Египатски кедиват

Из Википедије, слободне енциклопедије

الخديوية المصرية
Египатски кедиват
Застава
Застава
Грб Египатског кедивата
Грб
Kingdom of Egypt.png
Територија кедивата
Географија
Континент Африка
Главни град Каиро
Друштво
Службени језик Арапски, османски турски
Религија Сунизам, Копти
Историја
Постојање  
 — Оснивање 1867
 — Укидање 1914
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 34,184 km2 (1882) km²
Становништво 6.805.000 (1882)
Валута Египатска фунта
Земље претходнице и наследнице
Египатског кедивата
Претходнице: Наследнице:
Flag of Egypt (1844-1867).svg Египатски ејалет Египатски султанат Flag of Egypt (1882-1922).svg
Flag of Darfur.svg Султанат Дарфур Италијанска Либија Flag of Italy (1861-1946).svg

Египатски кедиват (арапски: خديوية مصر‎; османски турски: خدیویت مصر) је била вазална држава Османског царства која је од 1867. до 1914. године постојала на територији данашњег Египта.

Формирање[уреди]

Египтом од 1805. године влада династија Мухамед Али. Њен оснивач, Мухамед Али, са турским султаном је водио два рата у којима се изборио за наследно право намесништва над Египтом. Године 1863. на египатски престо дошао је Исмаил, Мухамедов унук. Био је велики обожавалац Запада. Жудео је да Египат учини европском, а не афричком земљом. То је довело до више непромишљених и неодмерених трошкова који су, истина, подигли ниво живота и модернизације Египта, али су истовремено довели до његове пропасти. Исмаил је 1867. године од турског султана по високој цени купио титулу кедива (господара).

Британска окупација Египта[уреди]

У време Исмаилове владавине, европски чиновници, васпитачи, саветници и војници масовно су пристизали у Египат. Странци су имали повлашћени положај; били су ослобођени од високих пореза, за њих су формирани посебни судови и сл. То је довело до гурања Египћана у страну, а истовремено и до појаве египатског национализма. Резултат је националистички устанак Ураби-паше 1881. године. Француска се повлачи, а Британија је одлучила да војно интервенише. Дана 11. јула 1882. бомбардована је Александрија, а након четири дана град је освојен. Након победа у бици код Тел ел Кабира (Гарнет Вулзли и Ураби-паша) Британија је загосподарила Египтом. Стратешка важност Суецког канала била је превелика да би Британци могли толерисати независност Египта. Влада у Лондону је, након извесних недоумица, одлучила да у Каиру постави генералног конзула. Он би требало да влада Египтом у име Британаца. Египат се сада налазио у парадоксалној ситуацији. Званично је и даље био део Османског царства, али је њиме управљао вицекраљ (кедив) независан од Истанбула који је, заправо, био под политичком и војном контролом Велике Британије.

Укидање кедивата[уреди]

Египатски кедиват постојао је до избијања Првог светског рата. Већ 5. августа, египатска влада је објавила документ који је у суштини значио објаву рата Централним силама. Како је Османско царство стало на страну Немачке и Аустроугарске, Британци су и формално прогласили крај турском суверенитету и увели свој протекторат у Египат који је проглашен султанатом.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Војна енциклопедија, том 2, Београд 1971. година, 2. издање
  • Историја средњег истока, Масимо Кампанини, Клио, 2001. година