Европско првенство у атлетици у дворани 2011 — бацање кугле за мушкарце
Такмичење у дисциплини бацање кугле у мушкој конкуренцији на 31. Европском првенству у атлетици 2011. у Паризу одржано је у 4. марта (квалификације) а 5. марта (финале). Учествовала су 23 такмичара из 17 земаља.
Титулу освојену у Торино 2009, није бранио Томаш Мајевски из Пољске.
Земље учеснице
[уреди | уреди извор]|
|
|
|
Рекорди
[уреди | уреди извор]| Рекорди пре почетка Европског првенства 2011. | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Светски рекорд | Ренди Бернс | 22,66 | Лос Анђелес, САД | 20. јануар 1989. | |
| Европски рекорд | Улф Тимерман | 22,55 | Зенфтенберг, Источна Немачка | 11. фебруар 1989. | |
| Рекорди европских првенстава | Улф Тимерман | 22,19 | Лијевен, Француска | 21. фебруар 1987. | |
| Најбољи светски резултат сезоне у дворани | Рајан Вајтинг | 21,35 | Албукерки, САД | 27. фебруар 2011. | |
| Најбољи европски резултат сезоне у дворани | Ралф Бартелс | 20,91 | Диселдорф, Немачка | 11. фебруар 2011. | |
| Рекорди после Европског првенства 2011. | |||||
| Најбољи европски резултат сезоне у дворани | Ралф Бартелс | 21,16 | Париз, Француска | 5. март 2011. | |
Најбољи европски резултати у 2011. години
[уреди | уреди извор]Десет најбољих европских бацачa кугле у дворани 2011. године до почетка првенства (4. марта 2011), имале су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ)[1]
| 1. | Ралф Бартелс | 20,91 | 11. фебруар | 4. СРЛ | |
| 2. | Давид Шторл | 20,71 | 11. фебруар. | 5. СРЛ | |
| 3. | Максим Сидоров | 20,70 | 20. фебруар | 7. СРЛ | |
| 4. | Андриј Семенов | 20,62 | 25. фебруар | 8. СРЛ | |
| 5. | Иван Јушков | 20,46 | 7. фебруар | 10. СРЛ | |
| 6. | Валериј Кокојев | 20,42 | 27. јануар | 12. СРЛ | |
| 7. | Марко Шмит | 20,41 | 26. фебруар | 12. СРЛ | |
| 8. | Иван Емелијанов | 20,31 | 5. фебруар | 13. СРЛ | |
| 9. | Борја Вивас | 20,19 | 19. фебруар | 16. СРЛ | |
| 10. | Армир Колашинац | 20,18 | 13. фебруар | 17. СРЛ |
Такмичарке чија су имена подебљана учествовале су на ЕП.
Освајачи медаља
[уреди | уреди извор]| Ралф Бартелс, |
Давид Шторл, |
Максим Сидоров, |
Победнику Ралфу Балтерсу (Немачка) ово је друга златна уз још седам медаља (1 златна и 6 бронзаних) освојених на светским и европским првенствима. Његов земљак Давид Шторл је до данас освајао медаље у јуниорској, а ово му је прва у сениорској конкуренцији, као и трећепласираном Максиму Сидорову из Русије.
На такмичењу су оборена три национална рекорда (Португал и 2 пута Хрватска) и један лични рекорд.
Сатница
[уреди | уреди извор]| Датум | Време | |
|---|---|---|
| 4. март | 9:30 | Квалификације |
| 5. март | 17:30 | Финале |
Резултати
[уреди | уреди извор]Квалификације
[уреди | уреди извор]Квалификациона норма (КВ) за осам места у финалу износила је 20,10 м. Норму су испунила 4 такмичара, док су се друга 4 пласирали у финале према постигнутом резултату (кв)[2].
| Плас. | Такмичар | Држава | #1 | #2 | #3 | Резултат | Белешка |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Gaëtan Bucki | 20,39 | 20,39 | КВ, ЛР | |||
| 2 | Марко Фортес | 19,98 | 19,37 | 20,34 | 20,34 | КВ, НР | |
| 3 | Ралф Бартелс | 20,33 | 20,33 | КВ | |||
| 4 | Максим Сидоров | 20,19 | 20,19 | КВ | |||
| 5 | Неџад Мулабеговић | 19,80 | 19,80 | 20,05 | 20,05 | кв, НР | |
| 6 | Давид Шторл | х | 20,01 | х | 20,01 | кв | |
| 7 | Марко Шмит | 19,93 | х | х | 19,93 | кв | |
| 8 | Иван Јушков | 19,75 | 19,68 | х | 19,75 | кв | |
| 9 | Хамза Алић | 19,51 | 19,60 | х | 19,60 | ||
| 10 | Андриј Семенов | х | 19,47 | х | 19,47 | ||
| 11 | Борха Вивас | 18,61 | 19,40 | х | 19,40 | ||
| 12 | Марис Уртанс | 19,32 | 19,23 | х | 19,32 | ||
| 13 | Валериј Кокојев | 19,32 | х | х | 19,32 | ||
| 14 | Никлас Архениус | 17,28 | 19,01 | 19,21 | 19,21 | ||
| 15 | Ким Кристенсен | 17,85 | 19,16 | 18.19 | 19,16 | ||
| 16 | Ник Петерсен | 19,00 | х | х | 19,00 | ||
| 17 | Миран Видовник | 18,37 | 18,76 | 18,53 | 18,76 | ||
| 18 | Лајш Кирти | 18,75 | х | х | 18,75 | ||
| 19 | Мануел Мартинез Гутијерез | 18,62 | х | х | 18,62 | ||
| 20 | Один Бјерн Торстенсон | 17,03 | 17,31 | х | 17,31 | ||
| 21 | Беник Абрамјан | х | х | 17,20 | 17,20 | ||
| – | Георги Иванов | х | х | х | БП | ||
| – | Асмир Колашинац | х | х | х | БП | ||
Финале
[уреди | уреди извор][3].
| Плас. | Атлетичар | Држава | #1 | #2 | #3 | #4 | #5 | #6 | Резултат | Белешка |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Ралф Бартелс | 19,74 | 20,80 | 20,79 | 21,16 | x | 21,09 | 21,16 | ЕРС | ||
| Давид Шторл | x | 20,29 | 20,75 | x | x | x | 20,75 | ЛРС | ||
| Максим Сидоров | 20,46 | 20,55 | x | x | 20,17 | x | 20,55 | |||
| 4 | Неџад Мулабеговић | x | x | x | 19,63 | 20,43 | x | 20,43 | НР | |
| 5 | Марко Шмит | x | 20,29 | 19,71 | 19,91 | x | 19,62 | 20,29 | ||
| 6 | Иван Јушков | x | 20,04 | 20,19 | x | 19,99 | x | 20,19 | ||
| 7 | Gaëtan Bucki | 20,07 | 20,00 | x | x | x | x | 20,07 | ||
| 8 | Марко Фортес | x | 19,61 | 19,83 | x | 19,26 | 19,54 | 19,83 |
Укупни биланс медаља у бацању кугле за мушкарце после 31. Европског првенства у дворани 1970—2011.
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Светска топ листа бацача кугле за 2011. на all-athletics”. Архивирано из оригинала 09. 02. 2015. г. Приступљено 09. 02. 2015.
- ^ „Резултати квалификација” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 07. 2012. г. Приступљено 31. 01. 2015.
- ^ „Резултати финала” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 07. 2012. г. Приступљено 10. 02. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
