Европско првенство у фудбалу 2008.

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Европско првенство у фудбалу 2008.
UEFA EURO 2008 New Logo.svg
Званични лого првенства
Детаљи такмичења
Држава домаћин Аустрија
  Швајцарска
Датум7. јун29. јун 2008.
Тимовиукупно 52
Стадион(и)8 (из 8 градова града)
Финалне позиције
Шампион Шпанија (2. титула)
Друго место Немачка
Статистике турнира
Одиграно утакмица31
Постигнуто голова77 (2,48 по мечу)
Укупно гледалаца1.140.902 (36.803 по мечу)
Најбољи стрелацШпанија Давид Виља (4 гола)
Најбољи играчШпанија Чави

Европско првенство у фудбалу 2008. је било 13. по реду европско фудбалско првенство за мушкарце, које је одржано од 7. до 29. јуна 2008. у Аустрији и Швајцарској, а тријумфовала је фудбалска репрезентација Шпаније која је у финалу савладала Немачку.

Ово је друго првенство у историји Европских првенстава које су организовале две државе, уз Европско првенство 2000. у Холандији и Белгији, а први пут је првенство одржано у континенталним земљама. Швајцарска је претходно организовала Светско првенство 1954.

Аустрија и Швајцарска су се аутоматски квалификовале као домаћини. Преосталих 14 тимова се квалификовало кроз квалификације које су почеле у августу 2006.

Шпанија је као победник овог турнира представљала Европу на Купу конфедерација 2009. које се одржало у Јужној Африци.

Кандидатура за домаћина[уреди | уреди извор]

Аустрија и Швајцарска су добиле право да организују завршницу у конкуренцији коју су чиниле Грчка/Турска, Шкотска/Ирска, Русија, Мађарска, Хрватска/Босна и Херцеговина и четири Нордијске земље Норвешка/Шведска/Данска/Финска. Аустрија је прехтодно са Мађарском конкурисала за организацију Европског првенства 2004, али је на крају изгубила од Португалије.

Аустрија/Швајцарска, Грчка/Турска и Мађарска ушли су у ужи избор. Аустрија/Швајцарска и Мађарска су се борили за право домаћина док су Грчка и Турска прве испале.

У историји европског фудбала ово је био други пут да су две државе домаћини европског првенства у фудбалу, после Европског првенства у фудбалу 2000.

Стадиони[уреди | уреди извор]

Првенство се играло на осам стадиона у осам градова двеју земаља. Ниједан од тих стадиона није имао капацитет мањи од 30.000 гледалаца. Највећи стадион био је Ернст Хапел стадион у Бечу, с капацитетом од 53.295 гледалаца. Финална утакмица се играла управо на овом стадиону, 29. јуна 2008. Фудбалска репрезентација Швајцарске играла је све своје утамице на Сент Јакоб Парку у Базелу, а репрезентација Аустрије на Ернст Хапел стадиону у Бечу.

Град домаћин Цирих је 2004. године имао проблем са организацијом турнира зато што је требало да реновира стадион Хардтурм, али је тај план заустављен услед иницијативе грађана тог града. Уефа и организатори планирали су да свака држава домаћин има по 4 стадиона. Организатори су препоручили да се реновира стадион Лецигрунд и Уефа је прихватила тај план у јануару 2005. године. Стадион Лецигрунд је отворен 23. септембра 2007. године.

Беч Клагенфурт Салцбург Инсбрук
Стадион Ернст Хапел
Капацитет: 53.295
Хипо арена
Капацитет: 31.957
Стадион Валс Зиценхајм
Капацитет: 31.020
Стадион Нови Тиволи
Капацитет: 31.600
EHStadion040606w.jpg Hypo Group Arena - Westansicht.JPG Em stadion salzburg.jpg Umbau Tivoli Neu.JPG
Euro2008 venues sr.svg
Базел Берн Женева Цирих
Сент Јакоб Парк
Капацитет: 42.500
Стадион Швајцарска Ванкдорф
Капацитет: 31.907
Стадион Женева
Капацитет: 31.228
Стадион Лецигрунд
Капацитет: 30.000
St. Jakob-Park 2004-01-09.jpg Stadedesuisse-2.jpg CH-AL Geneva 2003-06-11.jpg Letzigrund 2007ii.jpg

Састави репрезентација[уреди | уреди извор]

Квалификације[уреди | уреди извор]

Жреб за квалификације је био одржан 27. јануара 2006. године, у Монтреу (Швајцарска) у 12:00 часова по средњоевропском времену (CET).

Квалификације су започеле месец дана након Светског првенства у Немачкој.

Систем квалификација промењен је у односу на прошле. Победник и другопласирани у седам група су се директно квалификовали без утакмица баража. Шест група је имало по 7 тимова, а група А имала је 8 тимова.

