Привреда Мађарске

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Економија Мађарске)
Привреда Мађарска
Валутафоринта
Фискална годинакалендарска година
Чланство у организацијамаЕУ, ОЕЕС, АБИИ, СТО
Статистика
БДП (номинална)$150 милијарде (2020)[1]
БДП раст5.1% (2018), 4.9% (2019)
−5.0% (2020), 4.5% (2021)[2]
БДП по становнику9,769,526 (1. јануар 2020)[3]
БДП по секторупољопривреда: 3.9%
индустрија: 31.3%
услуге: 64.8%
(2017)[4]
Инфлација (ИПЦ)3.7% (2020)
3.4% (2019)
2.8% (2018)
Размена
Извоз$125.75 милијарде (2017)[5]
Извозна добрамашине и опрема: 53,5%
остали произвођачи: 31,2%
прехрамбени производи: 8,7%
горива и електрична енергија: 3,9%
сировине: 3,4%
(2012)
Главни извозни партнери Немачка (27.7%)
 Румунија (5.4%)
 Италија (5.1%)
 Аустрија (5%)
 Словачка (4.8%)
 Француска (4.4%)
 Чешка (4.4%)
 Пољска (4.3%) (2017)
Увоз$115.63 милијарди (2017)
Увозна добрамашине и опрема: 45,4%
остали произвођачи: 34,3%
горива и електрична енергија: 12,6%
прехрамбени производи: 5,3%
сировине: 2,5%
(2012)
Главни увозни партнери Немачка (26.2%)
 Аустрија (6.3%)
 Кина (-5.9%)
 Пољска (5.5%)
 Словачка (5.3%)
 Холандија (5%)
 Чешка (4.8%)
 Италија (4.7%)
 Холандија (3.49%)
 Мађарска (3.32%)
 Пољска (3.24%)
 Француска (2.7%)
 Француска (4%) (2017)
СДИ stock$290 милијарде (31. децембар 2017)
Бруто спољни дуг$138.1 милијарди (31. децембар 2017)
Јавне финансије
Расходи46.1% (2019)
Кредитни рејтинг45
41
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима

Привреда Мађарске је мешовита привреда са високим дохотком, рангирана као девета најсложенија привреда према индексу економске сложености.[6] Мађарска је чланица организације за економску сарадњу и развој са врло високим индексом хуманог развоја и квалификованом радном снагом, са тринаестом најнижом неједнакошћу у приходима на свету. Мађарска привреда је 57. највећа привреда на свету (од 188 земаља које мери међународни монетарни фонд) са годишњом производњом од 265.037 милијарди долара[7] и заузима 40. место у свету по БДП-у по становнику мерено паритетом куповне моћи. Мађарска има извозно оријентисану тржишну привреду са великим нагласком на међународну трговину, тиме је земља 35. највећа извозна привреда на свету. Мађарска је 2015. имала више од 100 милијарди долара извоза, са високим трговинским суфицитом од 9003 милијарде долара, од чега је 79% отишло у Европску унију, а 21% трговина ван ЕУ.[8] Мађарски производни капацитет је више од 80% у приватном сектору, са укупним опорезивањем од 39,1%, што финансира државу благостања. На страни расхода, потрошња домаћинстава је главна компонента бруто домаћег производа и чини 50% његове укупне вредности, затим бруто инвестиције у основни капитал са 22% и јавна потрошња са 20%.[9] Мађарска је 2009. године, због јаких економских потешкоћа, морала да затражи помоћ међународног монетарног фонда за око 9 милијарди евра.[10][11][12] 

Мађарска је и даље једна од водећих држава у Средњој и Источној Европи за привлачење страних директних инвестиција: FDI у земљу 2015. износили су 119,8 милијарди долара, док Мађарска у иностранство улаже више од 50 милијарди долара.[13] Од 2015. кључни трговински партнери Мађарске били су Немачка, Аустрија, Румунија, Словачка, Француска, Италија, Пољска и Чешка.[14] Главне индустрије укључују прераду хране, фармацеутске производе, моторна возила, информациону технологију, хемикалије, металургију, машине, електричну робу и туризам (2014. је примила 12,1 милион међународних туриста).[15] Мађарска је највећи произвођач електронике у Средњој и Источној Европи. Производња и истраживање електронике су међу главним покретачима иновација и економског раста у земљи. У последњих 20 година Мађарска је такође прерасла у главни центар за мобилну технологију, безбедност информација и сродна истраживања хардвера.[16] Стопа запослености у привреди износила је 68,7% у јануару 2017. године,[17] структура запослености показује карактеристике постиндустријских привреда, 63,2% запослене радне снаге ради у услужном сектору, индустрија је допринела 29,7%, док је пољопривреда запошљавала 7,1%. Стопа незапослености износила је 3,8% у септембру— новембру 2017.[18] у односу на 11% током светске финансијске кризе 2007. Мађарска је део јединственог европског тржишта које представља више од 448 милиона потрошача. Неколико домаћих комерцијалних политика утврђено је споразумима између чланица Европске уније и законодавством ЕУ.

Велике мађарске компаније су укључене у BUX, мађарски берзански индекс наведен на будимпештанској берзи. Познате компаније укључују MOL Group, OTP Bank, Gedeon Richter, мађарски телеком, CIG Pannonia, FHB Bank, Zwack Unicum. Мађарска такође има велики број специјализованих малих и средњих предузећа, на пример, између осталог многи добављачи аутомобилске индустрије и технолошка старт-ап предузећа.[19]

Будимпешта је финансијска и пословна престоница Мађарске. Главни град је значајно економско чвориште, у истраживању мреже за глобализацију и истраживање светских градова класификован је као глобални град света и друга је урбана привреда са најбржим развојем у Европи: БДП по глави становника у граду повећан је за 2,4% и запосленост за 4,7% у односу на претходну 2014. годину.[20][21] На националном нивоу, Будимпешта је главни град Мађарске за пословање, који чини 39% националног дохотка. Град је 2015. имао бруто метрополитански производ већи од 100 милијарди долара, што га је учинило једном од највећих регионалних привреда у Европској унији.[22][23] Будимпешта је такође међу првих 100 градова са светским бруто домаћим производима, према мерењу PricewaterhouseCoopers. На глобалној ранг листи конкурентности градова од стране обавештајне јединице економиста, Будимпешта се, између осталих, налази изнад Тел Авива, Лисабона, Москве и Јоханезбурга.[24][25]

Мађарска одржава сопствену валуту, мађарску форинту, иако привреда испуњава мастрихтске критеријуме, са изузетком јавног дуга, али је однос јавног дуга према БДП-у знатно испод просека Европске уније са 66,4% 2019. Мађарска народна банка основана је 1924. године, након распада Аустроугарске. Тренутно се фокусира на стабилност цена са циљем инфлације од 3%.[26]

Историја[уреди | уреди извор]

Арпадско доба[уреди | уреди извор]

У доба феудализма кључни економски фактор била је земља. Нови економски и социјални поредак створили су приватно власништво над земљом. Постоје три облика постојања: краљевско, црквено и световно приватно имање. Краљевско имање из династије Арпадовићи еволуирало је из племенских земаља.

Порекло световних приватних поседа датира од освајања племенских заједничких поседа, који су све више задужени за друштво и расте над приватним власништвом постајући лидер.

Међутим, од оснивања државе краљевски дар је такође ушао у линију умножавања у секуларну линију приватног власништва. Ова организација је развила феудални посед, који је имао два елемента: древно имање и поседе које је доделио папа Стефан I, а затим и краљевске донације. Над носиоцем неограничено право које је последњи линеарни наследник доделио скоро се вратио краљу. У поретку закона који су се променили 1351. године, којим се укида власништво племства на слободно располагање. Племству је забрањена продаја њихове наслеђене земље.

