Пређи на садржај

Еколошко рачунарство

С Википедије, слободне енциклопедије

Еколошко рачунарство представља проучавање и примену рачунарских или ИТ решења која су еколошки одржива. Циљеви одрживости информационо-комуникационих технологија укључују оптимизацију енергетске ефикасности током животног циклуса производа; коришћење еколошки прихватљивијих извора енергије за напајање производа и његове мреже; унапређење поновне употребљивости, одржавања и могућности поправке производа ради продужења његовог животног века; побољшање рециклабилности или биоразградивости електронског отпада у циљу подршке економији затвореног циклуса; и усклађивање производње и коришћења ИТ система са еколошким и друштвеним циљевима. Еколошко рачунарство је важно за све класе система, од преносивих уређаја до великих дата центара.

Према подацима Међународне агенције за енергију (IEA), дата центри су 2024. године чинили око 1,5% глобалне потрошње електричне енергије (~415 ТWh), а према централном сценарију, потражња би се до 2030. могла отприлике удвостручити (~945 ТWh), при чему су AI оптерећења главни покретач раста.[1][2][3] Одрживи развој је концепт који редефинише појам општег интереса интегрисањем еколошких, друштвених и економских фактора. Многе корпоративне ИТ службе имају иницијативе одрживе рачунарске технологије како би смањиле еколошки утицај својих ИТ операција.[4] Ипак, јасно је да је еколошки отисак сектора значајан, процењује се на 5–9% укупне светске потрошње електричне енергије и више од 2% укупних емисија[5]. Дата центри и телекомуникационе мреже ће морати да постану енергетски ефикаснији, да поново користе отпадну енергију, да користе више обновљивих извора енергије и мање воде за хлађење како би остали конкурентни. У Европској унији, политички напори и индустријске иницијативе циљају ка климатски неутралним дата центрима до 2030.[6]

Угљеничне емисије повезане са производњом уређаја и мрежне инфраструктуре такође представљају кључни фактор.

Еколошко рачунарство може укључивати сложене компромисе. Корисно је разликовати ИТ за еколошку одрживост и еколошку одрживост ИТ-а. Иако се одржива ИТ фокусира на еколошку одрживост ИТ-а, у пракси су ова два аспекта често повезана. На пример, покретање онлине платформе за куповину може повећати угљенични отисак сопствених ИТ операција компаније, док истовремено омогућава купцима да производе набављају на даљину, без потребе за вожњом, чиме се смањују емисије гасова са ефектом стаклене баште повезане са транспортом[7]. Компанија би могла да призна ове предности декарбонизације у оквиру извештавања о емисијама у оквиру Scope 3, које укључује емисије широм читавог ланца вредности.

Порекло

[уреди | уреди извор]
Energy Star лого

1992. године, Америчка Агенција за заштиту животне средине (EPA) покренула је програм Energy Star, добровољни програм означавања који промовише и препознаје енергетску ефикасност монитора, уређаја за контролу климе и других технологија[8]. Ово је резултирало широком применом режима мировања (sleep mode) код потрошачке електронике. Истовремено, шведска организација TCO Development покренула је програм TCO Certified како би промовисала ниске магнетске и електричне емисије CRT рачунарских монитора; програм је касније проширен да обухвати критеријуме за потрошњу енергије, ергономију и употребу опасних материјала у изради.[9]

Регулативне и индустријске иницијативе

[уреди | уреди извор]

2009. године, Организација за економску сарадњу и развој (ОECD) објавила је истраживање о више од 90 владиних и индустријских иницијатива везаних за “одрживе ИКТ” (информационе и комуникационе технологије), животну средину и климатске промене. Извештај је закључио да се иницијативе углавном фокусирају на еколошку одрживост самих ИКТ-а, а не на њихову стварну примену у циљу смањења глобалног загревања и деградације животне средине. Углавном, само 20% иницијатива имало је мерљиве циљеве, при чему владини програми чешће укључују циљеве од пословних удружења.[10]

Влада

[уреди | уреди извор]

Многе владине агенције наставиле су да примењују стандарде и регулативе које подстичу еколошку рачунарску технологију. Програм Energy Star је ревидиран у октобру 2006. како би укључио строжије захтеве енергетске ефикасности за рачунарску опрему, заједно са системом рангирања одобрених производа.[11][12]

До 2008. године, 26 америчких држава успоставило је државне програме рециклаже за застареле рачунаре и потрошачку електронику.[13] Закони или намећу „напредну накнаду за повраћај“ за сваку продату јединицу или захтевају од произвођача да преузму опрему при њеном одлагању. 2010. године, Амерички закон о опоравку и реинвестирању (АРРА) потписао је председник Обама. Закон је одобрио више од 90 милијарди долара за улагања у зелене иницијативе (обновљива енергија, паметне мреже, енергетска ефикасност итд.). У јануару 2010. године, Министарство енергетике САД доделило је 47 милиона долара из АРРА фонда за пројекте унапређења енергетске ефикасности дата центара. Пројекти су обухватали истраживања за оптимизацију хардвера и софтвера дата центара, побољшање ланца снабдевања енергијом и технологија хлађења дата центара.[14]

Еколошка дигитална управа

[уреди | уреди извор]

Еколошки одржива дигитална управа односи се на коришћење информационих и комуникационих технологија (ИКТ) у циљу подршке еколошки одрживим политикама и праксама. То описује стратегију којом организација тежи да усклади своје информационо-комуникационе технологије са циљевима одрживости.[15] Ово може укључивати коришћење дигиталних алата и платформи за праћење и регулисање утицаја на животну средину, као и промовисање развоја и употребе чистих и обновљивих извора енергије у технолошком сектору. Циљ еколошке дигиталне управе је смањење угљеничног отиска дигиталне економије и подршка прелазу ка одрживијем и отпорнијем друштву.