Квалификоване репрезентације[уреди | уреди извор]

12 од 16 земаља које су се квалификовале за првенство 2004. године, квалификовале су се и за првенство 2008. године.

Аустрија (земља домаћин) и Пољска су наступиле по први пут на Европском првенству. Румунија и Турска су се квалификовале након што су прескочиле првенство 2004. године.

Репрезентација Квалификована као Датум квалификације Преглед учешћа на турнирима1, 2
 Аустрија 00Домаћин 0012. децембар 2002. 01 (дебитант)
  Швајцарска 01Домаћин 0112. децембар 2002. 21 (1996, 2004.)
 Немачка 09Другопласирани групе Д 0213. октобар 2007. 9 (19723, 19763, 19803, 19843, 19883, 1992, 1996, 2000., 2004.)
 Грчка 06Победник групе Ц 0317. октобар 2007. 2 (1980, 2004)
 Румунија 14Победник групе Г 0417. октобар 2007. 3 (1984, 1996, 2000.)
 Чешка 08Победник групе Д 0517. октобар 2007. 6 (19604, 19764, 19804, 1996, 2000., 2004.)
 Холандија 15Другопласирани групе Г 1017. октобар 2007. 7 (1976, 1980, 1988, 1992, 1996, 2000., 2004.)
 Пољска 02Победник групе А 0917. новембар 2007. 00 (дебитант)
 Италија 04Победник групе Б 0617. новембар 2007. 6 (1968, 1980, 1988, 1996, 2000., 2004.)
 Француска 05Другопласирани групе Б 0717. новембар 2007. 6 (1960, 1984, 1992, 1996, 2000., 2004.)
 Хрватска 10Победник групе Е 0817. новембар 2007. 2 (1996, 2004)
 Шпанија 12Победник групе Ф 1117. новембар 2007. 7 (1964, 1980, 1984, 1988, 1996, 2000., 2004.)
 Португалија 03Другопласирани групе А 1421. новембар 2007. 4 (1984, 1996, 2000., 2004.)
 Турска 07Другопласирани групе Ц 1221. новембар 2007. 2 (1996, 2000)
 Русија 11Другопласирани групе Е 1521. новембар 2007. 8 (19605, 19645, 19685, 19725, 19885, 19926, 1996., 2004.)
 Шведска 13Другопласирани групе Ф 1321. новембар 2007. 3 (1992, 2000., 2004.)
  Квалификовала се
  Није се квалификовала
  Није учествовала
  Није члан УЕФЕ

Напомене:
1 Коса репрезентација означава домаћина на првенству
2 Подебљана година означава првака у тој години

Жреб[уреди | уреди извор]

Жреб за такмичарске групе на првенству одржан је 2. децембра 2007. године у Луцерну (Швајцарска). Пред извлачење, екипе су биле разврстане према Уефиној ранг листи у 4 шешира (групе) по четири екипе. Уефа се руководила само према резултатима у последња два циклуса квалификација за велика такмичења и на основу тога одредила коефицијенте. Изузетак су били само Немци који нису играли у квалификацијама за светско првенство јер су били домаћини, па су им се рачунали само резултати из ових квалификација. Вицешампион света Француска, услед лоших и неубедљивих игара сврстана је у четврти шешир, док је Холандија — захваљујући добрим играма — добила најбољи коефицијет и први шешир.

Жребом су руководили:

Домаћини првенства Аустрија и Швајцарска били су носиоци. Одређено је да носилац групе А буде Швајцарска, а групе Б Аустрија. Уз домаћине су се у првом шеширу налазили Грчка као бранилац трофеја и Холандија са највећим Уефа коефицијентом.

Распоред екипа по шеширима[уреди | уреди извор]

Шешир 1 Шешир 2 Шешир 3 Шешир 4

Процедура жребања је била таква да прво буду жребани носиоци група Ц и Д, а потом и селекције из четвртог, трећег и другог шешира.

Судије[уреди | уреди извор]

За суђење на овом првенству побринуле су се европске судије, 12 главних и 24 помоћна.

