Едвард Олсворт Рос

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Едвард Олсворт Рос
Edward Alsworth Ross.jpg
Датум рођења(1866-12-12)12. децембар 1866.
Место рођењаВерден
 САД
Датум смрти22. јул 1951.(1951-07-22) (84 год.)
Место смртиМедисон
 САД

Едвард Олсворт Рос (енгл. Edward Alsworth Ross; 12. децембар 1866—22.јул 1951.) је прогресицистички[1] амерички социолог,[2] еугеничар (који се бавио расном хигијеном - чиста раса)[3] и главна личност ране криминологије.[4]

Младост[уреди]

Рођен је у Вердену, у држави Илиноис. Његов отац је био фармер. Похађао је Коу колеџ и дипломирао 1887. године. Након две године пошто је радио као инструктор у пословној школи Форт Доџ комерцијални институт, отишао је у Немачку на постдипломске студијена Универзитету у Берлину. Вратио се у САД 1891. године да би постао доктор наука на Џонс Хопкинс универзитету у области политичке економије са подгрупама из филозофије и етике.[5]

Рос је био професор на универзитет у Индијани (1891-1892), секретар Америчке економске асоцијације (1892), професор на Корнел универзитету ( 1892-1893 ) и професор на Станфорд универзитету (1893-1900).[6]

Росова афера и одлазак са Станфорда[уреди]

Због Станфордове прве академске слободарске контроверзности,[7] Рос је био отпуштен због својих политичких ставова у вези са еугенизмом.[8][9] Наиме, противио да кинески имигранти раде (на економском и расном основу: био је међу првима подржавао доктрину Самоубиство расе и изражавао је своју мржњу према другим расама јавно говорећи оштрим и грубим речима о њима), а то се исто односило и на Јапанце. У говору који је био катализатор за његово отпуштање, он је изјавио следеће:

Да лоше не би постало још горе, за нас би било боље да окренемо оружје према сваком броду којим стижу Јапанци на наше обале, него да им дозволимо да сиђу са бродова.[10]

Као одговор на то, Џејн Станфорд је тражила његову оставку.[11] У свом јавном изјашњавању о целој афери, Рос је писао о томе како је, као прво, његов добар пријатељ, др. Џордан био тај који га је замолио да напише несрећни говор. Џордан је успео да на крају издејствује да Рос не буде отпуштен са Станфорда, али је Рос убрзо потом дао оставку.[12] Позиција породице Станфорд је била контрадикторн, а јер су они зарадили огромно богатство са Западном железницом, а главни радници су били имигранти из Кине, Индије и осталих азијских земаља.

Рос се такође критички освртао на железницку индустрију на својим часовима: „Посао железнице је крађа железнице!“ То је било превише за Џејн Станфорд, удовицу Лиланда Станфорда, која је била на челу одбора повереника Универзитета. Бројни професори са Станфорда су дали оставке у знак протеста због његовог отпуштања, а такође су покренуте и „националне дебате…која су се водиле о слободи изражавања и контроли над универзитетом од стране приватних бизнисмена.“[6] Америчка асоцијација универзитетских професора је основана углавном као одговор на тај инцидент.[13]

Небраска, Висконсин, и даљи живот[уреди]

Рос је напустио универзитет у Небрасци, на којем је предавао до 1905. године,[14] а 1906. године је прешао на универзитет у Висконсину - Мадисон, где је постао професор социологије и на крају и управник департмана. Отишао је у пензију 1937. године.[5]

Његово поимање американизације и асимилације веома је слично схватањима другог професора на Висконсину - Фредерику Џексону Тарнеру. Као и Тарнер, Рос је веровао да је идентитет Американаца искован кроз тешка искушења у дивљини. Проглас о цензусу из 1890. године када је граница нестала поставио је изузетну претњу могућности Американаца да асимилирају велики број имиграната који су пристизали из јужне и источне Европе. 1897. године, управо четири године након што је Тарнер представио своју тезу о граници Америчкој историјској асоцијацији, Рос , тада на Станфорду, расправљао о томе како губитак границе уништава могућност топљења раса.[15]

Године 1913, држава Висконсин усвојила је свој први Закон о стерилизацији.[16] Рос, који је тада живео у Висконсину, био је уздржани предлагач стерилизације и здушно је подржавао те мере.[16][17] Образлагао је своју подршку тако што је упоређивао са тим да је већа штета обесити човека, и заступао је њену иницијалну употребу само у екстремним случајевима, када се приврженост и записи нагомилавају у опасном, надмоћном случају. Недоброваљна стерилизација је остала легална у Висконсину до јула 1978. године.