Панонска низија је била погоднија за пољопривреду од крупне стоке на испаши, и стога се непрестано повећавао у некадашњој тежини. У 11. и 12. веку сусрели су се системи природне пољопривреде и обраде земљишта који су мењали земљу: испаша животиња, и користили су оплођену земљу до исцрпљивања. Најважнији алати за пољопривреду били су плуг и вол.

Анжу[уреди | уреди извор]

Мађарска привреда пре транзиције[уреди | уреди извор]

Фабрика конзерви (1880).
Привредна комора Будимпеште, почетак 20. века.

Мађарска привреда пре Другог светског рата била је првенствено оријентисана на пољопривреду и малу производњу. Стратешки положај Мађарске у Европи и релативно висок недостатак природних ресурса такође су диктирали традиционално ослањање на спољну трговину. На пример, његов највећи произвођач аутомобила, Magomobil (произвођач Magosix), произвео је укупно неколико хиљада.[27] Почетком 1920-их текстилна индустрија је почела брзо да се шири, а 1928. постала је најважнија индустрија у спољној трговини Мађарске која је те године извозила текстилне производе вредне више од 60 милиона пенги. Компаније попут MÁVAG извозиле су локомотиве у Индију и Јужну Америку, њена локомотива бр. 601 је била највећа и најмоћнија у Европи у то време.

Од касних 1940-их, комунистичка влада започела је национализацију индустрије. У почетку су национализоване само фабрике са више од сто радника; касније је ова граница смањена на само десет. У пољопривреди је влада започела успешан програм колективизације. Од раних педесетих година градило се све више нових фабрика. Ова брза и присилна индустријализација следила је стандардни стаљинистички образац у настојању да подстакне самозадовољнију привреду. Већину привредних активности спроводила су државна предузећа или задруге и државне фарме. Године 1968. стаљинистичку самодовољност заменио је Нови економски механизам, који је Мађарску поново отворио за спољну трговину, дао ограничену слободу деловању тржишта и омогућио ограниченом броју малих предузећа да послују у сектору услуга.

Иако је Мађарска уживала једну од најлибералнијих и најнапреднијих привреда бившег Источног блока, и пољопривреда и индустрија почеле су да пате од недостатка инвестиција током 1970-их, а нето спољни дуг Мађарске знатно је порастао - са 1$ милијарде 1973. на 15$ милијарде 1993, углавном због субвенција потрошача и непрофитабилних државних предузећа. Суочени са економском стагнацијом, Мађарска се одлучила за даљу либерализацију доношењем закона о заједничком улагању, успостављањем пореза на доходак и придруживањем Међународном монетарном фонду и Светској банци. До 1988. године Мађарска је развила двостепени банкарски систем и донела је значајно корпоративно законодавство које је отворило пут амбициозним тржишно оријентисаним реформама посткомунистичких година.

Прелазак на тржишну привреду[уреди | уреди извор]

Седиште ING-а у Будимпешти.

После пада комунизма, бивши Источни блок морао је да пређе са једнопартијске, централно планске привреде на тржишну са вишепартијским системом. Распадом Совјетског Савеза, земље Источног блока претрпеле су значајан губитак на оба тржишта робе и субвенционисању Совјетског Савеза.[28] На пример, Мађарска је изгубила скоро 70% својих извозних тржишта у источној и централној Европи. Губитак спољних тржишта у Мађарској резултирао је 800.000 незапослених људи јер су све непрофитабилне и неоправљиве фабрике затворене.[29] Други облик совјетског субвенционисања који је у великој мери погодио Мађарску након пада комунизма био је губитак програма социјалне заштите. Због недостатка субвенција и потребе за смањењем издатака, многи социјални програми у Мађарској морали су да се смање у покушају да смање потрошњу. Као резултат тога, многи људи у Мађарској су претрпели невероватне потешкоће током транзиције ка тржишној привреди. Након приватизације и смањења пореза у мађарским предузећима, незапосленост је нагло порасла на 12% 1991. (износила је 1,7% 1990), постепено се смањујући до 2001. Економски раст, након пада 1991. на −11,9%, постепено је растао до краја 1990-их по просечној годишњој стопи од 4,2%. Са стабилизацијом нове тржишне привреде, Мађарска је забележила раст страних инвестиција са кумулативним директним страним инвестицијама у укупном износу већем од 60$ милијарде од 1989.[30]

Влада Јожефа Антала 1990—94. започела је тржишне реформе мерама за ослобађање цена и трговине, прерађеним пореским и банкарским системом заснованим на тржишту. Међутим, до 1994. трошкови прекомерне потрошње владе и колебљиве приватизације постали су јасно видљиви. Смањење субвенција за потрошаче довело је до повећања цена хране, лекова, транспортних услуга и енергије. Смањен извоз у бивши совјетски блок и смањење индустријске производње допринели су наглом паду БДП-а. Незапосленост је нагло порасла на око 12% 1993. Терет спољног дуга, један од највећих у Европи, достигао је 250% годишње извозне зараде, док су се дефицит буџета и текућег рачуна приближили 10% БДП-а. Девалвација валуте (у циљу подршке извозу), без ефикасних мера стабилизације, као што је индексација зарада, изазвала је изузетно високу стопу инфлације, која је 1991. достигла 35% и благо се смањивала до 1994, поново повећавајући 1995. У марту 1995, влада премијера Ђула Хорна спровела је програм штедње, заједно са агресивном приватизацијом државних предузећа и сировим режимом који подстиче извоз, да би смањила задуженост, смањила дефицит текућег рачуна и смањила јавну потрошњу. До краја 1997. консолидовани дефицит јавног сектора смањио се на 4,6% БДП-а при чему је потрошња јавног сектора пала са 62% БДП-а на испод 50%. Дефицит текућег рачуна смањен је на 2% БДП-а, а државни дуг је отплаћен на 94% годишње извозне зараде.

Влада Мађарске више не захтева финансијску помоћ међународног монетарног фонда и отплатила је сав свој дуг фонду. Сходно томе, Мађарска ужива повољне услове задуживања. Издавање мађарског државног дуга у страној валути доноси рејтинг инвестиционе класе од свих главних агенција за кредитни рејтинг, иако је недавно земљу деградирао Moody's, S&P и остаје у негативном изгледу форинте. Године 1995. мађарска валута, форинта, постала је конвертибилна за све трансакције текућих рачуна, а након чланства у организацији за економску сарадњу и развој 1996, за готово све трансакције капиталног рачуна. Од 1995. Мађарска је форинту везала за корпу валута (у којој амерички долар износи 30%), а централна стопа према корпи је девалвирана унапред најављеном стопом, првобитно постављеном на 0,8% месечно, форинта је сада потпуно слободна валута. Владин програм приватизације завршио се по распореду 1998: 80% БДП-а сада производи приватни сектор, а страни власници контролишу 70% финансијских институција, 66% индустрије, 90% телекомуникација и 50% сектора трговине.

Kőröshegy légifotó.jpg

Након што је мађарски БДП опао за око 18% од 1990. до 1993. и порастао за само 1%—1,5% до 1996, снажне извозне перформансе потакле су раст БДП-а на 4,4% 1997, док су се и други макроекономски показатељи слично побољшали. Ови успеси омогућили су влади да се концентрише 1996. и 1997. на велике структурне реформе као што су примена потпуно финансираног пензијског система (делимично по узору на чилеански пензијски систем са великим модификацијама), реформа високог образовања и стварање националне ризнице. Преостали економски изазови укључују смањење фискалних дефицита и инфлације, одржавање стабилног спољног биланса и довршавање структурних реформи пореског система, здравствене заштите и финансирања локалне самоуправе. Недавно је главни циљ мађарске економске политике био да припреми земљу за улазак у Европску унију, којој се придружила крајем 2004. године.