Држава Судија Помоћне
судије
 Аустрија Конрад Плауц Егон Бероитер Маркус Маир
 Белгија Франк де Плекер Петер Херманс Алекс Верстраетен
 Енглеска Хауард Веб Дерен Кејн Мајк Муларки
 Немачка Херберт Фандел Карстен Кадах Волкер Вецел
 Грчка Кирос Васарас Димитрис Бозарцидис Димитрис Сараидарис
 Италија Роберто Росети Алесандро Грисели Паоло Галчано
 Холандија Питер Винк Адриан Иниа Ханс тен Хове
 Норвешка Том Хенинг Овребо Геир Аге Холен Јан Петер Ранден
 Словачка Лубош Михел Роман Слиско Мартин Балко
 Шпанија Мануел Метухо Гонзалез Хуан Карлос Јусте Хименез Јесус Калво Гуадамуро
 Шведска Петер Фрејдфелд Стефан Витберг Хенрик Андрен
  Швајцарска Масимо Бусака Матиас Арнет Стефан Кухат

Групе[уреди | уреди извор]

Група А[уреди | уреди извор]

Резултати групе А[уреди | уреди извор]






Табела групе А[уреди | уреди извор]

Тим ИГ П Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Португалија 3 2 0 1 5 3 +2 6
 Турска 3 2 0 1 5 5 0 6
 Чешка 3 1 0 2 3 3 0 3
  Швајцарска 3 1 0 2 4 6 -2 3


Група Б[уреди | уреди извор]

Резултати групе Б[уреди | уреди извор]






Табела групе Б[уреди | уреди извор]

Тим ИГ П Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Хрватска 3 3 0 0 4 1 +3 9
 Немачка 3 2 0 1 4 2 +2 6
 Аустрија 3 0 1 2 1 3 -2 1
 Пољска 3 0 1 2 1 4 -3 1

Група Ц[уреди | уреди извор]

Резултати групе Ц[уреди | уреди извор]






Табела групе Ц[уреди | уреди извор]

Тим ИГ П Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Холандија 3 3 0 0 9 1 +8 9
 Италија 3 1 1 1 3 4 -1 4
 Румунија 3 0 2 1 1 2 -1 2
 Француска 3 0 1 2 1 6 -5 1


Група Д[уреди | уреди извор]

Резултати групе Д[уреди | уреди извор]






Табела групе Д[уреди | уреди извор]

Тим ИГ П Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Шпанија 3 3 0 0 8 2 +6 9
 Русија 3 2 0 1 4 4 0 6
 Шведска 3 1 0 2 3 4 -1 3
 Грчка 3 0 0 3 1 5 -4 0

Завршна фаза[уреди | уреди извор]

Утакмице завршне фазе игране су другачије него на прошлим европским првенствима. Репрезентације из група А и Б играле су одвојено од репрезентација група Ц и Д. Ово је онемогућило да тимови из исте групе играју заједно у финалу. Свих 7 утакмица завршне фазе одиграно је на два стадиона: Сент Јакоб Парку у Базелу и Ернст Хапел стадиону у Бечу.

Четвртфинале Полуфинале Финале
                   
19. јун - Швајцарска Базел        
  Португалија  2
25. јун - Швајцарска Базел
  Немачка  3  
  Немачка  3
20. јун - Аустрија Беч
    Турска  2  
  Хрватска  1 (1)
29. јун - Аустрија Беч
  Турска (пен.)  1 (3)  
  Немачка  0
21. јун - Швајцарска Базел
    Шпанија  1
  Холандија  1
26. јун - Аустрија Беч
  Русија (п. п.)  3  
  Русија  0
22. јун - Аустрија Беч
    Шпанија  3  
  Шпанија (пен.)  0 (4)
   Италија  0 (2)  

Четвртфинале[уреди | уреди извор]


    Једанаестерци  
Модрић Промашај
Срна Погодак
Ракитић Промашај
Петрић Промашај (saved)
1 — 3 Погодак Арда
Погодак Семих
Погодак Хамит Алтинтоп
 


    Једанаестерци  
Виља Погодак
Казорла Погодак
Сена Погодак
Гуиза Промашај (saved)
Фабрегас Погодак
4 — 2 Погодак Гросо
Промашај (saved) де Роси
Погодак Мауро Каморанеси
Промашај (saved) ди Натале
 

Полуфинале[уреди | уреди извор]


Финале[уреди | уреди извор]

Победник Европског првенства у фудбалу 2008.
Шпанија
Шпанија
Друга титула

Статистике[уреди | уреди извор]

Стрелци[уреди | уреди извор]

Коначни пласман учесника[уреди | уреди извор]

Учинак квалификованих репрезентација на првенству

Поз Тим Г ИГ П Н И ГД ГП ГР Бод.
Финале
1  Шпанија Д 5 1 0 0 12 3 +9 16
2  Немачка Б 6 4 0 2 10 6 +4 12
Елиминисани у полуфиналу
3  Русија Д 5 3 0 2 7 8 -1 9
4  Турска А 5 2 1 2 8 9 -1 7
Елиминисани у четвртфиналу
5  Хрватска Б 4 3 1 0 5 2 +3 10
6  Холандија Ц 4 3 0 1 10 4 +6 9
7  Португалија А 4 2 0 2 7 6 +1 6
8  Италија Ц 4 1 2 1 3 4 -1 5
Елиминисани у групној фази
9   Швајцарска А 3 1 0 2 3 3 0 3
10  Шведска Д 3 1 0 2 3 4 -1 3
11  Чешка А 3 1 0 2 4 6 -2 3
12  Румунија Ц 3 0 2 1 1 3 −2 2
13  Аустрија Б 3 0 1 2 1 3 −2 1
14  Пољска Б 3 0 1 2 1 4 -3 1
15  Француска Ц 3 0 1 2 1 6 −5 1
16  Грчка Д 3 0 0 3 1 5 −4 0

