Пређи на садржај

Европски рекорди у атлетици у дворани

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Европски атлетски рекорди у дворани су најбољи резултати европских атлетичара постигнути на атлетским такмичењима у дворанама широм света. Преглед европских рекорда је приказан у следећој табели са резултатима оствареним до 20. фебруара 2026.

Напомене:

  •       Рекорд који није ратификован
  •       Незванични европски рекорд
  • h = ручно мерење (штоперицом)
  • + = резултат истрчан као пролазно време у дужој трци
  • Х = рекорд поништен због позитивног допинг теста

Мушкарци

[уреди | уреди извор]
Дисциплина Резултат Атлетичар Датум рођења Држава Место такмичења, Држава Датум Реф. Видео
50 м 5,61 Манфред Кокот 3. јануар 1948.  Источна Немачка Берлин, Источна Немачка 2. фебруар 1973.
5,61+ Џејсон Гарднер 18. септембар 1975.  Уједињено Краљевство Мадрид, Шпанија 16. фебруар 2000.
60 м 6,41 Марсел Џејкобс 26. септембар 1994.  Италија Београд, Србија 19. март 2022. [1] [1]
200 м 20,25 Линфорд Кристи 2. април 1960.  Уједињено Краљевство Лијевен, Француска 19. фебруар 1995. [2] [2]
400 м 45,01 Атила Молнар 17. јануар 2002.  Мађарска Острава, Чешка 3. фебруар 2026. [3] [3]
800 м 1:42,67 Вилсон Кипкетер 12. децембар 1972.  Данска Париз, Француска 9. март 1997. [4] [4]
1.000 м 2:14,52 Мухамед Атауи 26. септембар 2001.  Шпанија Мадрид, Шпанија 6. фебруар 2026. [5]
1.500 м 3:29,63 + Јакоб Ингебригстен 19. септембар 2000.  Норвешка Лијевен, Француска 13. фебруар 2025. [6] [5]
1 миља 3:45.14
3.000 м 7:24,68 Мохамед Катир 17. фебруар 1998.  Шпанија Лијевен, Француска 15. фебруар 2023. [7] [6]
Две миље 8:00,67 Џош Кер 8. октобар 1997.  Уједињено Краљевство Њујорк, САД 11. фебруар 2024. [8] [7]
5.000 м 12:54,92 Жими Гресије 4. мај 1997.  Француска Бостон, САД 14. фебруар 2025. [9] [8]
50 м препоне 6,36 + Лађи Дукуре 28. март 1983.  Француска Лијевен, Француска 26. фебруар 2005
60 м препоне 7,30 Колин Џексон 18. фебруар 1967.  Уједињено Краљевство Зинделфинген, Западна Немачка 6. март 1994. [10] [9]
скок увис 2,42 Карло Тренхарт 5. јул 1957. Њемачка Западна Немачка Берлин, Источна Немачка 26. фебруар 1988.
2,42 X Иван Ухов 29. март 1986.  Русија Праг, Чешка 25. фебруар 2014. [11] [10]
скок мотком 6,27 Арманд Дуплантис 10. новембар 1999.  Шведска Клермон Феран, Француска 28. фебруар 2025. [12] [11]
скок удаљ 8,71 Себастијан Бајер 11. јун 1986.  Немачка Торино, Италија 8. март 2009. [13] [12]
троскок 17,92[14] Теди Тамго 25. јануар 1980.  Француска Париз, Француска 6. март 2011. [15] [13]
бацање кугле 22,55 Улф Тимерман 1. новембар 1962.  Источна Немачка Senftenberg 11. фебруар 1989.
седмобој 6.558 Сандер Скотхајм 31. мај 2002.  Норвешка Апелдорн, Холандија 8. март 2025. [16] [14]
6,93 (60 м), 7,95 (даљ), 14,39 (кугла), 2,19 (вис), 8,04 (60 м пре.), 5,10 (мотка), 2:32,72 (1.000 м)
5.000 м ходање 17:55,65 Франческо Фортунато 13. децембар 1994.  Италија Анкона, Италија 22. фебруар 2025. [17] [15]
4х200 м штафета 1:22,11 Ади Мејф
Дарен Брејтвејт
Џон Риџис
Линфорд Кристи		 12. новембар 1966.
20. јануар 1969.
13. октобар 1966.
2. април 1960. 		 Уједињено Краљевство Глазгов, Шкотска 3. март 1991.
4х400 м штафета 3:01,77 Картол Залевски
Рафал Омелко
Лукаш Кравчук
Јакуб Кржевина		 7. август 1993.
16. јануар 1989.
15. јун 1989.
10. октобар 1989.		  Пољска Бирмингем, Уједињено Краљевство 4. март 2018. [18] [16]
4х800 м штафета 7:17,8 h Алексеј Таранов
Станислав Машчерски
Виктор Семјаскин
Валериј Таратинов		 8. август 1946.
11. април 1949.
29. децембар 1947.
24. јун 1948.		  СССР Софија, Бугарска 14. март 1971.
7:15,77 Роман Трубецкој
Дмитриј Букрејев
Дмитриј Богданов
Јуриј Боржаковски 		4. јануар 1987.
1. јул 1987.
11. април 1979.
12. април 1981. 		 Русија Москва, Русија 10. фебруар 2008. [19]

