Едвин Мозиз

Из Википедије, слободне енциклопедије
Едвин Мозиз
Moses und Wessfeldt cropped.jpg
Датум рођења: 31. август 1955.
Место рођења: Дејтон
Држава рођења: САД
Држављанство: Застава Сједињених Америчких Држава САД
Спортске информације
Дисциплине: 400 м препоне

Едвин Корли Мозиз (енгл. Edwin Corley Moses, IPA: /ˈmoʊzɪz/; Дејтон, Охајо, 31. августа 1955), амерички атлетичар, који је освојио златне медаље у дисциплини 400 m са препонама на Олимпијским играма 1976. и Олимпијским играма 1984. и бронзану на Играма у Сеулу 1988. Мозиз је и двоструки светски првак, на Светском атлетском првенству у Хелсинкију 1983 и Риму 1987. и троструки победник Светског купа у атлетици, 1977, 1979. и 1981.

Између 1977. и 1987. године Мозиз је победио у непрекидном низу на 107 узастопних финалних такмичења, те, у склопу тога, у том периоду, на 122 узастопне трке није доживио пораз. Четири пута је постављао светски рекорд на 400 m препоне, последњи пута 1983. године, у Кобленцу, Немачка, а с тим, сада бившим светским рекордом, и данас држи други резултат свих времена у тој дисциплини. Први је увео технику трчања с 13 корака између високих препона, с 12 корака између појединих препона. Због тих својих успеха, али и трага који је оставио у светској атлетици, с правом се сматра не само највећим препонским тркачем у историји атлетике, него и једним од највећих атлетичара у историји.

Каријера[уреди]

Едвина Мозиза спортски је свет упознао на Олимпијским играма у Монтреалу, 1976.

Квалификујући се на америчким триалсима, победио је у финалу Игара у Монтреалу, и то са новим светским рекордом, 47,64 s, оборивши четири године стар рекорд са Олимпијских игара у Минхену 1972., који је поставио Џон Аки-Буа из Уганде.

Идуће, 1977. године, одмах почетком сезоне, 11. јуна, у Вествуду, у Калифорнији, је поново поставио светски рекорд на 400 m са препонама у времену 47,45 s. Међутим, 26. августа, Мозиз је изгубио своју прву трку откада се појавио на међународној сцени, и то од немачког препонаша Харалда Шмида. Овај пораз коштао је Мозиза (неслужбене) титуле атлетичара с највећим непрекидним низом финалних победа. Сакупивши 107 победа у каријери заузима друго место, иза свог сународника, бацача кугле Перија О'Брајена, који има низ од 116 узастопних финалних победа. Крајем те сезоне је победио и на првом Светском купу у атлетици у Диселдорфу.

Године 1978. Мозиз је победио на свим атлетским митинзима на којима је наступио. Идуће године је поново тријумфовао на другом Светском купу, у Монтреалу.

Међутим, председник САД Џими Картер је наредио бојкот Олимпијских игара у Москви 1980 и Мозиз је изгубио прилику да понови успех из 1976. На Играма у Москви, у дисциплини 400 m са препонама је победио источнонемачки атлетичар Волкер Бек. Мозиз је 3. јул а 1980. године у Милану поправио свој светски рекорд на 47,13 s.

Године 1981. је по трећи пут тријумфовао на Светском атлетском купу у Риму. Године 1982. и 1983. су врхунац каријере Едвина Мозиза.

На првом Светском атлетском првенству у Хелсинкију 1983, Мозиз је освојио злато. Након тог светског првенства, а на свој рођендан 31. августа је поставио свој четврти светски рекорд у трци на 400 m са препонама, 47,02 секунде. Овај рекорд је остао на снази 9 година када га, на Олимпијским играма у Барселони, 1992. испод границе 47 секунди (и данас важећих 46.78 сец) спустио Мозизов сународник Кевин Јанг.

На Играма у Лос Анђелесуе 1984. године Мозизу је припала част да изговори Олимпијску заклетву на отварању Олимпијских игара. Мозиз је у трци на 400 m са препонама узео своје друго олимпијско злато. Највећи конкуренти у то време Дени Харис и Немац Харалд Шмид освајају сребро и бронзу.

Идуће две године Мозиз побеђује на свим митинзима, а 1987. године Дени Харис, 4. јуна, у Мадриду је победио Мозиза и прекинуо његов низ који је трајао тачно 9 година, 9 месеци и 9 дана. Међутим, на другом Светском првенству у атлетици, те године у Риму, Мозиз је освајио своју другу титулу светског првака, две стотинке испред Хариса и Шмида.

На олимпијским играма у Сеулу 1988. године, Едвин Мозиз је поново био фаворит у својој дисциплини, претходно поновно победивши на америчким квалификацијама. Међутим, Андре Филипс, Мозизов земљак који је редовно губио од њега, као и Сенегалац Амаду Дија Ба, су победили Мозиза који је освојио бронзу.

Награде и признања[уреди]

Мозиз је први добитник тада новоустановљене награде америчке атлетске федерације „Џеси Овенс“ 1981, затим награде „Џејмс Е. Саливен“ као најбољи аматерски атлетичар у САД 1983. У избору Еј-Би-Сија за најбољег спортисту 1984. освојио је прво место, као и у избору магазина „Спортс Илустрејтед“.

Приликом установљења нове престижне спортске награде Laureus World Sports Academy, 2000. године Савет ове институције изабрао је Мозиза за свог првог председника.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Едвин Мозиз