Европски пут Е75
| Европски пут | ||||
|---|---|---|---|---|
| ||||
 | ||||
| Основни подаци | ||||
| Држава: | Норвешка, Финска, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Србија, Северна Македонија, Грчка | |||
| Врста: | ауто-пут | |||
| Дужина: | 5639 km | |||
| Деоница | ||||
| Почетак: | Вардо (Норвешка) | |||
| Кроз/поред: | Хелсинки, Гдањск, Лођ, Братислава, Будимпешта, Београд, Скопље, Атина | |||
| Крај: | Ситија (Грчка) | |||
| Приказ | ||||
Ауто-пут Београд-Ниш поред Ражња | ||||
Европски пут E75 је европски пут класе А, који спаја крајњи север (Норвешку) и југ (Грчку, тачније острво Крит) Европе. То је најдужи европски међународни пут који пролази кроз Србију, по почетној тачки други најсевернији (само пут E69 има севернију почетну тачку) а по крају најјужнији европски пут. Укупна дужина овог ауто-пута износи 5.639 km.
Ауто-пут је у делу кроз Србију, са отварањем Београдске обилазнице 2023. године, у потпуности завршен у пуном профилу од Суботице до Прешева.
Земље и градови кроз које пролази Е75
[уреди | уреди извор]
Норвешка: Варде – Вадзе – Варангерботн – Уцјоки
Финска: Инари – Ивало – Зоданкила – Рованиеми – Кеми – Оулу – Јивескиле – Хеинола – Лахти – Хелсинки
- трајект
Пољска: Гдањск – Свиеће – Торуњ – Кросњевице – Лођ – Пиотрков Трибуналски – Честохова – Беђин – Катовице – Тихи – Бјелско-Бјала - Ћешин
Чешка: Чешки Ћешин - Јаблунков
Словачка: Чадца - Жилина – Тренчин – Трнава – Братислава
Мађарска: Мошонмађаровар – Ђер – Татабања – Будимпешта – Кечкемет – Сегедин
Србија: Суботица – Нови Сад – Београд – Ниш – Лесковац – Прешево
Северна Македонија: Скопље – Велес – Ђевђелија
Грчка: Солун – Лариса – Ламија – Атина – трајект – Хања – Ираклион – Ајос Николаос – Ситија
Укупна дужина овог ауто-пута износи 5.639 km.
E75 кроз Србију
[уреди | уреди извор]Европски пут E75 кроз Србију у највећем делу прати трасу аутопута А1 (од граничног прелаза Хоргош до граничног прелаза Прешево), који је изграђен као ауто-пут целом дужином.[1][2]
Паневропски коридор X се код Ниша рачва на правце који прате E75 ка југу (ка Северној Македонији) и E80 ка истоку (ка Бугарској, крак Xc).[3][4]
Проток саобраћаја
[уреди | уреди извор]Просечан годишњи дневни саобраћај (ПГДС), добијен као резултат анализе и прогнозе саобраћајног оптерећења на деоници Е-75 за период од 1986. до 2018. године:[5][6]
| Година | ПГДС (возила/дан) |
|---|---|
| 1986 | 8.316 |
| 1990 | 8.498 |
| 1999 | 4.633 |
| 2002 | 7.202 |
| 2008 | 10.627 |
| 2015 | 14.400 |
| 2018 | 16.340 |
Проток у 2015. достиже довољан обим да оправда изградњу пуног профила ауто-пута.
Види још
[уреди | уреди извор]- Европска мрежа међународних путева
- Паневропски коридори
- Паневропски коридор 10
- Ауто-пут Братство и јединство
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Завршена изградња комплетног Коридора 10 кроз Републику Србију”. Путеви Србије. 2019-05-21. Приступљено 2026-02-02.
- ^ „Државни путеви IА реда”. Википедија. Приступљено 2026-02-02.
- ^ „Corridor X Motorway (E-75 & E-80) in Serbia”. Western Balkans Investment Framework (WBIF). Приступљено 2026-02-02.
- ^ „Serbia – Corridor X Highway Project” (PDF). World Bank. 2020. Приступљено 2026-02-02.
- ^ „Србија инфо 21 пројекат за 21. век”. Архивирано из оригинала 10. 11. 2008. г. Приступљено 21. 9. 2008.
- ^ „www.pregled.com Коридор 10”. Архивирано из оригинала 7. 9. 2009. г. Приступљено 21. 9. 2008.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| |||||
| |||||