Награде[уреди | уреди извор]

Најбољи тим[уреди | уреди извор]

Од Европског првенства 1996. техничка комисија Уефе прави свој најбољи тим европског првенства са 23 играча. Одговорни за избор тима турнира су деветочлана комисија која се састоји од професионалних тренера, који у току првенства прате све утакмице и после турнира предају завршни извештај Уефе. Критеријуме за избор најбоље екипе су дух тима, техника, одбрамбени и голгетерски квалитети.[1]

Најбољи тим првенства по избору Уефе
Голман Одбрана Средина Нападачи

Шпанија Икер Касиљас
Холандија Едвин ван дер Сар
Италија Ђанлуиђи Буфон

Шпанија Карлос Марчена
Шпанија Карлес Пујол
Немачка Филип Лам
Португалија Жозе Босингва
Португалија Пепе
Русија Јуриј Жирков

Шпанија Маркос Сена
Шпанија Чави
Шпанија Сеск Фабрегас
Шпанија Андрес Инијеста
Немачка Михаел Балак
Немачка Лукас Подолски
Турска Хамит Алтинтоп
Русија Константин Зирјанов
Хрватска Лука Модрић
Холандија Весли Снајдер

Русија Роман Пављученко
Русија Андреј Аршавин
Шпанија Давид Виља
Шпанија Фернандо Торес

Најбољи играч[уреди | уреди извор]

Везни играч репрезентације Шпаније Чави Ернандез проглашен је за најбољег играча Европског првенства.[2] 28-годишњи ас Барселоне био је један од кључних играча на путу Шпанаца до титуле првака Европе. Избор најбољег играча турнира извршила је техничка комисија Уефе, која је у обзир узела и гласове навијача. Такође, још осам шпанских фудбалера ушло је у избор за најбољи тим првенства.

Остало[уреди | уреди извор]

Лопта[уреди | уреди извор]

Адидас је у сарадњи са Бајер-материјалима произвео лопту којом су се играле утакмице овог турнира. Она носи име Еуропас (енгл. EUROPASS). Бела основна боја са црним пољима асоцира на изглед традиционалне фудбалске лопте, а међу приказаним детаљима су лого такмичења и заставе домаћина. Лопта која се користитила на свим утакмицама има исписан датум, име града, стадиона и ривала у том мечу.

Лопту су критиковали чешки голман Петр Чех и немачки Јенс Леман.

Музика[уреди | уреди извор]

Званична песма првенства је била Чујеш ли ме (енгл. Can You Hear Me) коју пева Енрике Иглесијас.

Маскоте[уреди | уреди извор]

Званичне маскоте Европског првенства у фудбалу 2008. су били Трикс и Фликс. То су браћа близанци у црвено-белим дресовима (боје Аустрије и Швајцарске). Бројеви на њиховим дресовима су „20” и „08”, што заједно даје „2008”. Црвена коса ових ликова подсећа на лого првенства и на алпске планине. Дизајн маскота израдио је студио Warner Bros.

Навијачи су преко интернета могли да бирају име маскоте. Три предложена имена су била:

  • Зиги и Заги
  • Флиц и Биц
  • Трикс и Фликс

Са 36,3 % гласова изабрани су Трикс и Фликс.

Новчане награде[уреди | уреди извор]

Уефа је обезбедила 184 милиона евра за 16 квалификованих репрезентација које су учествовале на турниру. Новац је подељен на овај начин:

  • награда за учествовање: 7,5 милиона евра
  • победник: 7,5 милиона евра
  • други Финалиста: 4,5 милиона евра
  • полуфиналисти: 3 милиона евра
  • четвртфиналисти: 2 милиона евра
  • такмичари групне фазе (по утакмици):
    • победа: 1 милион евра
    • нерешено: 500.000 евра

Шпанија је као једина непоражена екипа добила награду од укупно 23 милиона евра. Грчка је имала сва три пораза у групи и добила је само 7,5 милиона евра.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Spain dominate Team of the Tournament”. UEFA. 30. 6. 2008. Приступљено 25. 12. 2018. 
  2. ^ „Xavi emerges as EURO's top man”. UEFA. 30. 6. 2008. Приступљено 25. 12. 2018. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]