Жене

[уреди | уреди извор]
Дисциплина Резултат Атлетичарка Датум рођења Држава Место такмичења, Држава Датум Реф. Видео
50 м 5,96 Ирина Привалова 22. новембар 1968.  Русија Мадрид, Шпанија 9. фебруар 1995.
60 м 6,92 Ирина Привалова 22. новембар 1968.  Русија Мадрид, Шпанија 11. фебруар 1993. [17]
Ирина Привалова 22. новембра 1968.  Русија Мадрид, Шпанија 9. фебруар 1995. [20]
200 м 22,10 Ирина Привалова 22. новембар 1968.  Русија Лијевен француска 19. фебруар 1995.
400 м 49,17 Фемке Бол 23. фебруар 2000.  Холандија Глазгов, Уједињено Краљевство 2. март 2024. [21] [18]
800 м 1:54,87 Кили Хоџкинсон 3. март 2002.  Уједињено Краљевство Лијевен француска 19. фебруар 2026. [22] [19]
1.000 м 2:31,93 Лора Мјур 9. мај 1993.  Велика Британија Бирмингам, Уједињено Краљевство 18. фебруар 2017. [23] [20]
1.500 м 3:57,91 Абеба Арегави 5. јул 1990.  Шведска Стокхолм, Шведска 6. фебруар 2014.
3:57,71 X Јелена Собољева 3. август 1982.  Русија Валенсија, Шпанија 9. март 2008.
1 миља 4:17,14 Дојна Мелинте 27. децембар 1956.  Румунија Ист Радерфорд САД 9. јануар 1990.
3.000 м 8:26,41 Лора Мјур 9. мај 1993.  Велика Британија Карлсруе, Немачка 4. фебруар 2017. [24] [21]
Две миље 9:04,84 Лора Мјур 9. мај 1993.  Велика Британија Њујорк, САД 11. фебруар 2024. [25] [22]
5.000 м 14:30,79 Констанце Клостерхалфен 18. фебруар 1997.  Немачка Бостон, САД 27. фебруар 2020. [26]
50 м препоне 6,58 Корнелија Ошкенат 29. октобар 1961.  Источна Немачка Берлин, Источна Немачка 20. фебруар 1988.
60 м препоне 7,67 Дитађи Камбунђи 20. мај 2002.  Швајцарска Апелдорн, Холандија 7. март 2025. [27] [23]
7,63 Х Људмила Нарожиленко 21. април 1964.  Русија Севиља, Шпанија 4. март 1993.
скок увис 2,08 Кајса Бергквист 12. октобар 1976.  Шведска Арнстад, 4. фебруар 2006. [28] [24]
скок мотком 5,01 Јелена Исинбајева 3. јун 1982.  Русија Стокхолм, Шведска 23. фебруар 2012. [29] [25]
скок удаљ 7,37 Хајке Дрекслер 16. децембар 1964.  Источна Немачка Беч, Аустрија 13. фебруар 1988.
троскок 15,36 Татјана Лебедева 21. јул 1976.  Русија Будимпешта, Мађарска 6. март 2004. [30] [26]
бацање кугле 22,50 Хелена Фибингерова 13. јул 1949.  Чехословачка Јаблонец, ЧССР 19. фебруар 1977. [31] [27]
петобој 5.055 Нафисату Тијам 19. август 1994. [[застава| Белгија]] Истанбул, Турска 3. март 2023. [32] [28]
8,23 с (60 м), 1,92 м (вис), 15,54 м (кугла),6,59 м (даљ), 2:13,60 мин (800 м)
3.000 м ходање 11:40,33[33] Клаудија Јован 25. фебруар 1978.  Румунија Букурешт, Румунија 29. јануар 2005. [34]
5.000 м ходање 20:10,3 Вера Соколова 8. јун 1987.  Русија Саранск, Русија 30. децембар 2010.
10.000 м ходање 43:54,63 Јелена Гинко 30. јул 1976.  Белорусија Могиљов, Белорусија 22. фебруар 2008.
4х200 м штафета 1:32,41 Јекатерина Кондрашева
Ирина Кабарова
Јулија Печонкина
Јулија Гушчина		 8. април 1982.
18. март 1966.
21. април 1978.
4. март 1983.		  Русија Глазгов, Шкотска 29. јануар 2005.
4х400 м штафета 3:23,37 Јулија Гушчина
Олга Котљарова
Олга Зајцева
Алесија Красномовец		 4. март 1983.
12. април 1976.
10. новембар 1984.
8. јул 1979.		  Русија Глазгов, Шкотска 28. јануар 2006.
4х800 м штафета 8:06,24 Александра Буланова
Јекатерина Мартинова
Јелена Кофанова
Ана Балакчина		 10. јун 1989.
6. август 1986.
8. август 1988.
22. новембар 1986.		  Русија Москва, Русија 18. фебруар 2011. [35]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „RESULTS, 60 Metres Men - Final” (PDF). Светска Атлетика. 19. март 2022. 
  2. ^ Rowbottom, Mike (20. фебруар 1995). „Christie sets indoor world record”. Independent. 
  3. ^ Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2026-02-20. 