Пре промене режима 1989, 65% трговине Мађарске било је са земљама савета за узајамну економску помоћ. Крајем 1997. Мађарска је већи део своје трговине преусмерила на запад. Трговина са земљама Европске уније и организације за економску сарадњу и развој сада чини преко 70% и 80% укупног промета. Немачка је најважнији мађарски трговински партнер. САД су постале шесто највеће извозно тржиште Мађарске, док је Мађарска рангирана као 72. највеће извозно тржиште САД-а. Билатерална трговина између две земље повећана је за 46% 1997. на више од 1$ милијарде. САД су прошириле на Мађарску статус најповлашћеније државе, генерализовани систем преференцијала, осигурање прекоморске приватне инвестиционе корпорације и приступ извозно-увозној банци.

Са око 18$ милијарде директних страних инвестиција од 1989, Мађарска је привукла више од једне трећине свих FDI у централној и источној Европи, укључујући и бивши Совјетски Савез. Од тога, око 6$ милијарде су дошле од америчких компанија. Страни капитал привлачи квалификована и релативно јефтина радна снага, порески подстицаји, модерна инфраструктура и добар телекомуникациони систем.

До 2006. економски изгледи Мађарске су се погоршали. Раст плата ишао је у корак са осталим земљама у региону; међутим, овај раст је углавном био подстакнут повећаном владином потрошњом. То је резултирало повећањем буџетског дефицита на преко 10% БДП-а, а стопе инфлације предвиђају да прелазе 6%. Нуриел Рубини, економиста Беле куће у Клинтоновој администрацији, изјавио је да је Мађарска несрећа која чека да се догоди.[31]

Приватизација у Мађарској[уреди | уреди извор]

У јануару 1990. основана је државна агенција за приватизацију (SPA, Állami Vagyonügynökség) која је управљала првим корацима приватизације. Због мађарског спољног дуга од 21,2 милијарде долара, влада је одлучила да прода државну имовину уместо да је бесплатно дели народу.[32] Популистичке групе напале су SPA јер је управа неколико компанија имала право да пронађе купце и разговара са њима о условима продаје, чиме је „украла” компанију. Други разлог за незадовољство био је тај што је држава понудила велике пореске субвенције и инвестиције у заштиту животне средине, које понекад коштају више од продајне цене компаније. Паралелно са аквизицијом компанија, страни инвеститори покренули су и многа улагања.

Влада мађарског демократског форума десног центра 1990—1994. одлучила је да сруши пољопривредне задруге раздвајањем и давањем машина и земљишта бившим члановима.[33] Влада је такође увела закон о накнади штете који је нудио ваучере људима који су поседовали земљу пре него што је национализована 1948. Ти људи (или њихови потомци) могли су да замене своје бонове за земљу која је претходно била у власништву пољопривредних задруга, а које су биле принуђене да се одрекну дела земље у ове сврхе.

Мале продавнице и малопродаја приватизовани су између 1990. и 1994. године, међутим, гринфилд инвестиција страних малопродајних компанија попут Теско, Cora и Икеа имале су много већи економски утицај.[32] Многа јавна предузећа су приватизована, укључујући националну телекомуникациону компанију Мађарски телеком, национални конгломерат нафте и гаса MOL Group, као и компаније за снабдевање и производњу електричне енергије.[34]

Иако је већина банака продана страним инвеститорима, највећа банка OTP и даље је у мађарском власништву. Продато је 20%—20% акција страним институционалним инвеститорима и дато организацијама социјалног осигурања, 5% су купили запослени, а 8% је понуђено на будимпештанској берзи.[35]

Мађарска привреда од 1990.[уреди | уреди извор]

Chart showing GDP growth, inflation, and active population in Hungary 1990–2010.
Раст БДП-а, инфлација и активно становништво у Мађарској 1990—2010.
Chart showing GDP per capita in USD at 2000 market prices in Hungary 1991–2010.
БДП по становнику у USD по тржишним ценама од 2000. у Мађарској 1991—2010.
General government gross debt in the Czech Republic, Poland, Hungary, Romania, Slovakia, EU27, and the Euro zone.
Бруто дуг опште државе у Мађарској, између осталих земаља и Европска унија.

Године 1995. мађарски фискални индекси су се погоршали: стране инвестиције су пале.[36] Због велике потражње за увозном робом, Мађарска је такође имала висок трговински дефицит[37] и буџетски јаз, а није могла да постигне договор ни са Међународним монетарним фондом.[38] Након што није имао министра финансија дуже од месец дана, премијер Ђула Хорн именовао је Лајоша Бокроша за министра финансија 1. марта 1995. Увео је низ мера штедње 12. марта 1995. које су имале следеће кључне тачке: једнократна девалвација форинте од 9%, увођење сталне клизне девалвације, додатна царина од 8% на сву робу изузев за изворе енергије, ограничење раста зарада у јавном сектору, поједностављена и убрзана приватизација. Пакет је такође обухватио смањења социјалне заштите, укључујући укидање бесплатног високог образовања и стоматолошких услуга; смањени породични додаци, накнаде за негу детета и материнства у зависности од прихода и богатства; смањење субвенција за лекове и повећање старосне границе за одлазак у пензију.

Ове реформе нису само повећале поверење инвеститора,[39] већ су их подржали и Међународни монетарни и Светска банка.[40] Бокрош је оборио негативан рекорд популарности: 9% становништва је желело да га види на „важном политичком положају”[41] и само 4% је било уверено да ће реформе „у великој мери побољшати финансије земље”.[36]

Године 1996, Министарство финансија је увело нови пензијски систем уместо система који у потпуности подржава држава: уведени су приватни рачуни пензијске штедње, који се заснивају на 50% социјалног осигурања и 50% се финансирају.[40]

Године 2006. премијер Ференц Ђурчањ поново је изабран на платформи која обећава економску „реформу без штедње”. Међутим, након избора у априлу 2006, социјалистичка коалиција под Ђурчањи представила је пакет мера штедње којима је планирано да смањи буџетски дефицит на 3% БДП-а до 2008.

Због програма штедње, мађарска привреда је успорена 2007. године.

Финансијска криза 2008—2009.[уреди | уреди извор]

Пад извоза, смањена домаћа потрошња и акумулација основних средстава тешко су погодили Мађарску током Светске финансијске кризе 2007, због чега је земља ушла у озбиљну рецесију од -6,4%, једну од најгорих економских контракција у својој историји.

Мађарска је 27. октобра 2008. постигла споразум са Међународним монетарним фондом и Европском унијом о пакету спашавања од 25 милијарди америчких долара, са циљем враћања финансијске стабилности и поверења инвеститора.[42]

Због неизвесности кризе, банке су давале мање кредита што је довело до смањења инвестиција. То је заједно са свешћу о ценама и страхом од банкрота довело до пада потрошње што је затим повећало губитак посла и још више смањило потрошњу. Инфлација није значајно порасла, али су се реалне зараде смањиле.[43]

Чињеница да евро и швајцарски франак вреде много више у форинтама него што су били пре тога, утицала је на многе људе. Према Дејли телеграфу, статистика показује да је више од 60 посто мађарских хипотека и зајмова за аутомобиле деноминовано у страним валутама.[44] После избора 2010. Фидес премијера Виктора Орбана, мађарске банке биле су присиљене да омогуће конверзију девизних хипотека на форинти.[45] Нова влада такође је национализовала имовину приватних пензијских фондова у износу од 13 милијарди долара, која би потом могла бити употребљена за подршку положају државног дуга.[46]

Данашња мађарска привреда[уреди | уреди извор]

