Европско првенство у фудбалу до 19 година 2013.
| Детаљи такмичења | |
|---|---|
| Држава домаћин |  Литванија |
| Датум | 20. јул—1. август 2013. |
| Тимови | 51 |
| Стадиони | 3 (из 3 градова) |
| Коначан пласман | |
| Шампиони |  Србија |
| Друго место |  Француска |
| Статистике турнира | |
| Одиграно утакмица | 15 |
| Постигнуто голова | 47 (3,13 по мечу) |
| Укупно гледалаца | 56.169 (3.745 по мечу) |
| Најбољи стрелац | Гратас Сиргедас Анас Ахабар Александре Гуедес |
| Најбољи играч | Александар Митровић |
Европско првенство у фудбалу за играче до 19 година 2013. је било 12. по реду Европско првенство у фудбалу до 19 година од 2002. године, до када се играло првенство за играче до 18. година, а укупно 48. од првог турнира одиграног 1948. Одржано је у Литванији од 20. јула до 1. августа, у три града. Право наступа имали су играчи рођени 1. јануара 1994. или касније.
На завршном турниру су учествовале 8 екипе, Литванија као домаћин и 7 победника група.Титулу је бранила Шпанија која је 2012 у финалу победила Грчку. Међутим, Шпанија је испала у полуфиналу, а титулу је, први пут под овим именом, узела Србија, у финалу победивши Француску са 1:0.[1][2]
Избор домаћина[уреди | уреди извор]
У почетку је било 8 кандидата за домаћина, али је а крају избор сведен на њих 4(Литванија,Немачка,Мађарска и Словенија). 4. октобра 2010. за домаћина је изабрана Литванија.
Стадиони[уреди | уреди извор]
Такмичење се одржавало на три стадиона у три различита града.
На стадиону у Алитусу (капацитет 3.748) су игране 4 утакмице у групи и једно полуфинале.
На стадиону у Каунасу (9.280) су такође одигране 4 утакмице у групи и једно полуфинале.
На стадиону у Маријамполу (6.250) су одигране 4 утакмице у групи и финале.
Квалификације[уреди | уреди извор]
Квалификације су почеле 1. рундом квалификација које су трајале од 26. септембра до 26. новембра 2012. У другој, елитној рунди квалификација учествовало је 28 репрезентација подељених у 7 група. Победници група, уз домаћина, обезбедили су пласман на завршни турнир.
Квалификовани тимови[уреди | уреди извор]
| Држава | Начин квалификације | Претходни наступи1 |
|---|---|---|
| Литванија |
Домаћин | 0 (дебитује) |
| Француска |
Победник 1. групе | 6 (2003, 2005, 2007, 2009, 2010, 2012) |
| Србија |
Победник 2. групе | 5 (2005, 2007, 2009, 2011, 2012) |
| Португал |
Победник 3. групе | 5 (2003, 2006, 2007, 2010, 2012) |
 Шпанија |
Победник 4. групе | 9 (2002, 2004, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012) |
| Холандија |
Победник 5. групе | 1 (2010) |
 Грузија |
Победник 6. групе | 0 (дебитује) |
 Турска |
Победник 7. групе | 4 (2004, 2006, 2009, 2011) |
- 1 Подебљана година представља годину у којој је држава била шампион.
Групна фаза[уреди | уреди извор]
Жреб за групну фазу одржан је 14.јуна 2013. у Каунасу. Тимови су подељени у две групе по четири тима. Прве две екипе из сваке групе пролазе даље у полуфинале.
Група А[уреди | уреди извор]
| Табела групе А | И | П | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | Шпанија
|
3 | 3 | 0 | 0 | 6 | 2 | +4 | 9 |
| 2. | Португал
|
3 | 2 | 0 | 1 | 8 | 4 | +4 | 6 |
| 3. | Холандија
|
3 | 1 | 0 | 2 | 6 | 9 | -3 | 3 |
| 4. | Литванија
|
3 | 0 | 0 | 3 | 4 | 9 | -5 | 0 |
| Португал | 4 : 2 | Литванија |
|---|---|---|
Лопез  8’Петраускас 45’а.г.Фигуередо 51’пен.Мане 65’ |
Извештај | Сиргедас 53,90+2’ |
Група Б[уреди | уреди извор]
| Табела групе А | И | П | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | Србија
|
3 | 2 | 1 | 0 | 4 | 2 | +2 | 7 |
| 2. | Француска
|
3 | 1 | 2 | 0 | 3 | 2 | +1 | 5 |
| 3. | Турска
|
3 | 1 | 0 | 2 | 6 | 6 | 0 | 3 |
| 4. | Грузија
|
3 | 0 | 1 | 2 | 2 | 5 | -3 | 1 |
Нокаут фаза[уреди | уреди извор]
Костур[уреди | уреди извор]
| Полуфинале | Финале | ||||||
| 29. јул - Алитус | |||||||
| Србија | 2 (3) | ||||||
| Португал | 2 (2) | ||||||
| 1. август - Маријамполе | |||||||
| Србија | 1 | ||||||
| Француска | 0
| ||||||
| 29. јул - Каунас | |||||||
| Шпанија | 1 | ||||||
| Францускап.п. | 2 | ||||||
Полуфинале[уреди | уреди извор]
| Србија | 2 : 2 (пен. 3:2) | Португал |
|---|---|---|
| Ђурђевић 6’ Гаћиновић 85’Павловски  Милинковић-Савић  Мелег Гаћиновић Митровић |
Извештај | Силва 55’ Гуедес 79’Ие Орта Гуедес Луис Рафаел Тешеира |
Финале[уреди | уреди извор]
Награде[уреди | уреди извор]
За најбољег стрелца проглашен је домаћи играч Гратас Сиргедас,стрелац три гола. Стрелци три гола били су и Анас Ахабар иАлександре Гуедес, али је Сиргедас провео најмање времена на терену. За најбољег играча турнира проглашен је Александар Митровић, који је својом асистенцијом у финалу донео титулу Србији.