  4. ^ „Remember when... Kipketer destroyed the world indoor 800m record”. European Athletics. 5. јануар 2020. 
  5. ^ Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2026-02-20. 
  6. ^ REPORTS | World Athletics”. worldathletics.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-19. 
  7. ^ REPORT | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2024-10-24. 
  8. ^ World Athletics Indoor Tour | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2024-10-24. 
  9. ^ „European Athletics”. www.european-athletics.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-19. 
  10. ^ „Colin Jackson - Welsh Athletics”. www.welshathletics.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-24. 
  11. ^ REPORT | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2024-10-24. 
  12. ^ „Duplantis breaks world pole vault record with 6.27m in Clermont-Ferrand”. World Athletics. 28. 2. 2025. 
  13. ^ Lee, Jimson (2009-03-16). „Sebastian Bayer - 8.71m Long Jump”. SpeedEndurance.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-24. 
  14. ^ Тамго је два пута прескочио даљину од 17.92 метара на истом такмичењу. Први пут у свом другом покушају, потом и у четвртом.
  15. ^ „Record du monde en salle de triple saut avec 17,92 m pour Tamgho”. SudOuest.fr (на језику: француски). 2011-03-06. Приступљено 2024-10-24. 
  16. ^ „European Athletics”. www.european-athletics.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-19. 
  17. ^ REPORT | World Athletics”. worldathletics.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-19. 
  18. ^ „RESULTS, 4 x 400 Metres Relay Men - Final” (PDF). Светска Атлетика. 4. март 2018. 
  19. ^ NEWS | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2024-10-24. 
  20. ^ NEWS | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2024-10-24. 
  21. ^ „RESULTS, 400 Metres Women - Final” (PDF). Светска Атлетика. 2. март 2024. 
  22. ^ „Keely Hodgkinson breaks long-standing indoor 800m world record”. BBC Sport (на језику: енглески). 2026-02-19. Приступљено 2026-02-20. 
  23. ^ NEWS | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2024-10-24. 
  24. ^ „We don’t talk about the brilliance of Laura Muir enough”. CITIUS MAG (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-24. 
  25. ^ World Athletics Indoor Tour | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2024-10-24. 
  26. ^ „Karissa Schweizer Smashes the 3,000-Meter American Record in Boston”. Runner's World (на језику: енглески). 2020-02-28. Приступљено 2024-10-24. 
  27. ^ „European Athletics”. www.european-athletics.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-19. 
  28. ^ NEWS | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2024-10-24. 
  29. ^ NEWS | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2024-10-24. 
  30. ^ NEWS | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2024-10-24. 
  31. ^ „Helena FIBINGEROVA - World Champion & at three European Champship medals. - Czechoslovakia”. Sporting Heroes. Приступљено 2024-10-24. 
  32. ^ „Greatest pentathlon ever! Thiam 5055 points and Sulek 5014 points in Istanbul”. European Athletics. 3. март 2023. 
  33. ^ Иркиња Џилијан О'Саливен остварила је резултат од 11:35,34 у Белфасту 15. фебруара 2003. Њен резултат није признат као светски (и европски) рекорд у дворани због недостатка међународних судија на такмичењу у Белфасту.
  34. ^ „3000 Metres Race Walk Short Track - women - senior - all”. worldathletics.org. Приступљено 2024-10-23. 
  35. ^ NEWS | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2024-10-24. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Европски_рекорди_у_атлетици_у_дворани&oldid=31283813”