Европско првенство у атлетици на отвореном 1946 — штафета 4 × 100 метара за мушкарце
Изглед


Трка штафета 4 х 100 м у мушкој конкуренцији на 3. Европском првенству у атлетици 1946. одржана је 24. и 25. августа [1] на стадиону Бислет у Ослу.
Титулу освојену на 2. Европском првенству 1938. у Паризу није бранила штафета Немачке
Земље учеснице
[уреди | уреди извор]Учествовало је 9 штафета из исто толико земаља, са укупно 36. учесника.[1]
Белгија (4)
Данска (4)
Италија (4)
Норвешка (4)
Уједињено Краљевство (4)
Француска (4)
Холандија (4)
Чехословачка (4)
Шведска (4)
Рекорди
[уреди | уреди извор]| Рекорди пре почетка Европског првенства 1938. | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Светски рекорд | Џеси Овенс, Ралф Меткалф, Фој Дрејпер, Френк Вајкоф |
39,8 | Берлин Немачка | 9. август 1936. | |
| Европски рекорд | Ерих Борхмајер, Герд Хорнбергер, Карл Некерман, Јакоб Шојринг |
40,1 | Берлин Немачка | 29. јул 1939. | |
| Рекорди Европских првенстава | Манфред Керш, Герд Хорнбергер, Карл Некерман, Јакоб Шојринг |
40,9 | Париз Француска | 5. септембар 1938. | |
Освајачи медаља
[уреди | уреди извор]Стиг Данијелсон Инге Нилсон Оле Лешер Стиг Хокансон |
Агатон Лепев Жилијен Леба Пјер Гонон Рене Валми |
Мирко Парачек Леополд Лазничка Мирослав Рихошек Јиржи Давид |
Резултати
[уреди | уреди извор]Квалификације
[уреди | уреди извор]У квалификацијама одржаним 24. августа, су подељене у две гупе, из којих су по три првопласиране отишле у отишле у финале (КВ) одржано 25. августа.
| Место | Група | Атлетичари | Земља | Резултат | Бел. |
|---|---|---|---|---|---|
| 1. | 2 | Стиг Данијелсон, Инге Нилсон, Оле Лешер, Стиг Хокансон | 41,9 | КВ | |
| 2. | 1 | Томас Џовер, Берт Лифен, Роберт Роуч, Џек Арчер | 42,3 | КВ | |
| 3. | 2 | Агатон Лепев, Жилијен Лебас, Пјер Гоно, Рене Валми | 42,3 | КВ | |
| 4. | 1 | Herman Kunnen, Фернан Бурго, Франсоа Брекман, Пол Брекман | 42,4 | КВ | |
| 5. | 2 | Јан Ламерс, Крис фан Оста, Јо Зван, Гејб Схолтен | 42,4 | {КВ | |
| 6. | 2 | Микеле Тито, Ђусто Катони, Карло Манара, Карло Монти | 42,5 | ||
| 7. | 1 | Мирко Парачек, Леополд Лазничка, Мирослав Рихошек, Јиржи Давид | 42,6 | КВ, НР | |
| 8. | 1 | Ћел Мангсет, Peter Bloch, Rolf Bakken, Хакон Транберг | 42,8 | ||
| 9. | 1 | Таје Ејемосе, Берје Ставгард, Гунар Кристенсен, Арне Тистед | 43,1 |
Финале
[уреди | уреди извор]| Место | Атлетичари | Земља | Резултат | Бел. |
|---|---|---|---|---|
| Стиг Данијелсон, Инге Нилсон, Оле Лешер, Стиг Хокансон | 41,5 | |||
| Агатон Лепев, Жилијен Лебас, Пјер Гоно, Рене Валми | 42,0 | |||
| Мирко Парачек, Леополд Лазничка, Мирослав Рихошек, Јиржи Давид | 42,2 | НР | ||
| 4 | Јан Ламерс, Крис фан Оста, Јо Зван, Гејб Схолтен | 42,3 | ||
| 5. | Томас Џовер, Берт Лифен, Роберт Роуч, Џек Арчер | 42,4 | ||
| 6. | Herman Kunnen, Фернан Бурго, Франсоа Брекман, Пол Брекман | 43,5 |
Укупни биланс медаља у штафетној трци 4 х 100 метара за мушкарце после 3 Европског првенства 1934—1946.
[уреди | уреди извор]
Биланс медаља, екипно[уреди | уреди извор]
|
Биланс медаља, појединачно[уреди | уреди извор]У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 367—370, Приступљено 31. 1. 2015