Економија је показала знакове опоравка 2011. смањењем пореских стопа и умереним растом БДП-а од 1,7 процената.[47]

Од новембра 2011. до јануара 2012, све три главне агенције за кредитни рејтинг смањиле су мађарски дуг на неинвестициону шпекулативну оцену.[48][49][50] То је делимично због политичких промена које стварају сумње у независност мађарске народне банке.[51]

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо писао је премијеру Виктору Орбану наводећи да нови прописи централне банке, који омогућавају политичку интервенцију, озбиљно штете интересима Мађарске, одлажући разговоре о пакету финансијске помоћи. Орбан је одговорио да ако се не постигнем споразум, сам ће нешто преузети.[45]

Европска комисија покренула је правни поступак против Мађарске 17. јануара 2012. Поступци се тичу мађарског закона о централној банци, старосне границе за одлазак у пензију за судије и тужиоце, односно независности канцеларије за заштиту података.[52][53] Дан касније Орбан је у писму најавио спремност да пронађе решења за проблеме покренуте у поступку за повреду права.[54] Учествовао је 18. јануара на пленарној седници Европског парламента која се такође бавила мађарским случајем. Рекао је да је Мађарска обновљена и реорганизована под европским принципима. Такође је изјавио да се проблеми које покреће Европска унија могу решити лако, једноставно и врло брзо. Додао је да ниједна примедба европске комисије није утицала на нови устав Мађарске.[55][56]

Након благе рецесије 2012, БДП је поново порастао од 2014, а на основу прогнозе комисије за зиму 2015. предвиђа се да ће се убрзати на 3,3%. Динамичнији економски учинци приписивали су се умерено растућој домаћој потражњи и подржавали раст бруто инвестиција у основни капитал. Повећање 3,8% у првој половини 2014. је постигнуто само привременим мерама и факторима, као што су појачана апсорпција фондова Европске уније и шема финансирања централне банке, која је субвенционисала кредите за мала и средња предузећа.[57] Основе раста се нису значајно промениле ни у 2015. када је влада подржала трансфере фондова Европске уније заједно са умерено успешним зајмовима централне банке за економску ревитализацију које су подстакле раст БДП-а.

Физичка својства[уреди | уреди извор]

Природни ресурси[уреди | уреди извор]

Топографска карта Мађарске.

Укупна површина Мађарске износи 93.030 km2 заједно са 690 km2 површине воде, што укупно чини 1% површине Европе.

Скоро 75% мађарског пејзажа чине равнице. Додатних 20% површине земље чине подножја чија надморска висина износи највише 400 метара, виша брда и водена површина чине преосталих 5%.

Две равнице које заузимају три четвртине мађарског подручја су Алфелд и Мали Алфелд. Најзначајнији природни ресурс Мађарске је обрадиво земљиште. Око 83% укупне територије земље погодно је за узгој,[58] 75% (око 50% површине земље) покривено је обрадивим земљиштем, што је изванредан однос у поређењу са другим земљама Европске уније. Мађарској недостају опсежни домаћи извори енергије и сировине потребни за даљи индустријски развој.

Шуме покривају 19% земље. Налазе се углавном у подножју Северно мађарских планина, као што су Северна Угарска, Прекодунавске планине и Алпокаља. Састав шума је разнолик, углавном храст или буква, али остало укључује јелу, врбу, багрем и платан.

Лековито купатило у Хевизу.

У европском смислу, мађарски подземни резерват воде један је од највећих. Отуда је земља богата потоцима и топлим изворима, као и лековитим изворима и бањама. Од 2003. постоји 1250 извора који пружају воду топлију од 30°C,[59] 90% мађарске воде за пиће углавном се добија из таквих извора.[60]

Главне реке Мађарске су Дунав и Тиса. Дунав такође протиче кроз делове Немачке, Аустрије, Словачке, Србије и Румуније. Дугачка је унутра Мађарске 418 km. Река Тиса је дугачка 444 km у земљи. Мађарска има три главна језера. Језеро Балатон је највеће, има 78 km дужине од 3 до 14 ширине km, површине 592 km2. Језеро Балатон је највеће средњеевропско језеро и просперитетно туристичко место и рекреационо подручје. Њене плитке воде омогућавају летње купање, а током зиме његова залеђена површина пружа садржаје за зимске спортове. Мање водене површине укључују језеро Веленце (26 km2) у округу Фејер и језеру Нежидер (82 km2).

Инфраструктура[уреди | уреди извор]

Транспорт[уреди | уреди извор]

Укупна дужина аутопутева у Мађарској.

Мађарска има 31.058 km путева и аутопутева од 1118 km. Укупна дужина аутопутева удвостручила се у последњих десет година са највише (106) километара изграђених 2006. Будимпешта је аутопутевима директно повезана са аустријском, словачком, словеначком, хрватском, румунском и српском границом.

Због свог положаја и географских карактеристика, неколико транспортних коридора прелази преко Мађарске. Паневропски коридори бр. IV, V и X, и европске руте бр. Е60, Е71, Е73, Е75 и Е77 пролазе кроз Мађарску. Захваљујући свом радијалном путном систему, све ове руте пролазе кроз Будимпешту.

Аеродром Ференц Лист

У Мађарској постоји пет међународних, четири домаћа, четири војна и неколико нејавних аеродрома. Највећи је аеродром Ференц Лист Будимпешта који се налази на југоисточној граници. Године 2008. аеродром је имао 3.866.452 долазних и 3.970.951 одлазних путника.[61]

Године 2006. мађарски железнички систем био је дугачак 7685 km, од којих је 2791 km електрифицирано.

Комуналне услуге[уреди | уреди извор]

Струја је доступна у сваком насељу у Мађарској.

Цевоводни транспорт доступан је у 2873 насеља, од чега 91,1%.[62] Како би избегла несташицу гаса услед заустављања украјинских цевовода у јануару 2009,[63] Мађарска учествује у пројектима гасовода Набуко и Јужни ток. Мађарска такође има стратешке резерве гаса: резерва од 1,2 милијарде кубних метара отворена је у октобру 2009.[64]

Године 2008. 94,9% домаћинстава имало је текућу воду.[65] Иако је одговорност општинских влада да људима обезбеде здраву водоснабдевање,[66] мађарска влада и Европска унија нуде субвенције онима који желе да развију водовод или канализацију.[67] Делимично због ових субвенција, 71,3% свих станова је повезано на канализацију, у поређењу са 50,1% 2000.[68]

Продор Интернета је значајно порастао у последњих неколико година: однос домаћинстава која имају интернет везу порастао је са 22,1% (од тога 49% широкопојасног) 2005. на 48,4% (87,3% широкопојасног) 2008.[69]

Министарство привреде и транспорта увело је програм eHungary 2004. са циљем да свакој особи у Мађарској омогући приступ Интернету постављањем рутера eHungary у јавним просторима попут библиотека, школа и културних центара.[70] Програм такође укључује увођење мреже eCounsellor, услуге путем које професионалци пружају помоћ грађанима у ефикасном коришћењу електронских информација, услуга и знања.[71]

Сектори[уреди | уреди извор]

Пољопривреда[уреди | уреди извор]

Токај виноград са сазревања грожђа.

Пољопривреда је 2008. чинила 4,3% БДП-а[72] и заједно са прехрамбеном индустријом заузимала је око 7,7% радне снаге.[73] Ове две цифре представљају само примарну пољопривредну производњу: заједно са сродним пословима, пољопривреда чини око 13% БДП-а. Мађарска пољопривреда је практично самодовољна и из традиционалних разлога извозно оријентисана:[58] извоз повезан са пољопривредом чини 20—25% од укупног броја. Отприлике половина укупне површине Мађарске је пољопривредна која се обрађује; овај однос је истакнут међу осталим чланицама ЕУ. То је због повољних услова земље, укључујући континенталну климу и Алфелд које чине око половине мађарског пејзажа. Најважније културе су пшеница, кукуруз, сунцокрет, кромпир, шећерна репа, репица и широк избор воћа (нарочито јабука, бресква, крушка, грожђе, лубеница, шљива итд). Мађарска има неколико винских регија, међу којима производе светски познато бело десертно Токајско вино и црвену Бикову крв. Још једно традиционално светски познато алкохолно пиће је воћна ракија pálinka.

