Европско првенство у атлетици на отвореном 1946 — бацање кугле за жене

С Википедије, слободне енциклопедије

Такмичење у бацању кугле у женској конкуренцији на Европском првенству у атлетици 1946. одржано је 22. августа [1] на стадиону Бислет у Ослу.

Титулу освојену у Паризу 1950, није бранила Хермина Шредер из Немачке.


Земље учеснице[уреди | уреди извор]

Учествовало је 15 такмичарки из 11 земаља.[1]

Рекорди[уреди | уреди извор]

Рекорди пре почетка Европског првенства 1946.
Светски рекорд Татјана Севрјукова  СССР 14,89[2] Фрунзе, СССР 14. октобар 1945.[3]
Гизела Мауермајер  Немачка 14,38 Варшава, Пољска 15. јул 1934.[3]
Европски рекорд Татјана Севрјукова  СССР 14,89 Фрунзе, СССР 14. октобар 1945.[3]
Гизела Мауермајер  Немачка 14,38 Варшава, Пољска 15. јул 1934.[3]
Рекорди европских првенстава Хермина Шредер  Немачка 44,88 Беч, Аустрија 18. септембар 1938.
Рекорди после Европског првенства 1946.
Рекорди европских првенстава Татјана Севрјукова  СССР 14,16 Осло, Норвешка 22. август 1946.

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Татјана Севрјукова
Совјетски Савез СССР
Мишлен Остермејер
Француска Француска
Амела Пичинини
Италија Италија

Резултати[уреди | уреди извор]

Финале[уреди | уреди извор]

Такмичење је почело у 17.35.

Пласман Такмичарка Држава Време Белешке
Татјана Севрјукова Совјетски Савез СССР 14,16 РЕП
Мишлен Остермејер Француска Француска 12,84
Амелија Пичичини Италија Италија 12,22
4. Јадвига Вајс Пољска Пољска 11,65
5. Ејвор Олсон Шведска Шведска 11,43
6. Анс Панхорст-Нисинк Холандија Холандија 11,35
7. Марија Квашњевска Пољска Пољска 11,06
8. Лив Паулсен Норвешка Норвешка 10,37
9. Јарослава Комаркова-Криткова Чехословачка Чехословачка 10,11
10. Кетлин Дајер-Тили Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 9,83
11. Стела Мелгорд Данска Данска 9,75
12. Осе Ћелсет Норвешка Норвешка 9,73
- Гретел Болигер Швајцарска Швајцарска БП
- Станислава Валасјевич Пољска Пољска БП
- Соња Рајхова Чехословачка Чехословачка БП

Укупни биланс медаља у бацању кугле за жене после 3. Европског првенства 1938—1946.[4][уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 371, Приступљено 27. 12. 2017 
  2. ^ Није признат, јер СССР у то време није био члан ИААФ.
  3. ^ а б в г http://iaaf-ebooks.s3.amazonaws.com/2015/Progression-of-IAAF-World-Records-2015/projet/IAAF-WRPB-2015.pdf pp 326, ИААФ Прибављено 23. 12. 2017.(језик: енглески)
  4. ^ Такмичење у женској конкуренцији је почело од 2. ЕП, па зато у билансу имају једно такмичење мање од мушкараца

Спољашње везе[уреди | уреди извор]