригинала на датум 08. 02. 2012. Приступљено 29. 11. 2012. 
  11. ^ Cuby, Jean-Gabriel; et al. (2010). „Proceedings of SPIE” (PDF). 7735. SPIE: 77352D—77352D—15. Bibcode:2010SPIE.7735E..80C. doi:10.1117/12.856820. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 08. 2011. Приступљено 29. 11. 2012.  |chapter= игнорисан (помоћ)
  12. ^ „EAGLE: the Extremely Large Telescope Adaptive Optics for Galaxy Evolution instrument”. Архивирано из оригинала на датум 4. 10. 2010. Приступљено 29. 10. 2009. 
  13. ^ Kasper, Markus E.; et al. (2008). „EPICS: the exoplanet imager for the E-ELT”. Adaptive Optics Systems - Proceedings of the SPIE, Volume 7015. SPIE. стр. 70151S—70151S—12. doi:10.1117/12.789047. 
  14. ^ Thatte, Niranjan. „HARMONI”. University of Oxford. Приступљено 30. 11. 2012. 
  15. ^ Brandl, Bernhard. „METIS – The Mid-infrared E-ELT Imager and Spectrograph”. METIS consortium. Приступљено 30. 11. 2012. 
  16. ^ Brandl, Bernhard R.; et al. (2008). „METIS: the mid-infrared E-ELT imager and spectrograph”. Proceedings of the SPIE. Ground-based and Airborne Instrumentation for Astronomy II. 7014: 70141N—70141N—15. Bibcode:2008SPIE.7014E..55B. doi:10.1117/12.789241.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ);
  17. ^ „MICADO – Multi-AO Imaging Camera for Deep Observations”. MICADO team. Приступљено 30. 11. 2012. 
  18. ^ Davies, Richard; et al. (2010). „MICADO: the E-ELT adaptive optics imaging camera”. Proceedings of the SPIE. Ground-based and Airborne Instrumentation for Astronomy III. 7735: 77352A—77352A—12. Bibcode:2010SPIE.7735E..77D. doi:10.1117/12.856379. Приступљено 30. 11. 2012.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  19. ^ „E-ELT Optical Multi Object Spectrograph”. OPTIMOS Consortium. Архивирано из оригинала на датум 21. 05. 2013. Приступљено 30. 11. 2012. 
  20. ^ „SIMPLE - A high resolution near-IR spectrograph for the E-ELT”. SIMPLE Consortium. Архивирано из оригинала на датум 4. 03. 2016. Приступљено 30. 11. 2012. 
  21. ^ Oliva, E.; Origlia, L. (2008). „High-resolution near-IR spectroscopy: from 4m to 40m class telescopes” (PDF). Proceedings of the SPIE. Ground-based and Airborne Instrumentation for Astronomy II. 7014: 70141O—70141O—7. Bibcode:2008SPIE.7014E..56O. doi:10.1117/12.788821. Приступљено 30. 11. 2012.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)[мртва веза]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Европски изузетно велики телескоп на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Европски_изузетно_велики_телескоп&oldid=24272346”