У земљи се углавном гаје говеда, свиње, живина и овце. Стока укључује мађарско сиво говече која је главна туристичка атракција у националном парку Хортобађ. Важна компонента гастрономског наслеђа земље са око 33.000 фармера ангажованих у индустрији. Мађарска је други највећи светски произвођач и највећи извозник фоа гра (који углавном извози у Француску).

Још један симбол мађарске пољопривреде и кухиње је алева паприка (слатка и љута врста). Земља је један од водећих светских произвођача паприке, а центри за производњу су Сегедин и Калоча.

Мађарска је 2018. произвела 7,9 милиона тона кукуруза (15. највећи светски произвођач); 5,2 милиона тона пшенице; 1,8 милиона тона семена сунцокрета (8. највећи светски произвођач); 1,1 милион тона јечма; 1 милион тона уљане репице (14. највећи светски произвођач); 941 хиљаду тона шећерне репе, која се користи за производњу шећера и етанола; 674 хиљаде тона јабуке; 539 хиљада тона грожђа; 330 хиљада тона кромпира; 330 хиљада тона тритикале; поред мање производње осталих пољопривредних производа.[74]

Здравствена заштита[уреди | уреди извор]

Укупна здравствена потрошња као проценат БДП-а за Мађарску у поређењу са разним другим државама првог света од 2005. до 2008.

Мађарска има универзални здравствени систем који се финансира од пореза, а који организује државни национални фонд за здравствену заштиту (мађ. Országos Egészségbiztosítási Pénztár (OEP)). Здравствено осигурање не плаћају директно деца, родитељи са бебом, студенти, пензионери, сиромашни, хендикепирани људи (укључујући физичке и менталне поремећаје), свештеници и други запослени у цркви.[75] Здравље у Мађарској може се описати са брзо растућим очекиваним трајањем живота и врло ниском стопом смртности новорођенчади (4,9 на 1000 живорођених 2012).[76] Мађарска је потрошила 7,4% БДП-а на здравствену заштиту 2009. (било је 7,0% 2000), ниже од просека организације за економску сарадњу и развој. Укупни издаци за здравство износили су 1511 америчких долара по становнику 2009, 1053 америчких долара владиног фонда (69,7%) и 458 америчких долара приватног фонда (30,3%),[77] али су 2018. порасли на 2047 америчких долара по становнику, отприлике пораст од 33%, при чему је држава финансирала 1439 америчких долара (70,3%) од укупног броја у односу на приватно финансирање 608 америчких долара (29,7%).[78] Овај износ је 6,6% укупног БДП-а земље, што је отприлике проценат смањења.[79]

Индустрија[уреди | уреди извор]

Главни сектори мађарске индустрије су тешка индустрија (рударство, металургија, производња машина и челика), производња енергије, машинство, хемикалије, прехрамбена индустрија и производња аутомобила. Индустрија се углавном ослања на прерађивачку индустрију, укључујући грађевинарство. Године 2008. чинила је 29,32% БДП-а.[80] Због оскудних извора енергије и сировина, Мађарска је приморана да увози већину ових материјала како би задовољила захтеве индустрије. Након преласка на тржишну привреду, индустрија је подвргнута реструктурирању и изузетној модернизацији. Водећа индустрија су машине, затим хемијска индустрија (производња пластике, фармацеутски производи), док рударство, металургија и текстилна индустрија у последње две деценије губе на значају. Упркос значајном паду у последњој деценији, прехрамбена индустрија и даље даје до 14% укупне индустријске производње и износи 7—8% извоза земље.[81]

Скоро 50% потрошње енергије зависи од увезених извора енергије. Гас и нафта се транспортују цевоводима из Русије који чине 72% енергетске структуре, док нуклеарна енергија произведена у нуклеарној електрани Пакс чини 53,6%.

Производња аутомобила[уреди | уреди извор]

Завршни преглед склопљених аудија ТТ у Ђеру.

Мађарска је омиљено одредиште страних инвеститора у аутомобилској индустрији што је резултирало присуством Џенерал моторса (Сентготард), Magyar Suzuki (Острогон), Мерцедес-Бенц (Кечкемет) и фабрике Ауди (Ђер) у Централној Европи.

Мерцедес-Бенц Б-класе коју је произвео немачки произвођач аутомобила Мерцедес-Бенц у Кечкемету.[82]

Од укупног мађарског извоза 17% је из извоза Аудија, Опела и Сузукија. Сектор запошљава око 90.000 људи у више од 350 компанија за производњу аутомобилских компонената.[83]

Ауди је изградио највећи мотор производног погона Европе (трећи по величини у свету). Ђер је постао највећи извозник у Мађарској са укупним инвестицијама које достижу преко €3300 милиона до 2007.[84] Аудијева радна снага окупља Ауди ТТ, Audi TT Roadster и Ауди А3 у Мађарској. Фабрика испоручује моторе произвођачима аутомобила Волксваген, Шкода, Сеат, а такође и Ламборгинију.

Daimler AG улаже 800 милиона евра и отвара до 2500 радних места у новом погону за склапање у Кечкемету[85] са капацитетом за производњу 100.000 компактних аутомобила Мерцедес-Бенц годишње.[86]

Опел је произвео 80.000 аутомобила Опел астра и 4000 Опел вектра од марта 1992. до 1998. у Сентготарду.[87] Данас фабрика производи око пола милиона мотора и цилиндара годишње.

Услуге[уреди | уреди извор]

Терцијарни сектор је 2007. чинио 64% БДП-а, а његова улога у мађарској привреди непрестано расте услед сталних улагања у транспорт и друге услуге у последњих 15 година. Смештена у „срцу” Централне Европе, мађарска геостратешка локација има значајну улогу у успону услужног сектора, јер централни положај земље чини погодним и корисним за инвестирање.

Укупна вредност увоза била је 68,62 милијарде евра, вредност извоза била је 68,18 милијарди евра 2007. Спољашњи трговински дефицит смањио се за 12,5% у односу на претходну годину, смањујући се са 2,4 милијарде на 308 милиона евра 2007. Исте године 79% мађарског извоза и 70% увоза обављено је унутар Европске уније.[88]

Туризам[уреди | уреди извор]

Туризам запошљава скоро 150 хиљада људи, а укупан приход од туризма био је четири милијарде евра 2008[89] Једно од главних туристичких одредишта у Мађарској је Балатон, највеће слатководно језеро у Централној Европи, са бројем од 1,2 милиона посетилаца 2008. Најпосећенија регија је Будимпешта, мађарска престоница је привукла 3,61 милион посетилаца 2008.

Мађарска је била 24. најпосећенија земља на свету 2011.[90] Бањска култура је светски позната, са термалним купатилима свих врста и преко 50 бањских хотела смештених у многим градовима, од којих сваки нуди прилику за одмор и широк спектар медицинских и козметичких третмана.

Валута[уреди | уреди извор]

Валута Мађарске је форинта од 1. августа 1946. Форинта се састоји од 100 пунила; међутим, будући да нису у оптицају од 1999, користе се само у рачуноводству.

