Едуард Ул

С Википедије, слободне енциклопедије
Едуард Ул
Лични подаци
Датум рођења(1813-12-12)12. децембар 1813.
Место рођењаЈозефштат, Аустријско царство
Датум смрти1. новембар 1892.(1892-11-01) (78 год.)
Место смртиБеч, Аустроугарска
1882. — 1889.
ПретходникЈулијус фон Невалд
НаследникЈохан Прикс

Гроб Едуарда Ула на Средишњем бечком гробљу

Едуард Ул (нем. Eduard Uhl; Јозефштат, 12. децембар 1813 — Беч. 1. новембар 1892) био је аустријски адвокат и градоначелник Беча.

Живот[уреди | уреди извор]

Едуард Ул је рођен у Нојшотенгасе број 131 (данас: осми бечки округ, Пиаристенгасе број 7), као син лекара Леополда и Катарине, рођене Адлер.[1] Кућа у којој је рођен је 1944. године уништена у америчком бомбардовању Беча у Другом светском рату.[2]

Рана каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео као службеник магистрата од 1832. до 1840. Године 1848. служио је као капетан у Националној гарди, а 1861. постао је члан Градског већа Беча.

Градоначелник Беча[уреди | уреди извор]

Године 1882. Ул је унапређен у градоначелника, функцију коју је обављао до 1889. Током свог мандата, Ул је унапредио ватрогасне и спасилачке службе, као и бечке пијаце. Он је 1887. године, заједно са неколико месних одборника, основао „Централно друштво за исхрану сиромашне школске деце” како би најсиромашнијим ученицима понудио топли ручак током зимских месеци.[3] Политички, Ул је као либерал, био у потпуној супротности са хришћанско-социјалним политичарем Карлом Лугером и немачким националистичким табором око Георга фон Шенерера. Био је члан масонске ложе Хуманитас у месту Нојдорфл, који је тада био део Мађарске, а данас је део аустријске савезне државе Бургенланд (Градишће).

Почасти[уреди | уреди извор]

Град Беч га је 14. новембра 1889. прогласио почасним грађанином.[2] Његов почасни гроб налази се на Средишњем бечком гробљу (група 14 А, број 27).[4] Године 1894. у његовом родном Јозефштату (осмом бечком округу) трг Улплац је назван по њему.

Ордење:[уреди | уреди извор]

  • 1870: Витешки крст реда Франца Јозефа[1]
  • 1879: Орден гвоздене круне III реда[1]
  • 1890: Унапређење у звање витеза[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Eintrag zu Eduard Ritter von Uhl auf Österreichisches Biographisches Lexikon
  2. ^ а б Biografie von Eduard Uhl auf Wien Geschichte Wiki
  3. ^ Die Hilfsaktion für die hungernden Schulkinder. In: Die Presse. 16. Oktober 1897, S. 14.
  4. ^ Ehrengrab von Eduard Uhl auf Kunst und Kultur in Wien - Ehrengräber

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Constantin von Wurzbach: Uhl, Eduard. In: Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 48. Theil. Kaiserlich-königliche Hof- und Staatsdruckerei, Wien 1883, S. 237–239.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Политичке функције
Претходник:
Јулијус фон Невалд
Градоначелник Беча
1882 — 1889
Наследник:
Јохан Прикс