Како еколошка тако и дигитална трансформација су на дневном реду већине европских земаља, као и саме Европске уније. Документи и циљеви као што су Европски еколошки план (Еuropean Green Deal),[16] Циљеви одрживог развоја (Sustainable Development Goals), Дигитална Европа и други, покренули су ове трансформације. Ове две трансформације често су у контрадикцији, јер дигиталне технологије имају значајан еколошки отисак који иде против циљева еколошке трансформације.[17]

Европска унија види дигитализацију и усвајање ИКТ решења као важан алат за креирање еколошки прихватљивијих решења, истовремено признајући да би, како би се постигао жељени позитиван утицај на животну средину, сами алати морали бити еколошки одрживи.[18] Еколошка трансформација може убрзати иновације и примену дигиталних решења, пружајући ИКТ сектору нове прилике за повећање конкурентности. Синергија настала као резултат еколошке трансформације и дигитализације доноси друштвене, економске и еколошке користи, што је циљ еколошки прихватљивих дигиталних влада и развоја еколошки одрживих ИКТ решења уопште.[19]

Очекује се да ће дигитална компонента такође бити коришћена за постизање амбиција Европског еколошког плана и циљева одрживог развоја. Као снажни покретачи прелаза ка одрживости, дигитална решења могу унапредити циркуларну економију, подржати декарбонизацију свих сектора и смањити еколошки и друштвени отисак производа пласираних на тржишту ЕУ. На пример, кључни сектори попут прецизне пољопривреде, транспорта и енергетике могу имати користи од дигиталних решења у остваривању циљева одрживости Европског еколошког плана.[20]

Е-управа може пружити решења за еколошке проблеме.[21] Могућност да грађанин у потпуности затражи и добије услугу онлине не само да доноси уштеде за јавне власти и повећава задовољство грађана, већ и смањује емисије угљен-диоксида и потрошњу папира.