Постоји шест новчића (5, 10, 20, 50, 100, 200)[91] и шест новчаница (500, 1000, 2000, 5000, 10.000 и 20.000).[92] Кованице од 1 и 2 форинте повучене су 2008, али цене су остале исте као што продавнице следе званичну шему заокруживања[93] за коначну цену. Новчаница од 200 форинти повучена је 16. новембра 2009.[94]

Испуњавање критеријума из Мастрихта[уреди | уреди извор]

Критеријуми конвергенције Обавеза усвајања Циљани датум Дизајн кованица евра
Земља Стопа инфлације Државне финансије Чланство у европском валутном механизму Каматна стопа Поставила држава Препоручује Европска комисија
годишња влада дефицита у БДП-у бруто државни дуг према БДП-у
Референтна вредност макс. 3,2% макс. 3% макс. 60% мин. 2 године мак 6,5% Н/А Н / А Н/А Н/А
Мађарска 2,7%

(од децембра 2020)[95]

2.0%

(фискална година 2019)[96]

66,3%[97] 0 година 0,60%[98] да 2019—2020. Н/А у току

Социоекономске карактеристике[уреди | уреди извор]

Људски капитал[уреди | уреди извор]

Учење језика међу ученицима средњег образовања у Мађарској 2007.

Образовање у Мађарској је бесплатно и обавезно од 5. до 16. године.[99] Држава обезбеђује бесплатно предшколско образовање за сву децу, осам година општег образовања и четири године општег или стручног образовања вишег средњег нивоа. Систем високог образовања следи трицикличну структуру и кредитни систем болоњског процеса. Владе имају за циљ да достигну европске стандарде и подстакну међународну мобилност стављајући нагласак на дигиталну писменост и побољшавајући студије страних језика: све средње школе предају стране језике и за стицање дипломе потребан је најмање један језички сертификат. Током протекле деценије, ово је резултирало драстичним порастом броја људи који говоре барем један страни језик.[100]

Најпрестижнији мађарски универзитети су:

  • Универзитет Semmelweis са пет школа (медицинска школа, стоматологија, фармација, сестринство и физичко васпитање).
  • Универзитет Еотвос Лоранд (који је међу 500 најбољих универзитета на свету)[101]
  • Универзитет за технологију и привреду у Будимпешти, сматра се најстаријим институтом за технологију универзитетског ранга и структуре на свету. Основан је 1782.
  • Универзитет Корвинус у Будимпешти
  • Централноевропски универзитет
  • Универзитет у Печују
  • Универзитет у Мишколцу
  • Универзитет у Сегедину, 2010. је Светска универзитетска ранг листа сврстала на 451. од 500. места универзитета широм света.
  • Универзитет у Дебрецину

Финансијске изворе за образовање углавном издаје држава (чине 5,1—5,3% годишњег БДП-а).[99] Како би побољшали квалитет високог образовања, влада подстиче доприносе студената и компанија. Још један важан допринос је Европска унија.

Математички резултат на PISA тестовима 2006. у Мађарској, између осталих земаља.

Систем има слабости, а најважније су сегрегација и неједнак приступ квалитетном образовању.[99] Извештај PISA је 2006. закључио да су ученици основних школа постигли боље резултате од просека организације за економску сарадњу и развој. Ученици средњих стручних школа су постигли много лошије резултате.[102] Други проблем је високо образовање: одговор на потребе региона и тржишта рада је недовољан. Владини планови укључују побољшање система каријерног вођења и успостављање националне дигиталне мреже која ће омогућити праћење послова и олакшати интеграцију на тржиште рада.

Социјално раслојавање[уреди | уреди извор]

Као и већина посткомунистичких земаља, на мађарску привреду утиче социјална раслојеност у погледу прихода и богатства, старости, пола и расних неједнакости.[103]

Мађарски Џини коефицијент од 0,269[104] заузима једанаесто место у свету.[105] Графикон на десној страни показује да је Мађарска по једнакости блиска светском лидеру Данској. Највиших 10% становништва остварује 22,2% прихода. Према пословном магазину Napi Gazdaság, власник највећег богатства, 300 милијарди форинти, је Шандор Демјан.[106] Са друге стране, најнижих 10% добија 4% прихода. Узимајући у обзир стандардне показатеље Европске уније (проценат популације која има испод 60% средњег прихода по глави становника), 13% мађарског становништва је погођено сиромаштвом.[107] Према извештају о хуманом развоју , вредност показатеља сиромаштва у земљи износи 2,2% (треће од 135 земаља),[108] а вредност индекса хуманог развојаизноси 0,879 (43. од 182).

Стопа плодности у Мађарској је, као и у многим европским земљама, врло ниска: 1,34 деце/жена (205. место у свету).[109] Очекивани животни век при рођењу је 73,3 године, док је код жена 57,6 и 53,5 за мушкарце. Просечни очекивани животни век укупно износи 73,1 године.[110]

Вредност мађарског индекса развоја родно заснованог од 0,879,[108] представља 100% његове вредности индекса хуманог развоја (трећи најбољи на свету). Од 55,5% женске популације (између 15 и 64) учествује у радној снази, а однос девојчица и дечака у основном и средњем образовању је 99%.[109]

Етничка неједнакост, која погађа првенствено Роме у Мађарској, представља озбиљан проблем. Иако је дефиниција ромског идентитета контроверзна,[111] квалитативне студије доказују да се стопа запослености Рома значајно смањила након револуције 1989.[112] услед огромног отпуштања неквалификованих радника[113] током транзиционих година, више од једна трећина Рома била је искључена са тржишта рада.[114] Због тога је овај етнички сукоб суштински повезан са неједнакошћу дохотка у земљи[115] — најмање две трећине од најсиромашнијих 300.000 људи у Мађарској су Роми. Поред тога, етничка дискриминација је изузетно висока, 32% Рома доживљава дискриминацију када тражи посао.[116] Сходно томе, нови Роми који улазе на тржиште ретко могу наћи посао што ствара дефицит мотивације и даље јача сегрегацију и незапосленост.[117]

Институционални квалитет[уреди | уреди извор]

Двадесет година након промене режима, политичка корупција остаје озбиљно питање у Мађарској.[118] Према Транспаренси интернашонал из Мађарске, готово једна трећина највиших менаџера тврди да редовно подмићује политичаре. Већина људи (42%) у Мађарској мисли да је сектор који је највише погођен подмићивањем систем политичких партија.[119] Подмићивање је уобичајено у здравственом систему у облику исплате захвалности — 92% свих људи сматра да би требало платити главном хирургу који ради операцију срца или акушеру за рођење детета.[120]

Други проблем је административни терет: по лакоћи пословања Мађарска се налази на 47. месту од 183 земље света.[121] Пет дана потребних за покретање новог посла заузима 29. место,[109] а земља је на 122. месту по лакоћи плаћања пореза.[122]

У складу са теоријом поделе власти, правосудни систем је независан од законодавне и извршне власти.[123] Сходно томе, влада не утиче на судове и тужилаштва. Међутим, правни систем је спор и преоптерећен, што чини поступке и пресуде дуготрајним и неефикасним.[124] Такав правосудни систем тешко да може процесуирати корупцију и заштитити финансијске интересе земље.[118]

Учешће државе[уреди | уреди извор]

Монетарна политика[уреди | уреди извор]

Chart showing the base rate of Hungarian National Bank.
Основна стопа Мађарске народне банке (МНБ).

Мађарска народна банка је организација одговорна за контролу монетарне политике земље која је централна банка у Мађарској.[125] Према мађарском закону о народној банци (који је ступио на снагу 2001),[126] примарни циљ је постизање и одржавање стабилности цена. Овај циљ је у складу са европском и међународном праксом.

