Европско првенство у фудбалу до 19 година 2013.

С Википедије, слободне енциклопедије
Европско првенство у фудбалу до 19 година 2013.
Детаљи такмичења
Држава домаћинЛитванија Литванија
Датум20. јул-1. август
Тимови51
Стадион(и)3 (из 3 града)
Коначан пласман
ШампиониСрбија Србија
Друго местоФранцуска Француска
Статистике турнира
Одиграно утакмица15
Постигнуто голова47 (3,13 по мечу)
Укупно гледалаца56.169 (3.745 по мечу)
Најбољи стрелацЛитванија Гратас Сиргедас
Холандија Анас Ахабар
Португалија Александре Гуедес
Најбољи играчСрбија Александар Митровић
2012
2014

Европско првенство у фудбалу за играче до 19 година 2013. је било 12. по реду Европско првенство у фудбалу до 19 година од 2002. године, до када се играло првенство за играче до 18. година, а укупно 48. од првог турнира одиграног 1948. Одржано је у Литванији од 20.јула до 1. августа, у три града. Право наступа имали су играчи рођени 1. јануара 1994. или касније.
На завршном турниру су учествовале 8 екипе, Литванија као домаћин и 7 победника група.Титулу је бранила Шпанија која је 2012 у финалу победила Грчку. Међутим, Шпанија је испала у полуфиналу, а титулу је, први пут под овим именом, узела Србија, у финалу победивши Француску са 1:0.[1][2]

Избор домаћина[уреди | уреди извор]

У почетку је било 8 кандидата за домаћина, али је а крају избор сведен на њих 4(Литванија,Немачка,Мађарска и Словенија). 4. октобра 2010. за домаћина је изабрана Литванија.

Стадиони[уреди | уреди извор]

Такмичење се одржавало на три стадиона у три различита града.
На стадиону у Алитусу (капацитет 3.748) су игране 4 утакмице у групи и једно полуфинале.
На стадиону у Каунасу (9.280) су такође одигране 4 утакмице у групи и једно полуфинале.
На стадиону у Маријамполу (6.250) су одигране 4 утакмице у групи и финале.

Квалификације[уреди | уреди извор]

Квалификације су почеле 1. рундом квалификација које су трајале од 26. септембра до 26. новембра 2012. У другој, елитној рунди квалификација учествовало је 28 репрезентација подељених у 7 група. Победници група, уз домаћина, обезбедили су пласман на завршни турнир.

Квалификовани тимови[уреди | уреди извор]

Држава Начин квалификације Претходни наступи1
Литванија Литванија Домаћин 0 (дебитује)
Француска Француска Победник 1. групе 6 (2003,2005,2007,2009,2010,2012)
Србија Србија Победник 2. групе 5 (2005,2007,2009,2011,2012)
Португалија Португал Победник 3. групе 5 (2003,2006,2007,2010,2012)
Шпанија Шпанија Победник 4. групе 9 (2002,2004,2006,2007,2008,2009,2010,2011,2012)
Холандија Холандија Победник 5. групе 1 (2010)
Грузија Грузија Победник 6. групе 0 (дебитује)
Турска Турска Победник 7. групе 4 (2004,2006,2009,2011)
1 Подебљана година представља годину у којој је држава била шампион.

Групна фаза[уреди | уреди извор]

Жреб за групну фазу одржан је 14.јуна 2013. у Каунасу. Тимови су подељени у две групе по четири тима. Прве две екипе из сваке групе пролазе даље у полуфинале.

Група А[уреди | уреди извор]

Табела групе А И П Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1. Шпанија Шпанија 3 3 0 0 6 2 +4 9
2. Португалија Португал 3 2 0 1 8 4 +4 6
3. Холандија Холандија 3 1 0 2 6 9 -3 3
4. Литванија Литванија 3 0 0 3 4 9 -5 0




Холандија1 : 4Португал
ВлоетГол 90+1' Извештај Гуедес Гол 32,89'
Силва Гол 73'
Орта Гол 87'
Гледалаца: 3.170




Група Б[уреди | уреди извор]

Табела групе А И П Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1. Србија Србија 3 2 1 0 4 2 +2 7
2. Француска Француска 3 1 2 0 3 2 +1 5
3. Турска Турска 3 1 0 2 6 6 0 3
4. Грузија Грузија 3 0 1 2 2 5 -3 1



Србија1 : 0Грузија
МелегГол 17' Извештај




Нокаут фаза[уреди | уреди извор]

Костур[уреди | уреди извор]

  Полуфинале Финале
             
29. јул - Алитус
 Србија 2 (3)  
 Португал 2 (2)  
 
1. август - Маријамполе
     Србија 1
   Француска 0


29. јул - Каунас
 Шпанија 1
 Францускап.п. 2  

Полуфинале[уреди | уреди извор]


Финале[уреди | уреди извор]

Награде[уреди | уреди извор]

За најбољег стрелца проглашен је домаћи играч Гратас Сиргедас,стрелац три гола. Стрелци три гола били су и Анас Ахабар иАлександре Гуедес, али је Сиргедас провео најмање времена на терену. За најбољег играча турнира проглашен је Александар Митровић, који је својом асистенцијом у финалу донео титулу Србији.

Идеални тим турнира[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]