Индустрија

[уреди | уреди извор]
  • iMasons Climate Accord (ICA), основан 2022. године, представља историјску сарадничку иницијативу компанија посвећених смањењу угљеничног отиска у материјалима, производима и енергији дигиталне инфраструктуре.[22]
  • Climate Savers Computing Initiative (CSCI) је иницијатива која има циљ смањење потрошње електричне енергије рачунара у активном и неактивном стању, и пружа каталог „зелених“ производа својих чланица, као и информације за смањење потрошње енергије на рачунарима. Покренута је 12. јуна 2007. године, а име потиче од програма Светске фондације за природу Climate Savers, који је започео 1999. године;[23] Светска фондација за природу је члан ове иницијативе.[24]
  • Green Electronics Council нуди алат за процену еколошког утицаја електронских производа (Electronic Product Environmental Assessment Tool – EPEAT) како би се олакшала куповина еколошки прихватљивијих рачунарских система. Савет оцењује рачунарску опрему према 51 критеријуму – 23 обавезна и 28 опционалних – који мере ефикасност и одрживост производа. Производи се оцењују као златни, сребрни или бронза, у зависности од броја испуњених опционалних критеријума. 24. јануара 2007. године председник Џорџ В. Буш издао је Извршну наредбу 13423, којом се налаже свим федералним агенцијама САД да користе EPEAT (Electronic Product Environmental Assessment Tool) приликом куповине рачунарских система.[25][26]
  • The Green Grid је глобални конзорцијум посвећен унапређењу енергетске ефикасности у дата центрима и пословним рачунарским екосистемима. Основан је фебруара 2007. године од стране компанија AMD, APC, Dell, HP, IBM, Intel, Microsoft, Rackable Systems, SprayCool (купљен 2010. од стране Паркер-а), Sun Microsystems и VMware, а од тада је нарастао на стотине чланова, укључујући крајње кориснике и владине организације фокусиране на унапређење ефикасности инфраструктуре дата центара (Data Center Infrastructure Efficiency – DCIE).
  • Green500 листа рангира суперкомпјутере по енергетској ефикасности (megaflops/watt), подстичући фокус на ефикасност уместо апсолутне перформансе.
  • Green Comm Challenge је организација која промовише развој технологија и пракси за уштеду енергије у области ИКТ.
  • Transaction Processing Performance Council (TPC) спецификација надограђује постојеће TPC benchmarke омогућавајући опционално објављивање енергетских метрика заједно са резултатима перформанси.
  • SPECpower је први индустријски стандардни бенчмарк који мери потрошњу енергије у односу на перформансе сервер-класних рачунара, док други бенчмарки који мере енергетску ефикасност укључују SPECweb, SPECvirt i VMmark.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Executive summary – Energy and AI – Analysis”. IEA (на језику: енглески). Приступљено 2025-11-27. 
  2. ^ „Energy demand from AI – Energy and AI – Analysis”. IEA (на језику: енглески). Приступљено 2025-11-27. 
  3. ^ Issaoui, Fakhri; Ben Abdelghaffar, Mohamed; Torkia, Boussif; Ammouri, Bilel (2019-01-01). . „Do we Need a Sustainable Development or Do We Have To Avoid a Sustainable Degrowth”. International Journal of Green Computing (на језику: енглески). 10 (1): 22—42. ISSN 1948-5018. doi:10.4018/IJGC.2019010102. Архивирано из оригинала 10. 05. 2025. г. Приступљено 28. 11. 2025. 
  4. ^ , MIS Quarterly Executive (на језику: енглески), 2025-07-19, Приступљено 2025-11-28 
  5. ^ „Information & Communication could consume up to 20% of electricity in 2030”. www.enerdata.net (на језику: енглески). 2018-08-09. Приступљено 2025-11-28. 
  6. ^ Aslan, Tuğana; Holzapfel, Peter; Stobbe, Lutz; Grimm, Andreas; Nissen, Nils F.; Finkbeiner, Matthias (2025-01-17). . „Toward climate neutral data centers: Greenhouse gas inventory, scenarios, and strategies”. iScience. 28 (1): 111637. ISSN 2589-0042. PMC 11773490 Слободан приступ. PMID 39877067. doi:10.1016/j.isci.2024.111637. 
  7. ^ Shuja, Junaid; Gani, Abdullah; Shamshirband, Shahaboddin; Ahmad, Raja Wasim; Bilal, Kashif (2016). . „Sustainable cloud data centers: a survey of enabling techniques and technologies”. Renewable and Sustainable Energy Reviews. 62: 195—214. 
  8. ^ Merritt, Rick (2022-10-12). „What Is Green Computing?”. NVIDIA Blog (на језику: енглески). Приступљено 2025-11-28. 
  9. ^ „boivie.se is coming soon”. www.boivie.se. Приступљено 2025-11-28. 
  10. ^ „Page not found - OECD” (PDF). www.oecd.org. Приступљено 2025-11-28. 
  11. ^ Newsroom | US EPA”. yosemite.epa.gov. Приступљено 2025-11-28. 
  12. ^ „How Important Will New Energy Star Be for PC Makers? - News and Analysis by PC Magazine”. www.pcmag.com. Архивирано из оригинала 25. 06. 2008. г. Приступљено 2025-11-28. 
  13. ^ „State Legislation”. www.e-takeback.org. Приступљено 2025-11-28. 
  14. ^ „Department of Energy - Secretary Chu Announces $47 Million to Improve Efficiency in Information Technology and Communications Sectors”. www.energy.gov. Приступљено 2025-11-28. 
  15. ^ Bundesumweltministeriums. BMUV”. www.bmuv.de (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 12. 2022. г. Приступљено 2025-11-28. 
  16. ^ Biedenkopf, Katja; Vanderschueren, Ellen; Petri, Franziska (2023), Costa, Olivier; Van Hecke, Steven, ур., , Riding the Green Wave? Green Electoral Success and the European Green Deal (на језику: енглески), Springer International Publishing, стр. 361—380, ISBN 978-3-031-12338-2, doi:10.1007/978-3-031-12338-2_17, Приступљено 2025-11-28 
  17. ^ Muench, Stefan; Stoermer, Eckhard; Jensen, Kathrine; Asikainen, Tommi; Salvi, Maurizio; Scapolo, Fabiana (2022). „Towards a green & digital future”. JRC Publications Repository (на језику: енглески). Приступљено 2025-11-28. 
  18. ^ „2030 Digital Compass: the European way for the Digital Decade - EU4Digital”. eufordigital.eu (на језику: енглески). Приступљено 2025-11-30. 
  19. ^ „Analiza digitalne ekologije” (PDF). 
  20. ^ „Digitalna budućnost Evrope”. 
  21. ^ „elektronska uprava”. 
  22. ^ „iMasons Climate Accord – Carbon neutrality in digital infrastructure”. iMasons Climate Accord (на језику: енглески). Приступљено 2025-11-28. 
  23. ^ info@sinn-macher.net. „Climate Savers Computing - Press Room”. www.climatesaverscomputing.org. Приступљено 2025-11-28. 
  24. ^ info@sinn-macher.net. „Climate Savers Computing - Press Room”. www.climatesaverscomputing.org. Приступљено 2025-11-28. 
  25. ^ „Wayback Machine” (PDF). www.epeat.net. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 10. 2007. г. Приступљено 2025-11-28. 
  26. ^ „Executive Order: Strengthening Federal Environmental, Energy, and Transportation Management”. georgewbush-whitehouse.archives.gov. Приступљено 2025-11-28. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еколошко_рачунарство&oldid=30784691”