Стабилност цена значи постизање и одржавање у основи ниске, али позитивне стопе инфлације. Према међународним запажањима, овај ниво је око 2—2,5%, док европска централна банка циља на стопе инфлације ниже, али близу 2% у средњорочном периоду.[127] Будући да је Мађарска у процесу сустизања, дугорочни циљ је нешто виша цифра, око 2,3—3,2%.[128] Стога је средњорочни циљ инфлације мађарске народне банке 3%.[129]

Што се тиче система девизног курса, систем се користи од 26. фебруара 2008, услед чега мађарска форинта флуктуира у складу са ефектима тржишта у односу на референтну валуту, евро.

Курс форинта од јуна 2008. до септембра 2009.

Графикон на десној страни приказује курс форинте за британску фунту, евро, швајцарски франак и амерички долар од јуна 2008. до септембра 2009. Указује да је релативно јака форинта ослабила од почетка финансијске кризе и да је њена вредност недавно кренула нагоре.

У поређењу са евром, форинта је била на врхунцу 18. јуна 2008. када је 1000Ft износила 4,36€, а 1€ 229,11Ft. Форинта је најмање вредела 6. марта 2009; данас је 1000Ft износило 3,16€, а 1€ 316Ft.

У поређењу са америчким доларима, најскупљи / најјефтинији датуми су 22. јун 2008. и 6. март 2009. са стопама од 1000HUF/USD 6,94 и 4,01.

Евро је 24. марта 2015. износио 299.1450, а USD 274.1650.

Фискална политика[уреди | уреди извор]

У Мађарској државни приходи чине 44%, а расходи 45% БДП-а, што је релативно високо у поређењу са осталим чланицама Европске уније.[130] Историјски разлози као што су социјалистичка економска традиција, као и културне карактеристике које подржавају патерналистичко понашање државе указују зашто људи имају уобичајени рефлекс због којег траже државне субвенције.[131] Неки економисти  оспоравају ову тачку, тврдећи да су расходи достигли критични износ из 2001, током два левичарска владина циклуса.

Паралелно са придруживањем Европске уније, земља је преузела и задатак придруживања еврозони. Критеријуми из Мастрихта који чине услов за придруживање делују као меродавна смерница мађарској фискалној политици. Иако је постигнут изузетан напредак, статистика последњих година и даље указује на значајна одступања између критеријума и фискалних индекса. Ни циљни датум за прилагођавање евра није утврђен.

Дефицит опште државе показао је драстичан пад на -3,4% (2008) са -9,2% (2006).[132] Према прогнози MNB-а, 2011. дефицит је пао испод критеријума од 3,0%.[133]

Други критеријум за који се утврди да недостаје је однос бруто државног дуга према БДП-у који од 2005. премашује дозвољених 60%.[134] Према подацима ESA95, 2008. се тај однос повећао са 65,67% на 72,61%, што је првенствено резултат захтева из пакета финансијске помоћи који је уговорио међународни монетарни фонд.[135]

Платни биланс Мађарске на њеном текућем рачуну негативан је од 1995. године, око 6—8% током 2000-их[136] достигавши негативни врхунац од 8,5% 2008. Ипак, дефицит текућег рачуна ће се очекивано смањити у наредном периоду, јер ће се увоз смањивати у поређењу са извозом као ефекат финансијске кризе.[137]

Порески систем[уреди | уреди извор]

У Мађарској је реформа пореза 1988. увела свеобухватан порески систем који се углавном састоји од централних и локалних пореза, укључујући порез на порез на доходак, на добит и на додату вредност.[138] Међу укупним пореским приходима однос локалних пореза износи само 5%, док просек Европске уније износи 30%.[139] До 2010. опорезивање појединца било је прогресивно, утврђујући пореску стопу на основу дохотка појединца: са годишњом зарадом до 1.900.000 форинти порез је износио 18%, порез на доходак изнад ове границе од 1. јула 2009. био је 36%.[140]

На основу новог пореског режима са једном стопом, уведеног у јануару 2011, укупна пореска стопа за све опсеге дохотка износи 16%. Према пријавама пореза на доходак из 2008, 14,6% пореских обвезника наплаћено је за 64,5% укупних пореских оптерећења.[141] Пре новог режима пореза на добит био је утврђен на 16% позитивне опорезиве вредности, уз додатни порез који се назива порез на солидарност од 4%, чија се мера израчунава на основу резултата пре опорезивања предузећа (порез на солидарност користи се од септембра 2006). Стварна вредност која се може наплатити може се разликовати у ова два случаја. Од јануара 2011, према новом режиму пореза на добит, пореска стопа је подељена на два дела корпорације које имају приход пре опорезивања испод 500 милиона HUF (око 2,5 милиона USD) снижено је на 10%, а 16% је остало за све остале компаније до 2013. После овога, јединствена стопа пореза на добит биће 10%, независно од величине нето прихода пре опорезивања. У јануару 2017. порез на добит је обједињен по стопи од 9%, најнижој у Европској унији. Стопа пореза на додату вредност у Мађарској је 27%, највиша у Европи, од 1. јануара 2012.[142]

Разни подаци[уреди | уреди извор]

Следећа табела приказује главне економске показатеље у периоду 1980—2018. Инфлација испод 2% је у зеленој боји.[143]

Године БДП БДП по глави становника Раст БДП-а Стопа инфлације

(у процентима)

Незапосленост

(у процентима)

Државни дуг

(у % БДП-а)