Рос је посетио Русију после Бољшевичке револуције 1917. године. Он је одобравао револуцију чак и пошто је сазнао за њено крваву позадину. Убрзо потом постао је један од водећих присталица у САД за признавање Совјетског Савеза. У међувремену, касније је постао члан Комисије која је ослободила Лава Троцког од свих оптужби којима је га теретила совјетска влада током Московских суђења.[18]

Од 1900. до 1920—их година, Рос је подржавао Закон о забрани алкохола и настављао је да подржава еугенизам и имиграционе рестрикције.[19] До 1930. године се, међутим, удаљио од тих ставова.

Током 1930—их постао је присталица програм Њу Дил председника Френклина Рузевелта. Године 1940. постао је председавајући националном комитета Удружење за америчке грађанске слободе и био је на челу до 1950. године.[20][5]

Умро је 1951. године.

Референце[уреди]

  1. ^ Weinberg, Julius (1972). Edward Alsworth Ross and the Sociology of Progressivism, State Historical Society of Wisconsin.
  2. ^ Hertzler, J. O. (1951). "Edward Alsworth Ross: Sociological Pioneer and Interpreter," Архивирано на сајту Wayback Machine (март 23, 2014) (језик: енглески) American Sociological Review, Vol. 16, No. 5. стр. 597-613.
  3. ^ "The findings of the eugenicists quite naturally gave support to the opponents of further immigration. One of the most widely read books on this controversial issue was The Old World in the New, by Edward A. Ross [...] he believed in the conventional myth of Nordic supremacy and the need for a program of positive eugenics in order to preserve our Anglo-Saxon Americanism against pollution through immigration [...] [ending] with a chapter showing how 'Immigrant Blood' was slowly polluting the purer 'American Blood', as 'beaten members of the beaten breeds' swarmed over the beloved land of his own pioneer ancestors. Somewhat obsessed with race, Ross was of course convinced that 'the blood being injected into the veins of our people was sub-human'; the newer immigrants were 'morally below the races of northern Europe'; and that it all would end in 'Race Suicide'." — Baltzell, E. Digby (1964). The Protestant Establishment: Aristocracy and Caste in America. Random House. стр. 105.
  4. ^ Rafter, Nicole H. (2009). "Edward Alsworth Ross: The System of Social Control, 1901," in The Origins of Criminology: A Reader, Routledge. стр. 320.
  5. 5,0 5,1 5,2 Encyclopedia of World Biography on Edward Alsworth Ross
  6. 6,0 6,1 „Edward A. Ross, President 1914-1915”. Архивирано из оригинала на датум 10. 07. 2010. Приступљено 22. 05. 2016. 
  7. ^ Casper, Gerhard (1995). Die Luft der Freiheit weht - On and Off. Stanford University, Office of the President.
  8. ^ Mohr, James C. (1970). "Academic Turmoil and Public Opinion: The Ross Case at Stanford," Pacific Historical Review, Vol. 39, No. 1. стр. 39-61.
  9. ^ Riley, Naomi Schaefer (2011). The Faculty Lounges and Other Reasons Why You Won't Get the College Education You Paid For, Lanham, Maryland: Ivan R. Dee. стр. 34.
  10. ^ Stanford University. The Independent (New York). 
  11. ^ Burns, Edward McNall (1953). David Starr Jordan: Prophet of Freedom. Stanford University Press. 
  12. ^ The Argonaut. San Francisco: San Francisco Museum and Historical Society. 1900. 
  13. ^ Samuels, Warren J. (1991). "The Firing of E. A. Ross from Stanford University: Injustice Compounded by Deception?," The Journal of Economic Education, Vol. 22, No. 2. стр. 183-190.
  14. ^ Keith, Bruce (1988). "The Foundations of an American Discipline: Edward A. Ross at the University of Nebraska, 1901-1906," Mid-American Review of Sociology, Vol. 13, No. 2. стр. 43-56.
  15. ^ Weinberg, Julius (1967). "E. A. Ross: The Progressive as Nativist," The Wisconsin Magazine of History, Vol. 50, No. 3. стр. 242-253.
  16. 16,0 16,1 „Wisconsin”. 
  17. ^ Vecoli, Rudolph (1960). „Sterilization: A Progressive Measure?”. The Wisconsin Magazine of History. 43: 190—202. »For my own part, I am entirely in favor of it. The objections to it are essentially sentimental, and will not bear inspection. Sterilization is not nearly so terrible as hanging a man, and the chances of sterilizing the fit are not nearly so great, as are the chances of hanging the innocent. In introducing the policy, the wedge should have a very thin end indeed. Sterilization should at first be applied only to extreme cases, where the commitments and the record pile up an overwhelming case. As the public becomes accustomed to it, and it is seen to be salutary and humane, it wil be possible gradually to extend its scope until it fills its legitimate sphere of application.« 
  18. ^ Dewey Commission Report
  19. ^ McMahon, Sean H. (1999). Social Control and Public Intellect: The Legacy of Edward A. Ross, Transaction Publishers.
  20. ^ „40th Anniversary Issue” (PDF). ACLU San Diego. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]