1980 68.3 6,376 Раст0.2% Негативан раст9.3% 0.6% n/a
1981 Раст76.8 Раст7,182 Раст2.3% Негативан раст4.5% Позитиван пад0.2% n/a
1982 Раст84.0 Раст7,850 Раст2.8% Негативан раст7.0% Стагнација0.2% n/a
1983 Раст87.9 Раст8,235 Раст0.7% Негативан раст6.4% Стагнација0.2% n/a
1984 Раст93.5 Раст8,784 Раст2.7% Негативан раст8.7% Позитиван пад0.1% n/a
1985 Раст96.2 Раст9,075 Пад−0.3% Негативан раст7.0% Позитиван пад0.0% n/a
1986 Раст99.6 Раст9,434 Раст1.5% Негативан раст5.3% Негативан раст0.2% n/a
1987 Раст106.2 Раст10,108 Раст4.0% Негативан раст8.7% Негативан раст0.3% n/a
1988 Раст109.9 Раст10,502 Пад−0.1% Негативан раст15.8% Негативан раст0.5% n/a
1989 Раст115.0 Раст11,039 Раст0.7% Негативан раст17.0% Стагнација0.5% n/a
1990 Стагнација115.0 Раст11,101 Пад−3.5% Негативан раст29.0% Негативан раст2.1% n/a
1991 Пад104.9 Пад10,114 Пад−11.9% Негативан раст34.2% Негативан раст8.4% n/a
1992 Пад104.0 Пад10,027 Пад−3.1% Негативан раст23.0% Негативан раст9.3% n/a
1993 Раст105.9 Раст10,214 Пад−0.6% Негативан раст22.5% Негативан раст11.3% n/a
1994 Раст111.3 Раст10,755 Раст2.9% Негативан раст18.9% Позитиван пад10.1% n/a
1995 Раст116.5 Раст11,274 Раст2.5% Негативан раст28.3% Негативан раст10.2% 84.1%
1996 Раст118.7 Раст11,500 Стагнација0.0% Негативан раст23.5% Позитиван пад9.9% Позитиван пад71.3%
1997 Раст124.8 Раст12,112 Раст3.3% Негативан раст18.3% Позитиван пад8.7% Позитиван пад61.9%
1998 Раст131.5 Раст12,793 Раст4.2% Негативан раст14.2% Позитиван пад7.8% Позитиван пад59.8%
1999 Раст137.7 Раст13,427 Раст3.2% Негативан раст10.0% Позитиван пад7.0% Позитиван пад59.7%
2000 Раст146.7 Раст14,348 Раст4.2% Негативан раст9.8% Позитиван пад6.4% Позитиван пад55.0%
2001 Раст155.6 Раст15,259 Раст3.8% Негативан раст9.2% Позитиван пад5.7% Позитиван пад51.6%
2002 Раст165.3 Раст16,242 Раст4.5% Негативан раст5.3% Негативан раст5.8% Негативан раст54.8%
2003 Раст174.8 Раст17,236 Раст3.8% Негативан раст4.7% Негативан раст5.9% Негативан раст57.4%
2004 Раст188.5 Раст18,632 Раст5.0% Негативан раст6.8% Негативан раст6.1% Негативан раст58.3%
2005 Раст202.9 Раст20,093 Раст4.4% Негативан раст3.6% Негативан раст7.2% Негативан раст60.2%
2006 Раст217.1 Раст21,544 Раст3.9% Негативан раст3.9% Негативан раст7.5% Негативан раст64.4%
2007 Раст223.9 Раст22,240 Раст0.4% Негативан раст8.0% Позитиван пад7.4% Негативан раст65.3%
2008 Раст230.2 Раст22,913 Раст0.9% Негативан раст6.1% Негативан раст7.8% Негативан раст71.2%
2009 Пад216.6 Пад21,594 Пад−6.6% Негативан раст4.2% Негативан раст10.0% Негативан раст77.5%
2010 Раст220.6 Раст22,026 Раст0.7% Негативан раст4.9% Негативан раст11.2% Негативан раст80.2%
2011 Раст228.9 Раст22,923 Раст1.7% Негативан раст3.9% Позитиван пад11.0% Негативан раст80.4%
2012 Раст229.5 Раст23,107 Пад−1.6% Негативан раст5.7% Стагнација11.0% Позитиван пад78.4%
2013 Раст238.4 Раст24,060 Раст2.0% Раст1.7% Позитиван пад10.2% Позитиван пад77.1%
2014 Раст253.1 Раст25,623 Раст4.2% Позитиван пад−0.2% Позитиван пад7.7% Позитиван пад76.6%
2015 Раст264.8 Раст26,863 Раст3.5% Позитиван пад−0.1% Позитиван пад6.8% Негативан раст76.7%
2016 Раст273.6 Раст27,833 Раст2.3% Раст0.4% Позитиван пад5.1% Позитиван пад76.0%
2017 Раст290.3 Раст29,627 Раст4.1% Негативан раст2.4% Позитиван пад4.2% Позитиван пад73.4%
2018 Раст312.1 Раст31,914 Раст4.9% Негативан раст2.8% Позитиван пад3.7% Позитиван пад70.8%

Домаћинства са приступом фиксној и мобилној телефонији:

  • број домаћинстава — 4.001.976 (октобар 2011)
  • број фиксних телефона — 2.884.000 (октобар 2011)
  • фиксни телефони/домаћинства — 72,1% (октобар 2011)
  • фиксни телефони/становници — 28,9% (октобар 2011)
  • број претплата на мобилни телефон — 11.669.000 (октобар 2011)
  • претплате на мобилне телефоне/становници (пенетрација мобилних телефона) — 117,1% (децембар 2011)

Стопа пенетрације широкопојасне мреже:

  • број фиксне широкопојасне мреже — 2.111.967 (октобар 2011)
  • број мобилне широкопојасне мреже — 1.872.178 (октобар 2011)
  • фиксни широкопојасни приступ по домаћинствима — 52,8% (децембар 2011)
  • мобилни широкопојасни приступ по домаћинствима — 43,4% (јануар 2012)

Појединци који користе рачунар и интернет:[144]

  • рачунар — 65% (2009)
  • интернет — 62% (2009)

Спољни односи[уреди | уреди извор]

Европска унија[уреди | уреди извор]

Графички приказ мађарског извоза производа у 28 категорија означених бојама.

Мађарска се придружила Европској унији 5. јануара 2004. након успешног референдума.[145] Систем слободне трговине Европске уније помаже Мађарској, за извоз и увоз.

Након приступања Европској унијој, мађарски радници могли су одмах да оду на посао у Ирску, Шведску и Уједињено Краљевство. Друге земље су увеле ограничења.[146]

Спољна трговина[уреди | уреди извор]

Године 2007. 25% целокупног извоза Мађарске било је високе технологије, што је пети највећи однос у Европској унији након Малте, Кипра, Ирске и Холандије. Просек ЕУ10 је 2007. износио 17,1%, а еврозоне 16%.[109]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „World Economic Outlook Database, October 2020”. IMF.org. International Monetary Fund. Приступљено 22. 10. 2020. 
  2. ^ „Global Economic Prospects, June 2020”. openknowledge.worldbank.org. World Bank. стр. 80. Приступљено 10. 6. 2020. 
  3. ^ „Population on 1 January”. ec.europa.eu/eurostat. Eurostat. Приступљено 13. 7. 2020. 
  4. ^ „The World Factbook”. Central Intelligence Agency. Приступљено 18. 1. 2019. 
  5. ^ „.In January–December 2017 The value of exports amounted to EUR 100.6 billion (HUF 31,103 billion) and that of imports to EUR 92.5 billion (HUF 28,602 billion). EUR/USD was 1,25x100.6 and 92.5.”. Hungarian Central Statistical Office. 
  6. ^ „World Bank Country Classification”. Приступљено 30. 9. 2014. 
  7. ^ „Hungary”. International Monetary Fund. Приступљено 6. 9. 2015. 
  8. ^ „External trade surplus was EUR 604 million in December”. Hungarian Central Statistical Office. 10. 3. 2016. Приступљено 10. 3. 2016. 
  9. ^ „GDP - composition, by end use”. CIA World Factbook. 2016. Приступљено 11. 3. 2016. 
  10. ^ European Stability Mechanism#cite note-IMF+World Bank+BoP-47
  11. ^ European Stability Mechanism#cite note-76
  12. ^ European Stability Mechanism#cite note-Converting of 10.5 SDR to Euro-78
  13. ^ „Hungary”. CIA World Factbook. 2016. Приступљено 11. 3. 2016. 
  14. ^ „Export Partners of Hungary”. CIA World Factbook. 2016. Приступљено 11. 3. 2016. 
  15. ^ Tourism Highlights 2015 Edition. World Tourism Organization. 10. 3. 2016. ISBN 9789284416899. doi:10.18111/9789284416899. 
  16. ^ „Electronics”. HIPA. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2016. Приступљено 11. 3. 2016. 
  17. ^ „In the period of July–September 2017, the average number of employed people was 4,451 thousand, 60 thousand more than a year earlier. The employment rate of people aged 15–64 increased to 68.7%.”. KSH. Приступљено 26. 10. 2017. 
  18. ^ „In the period of September–November 2017, the average number of unemployed people was 178 thousand, 30 thousand fewer than a year earlier, and the unemployment rate decreased by 0.7 percentage point to 3.8%”. Hungarian Central Statistical Office. Приступљено 4. 1. 2018. 
  19. ^ „Top - Hungary”. startupRANKING. Приступљено 10. 3. 2016. 
  20. ^ „BUDAPEST EUROPE'S SECOND FASTEST-DEVELOPING URBAN ECONOMY, STUDY REVEALS - The study examines the development of the world's 300 largest urban economies, ranking them according to the pace of development.”. Brookings Institution. 2015-01-23. Приступљено 2016-03-08. 
  21. ^ „The World According to GaWC 2010”. lboro.ac.uk. 13. 4. 2010. Приступљено 2014-05-12. 
  22. ^ Istrate, Emilia. „Global MetroMonitor | Brookings Institution”. Brookings.edu. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2013. Приступљено 2013-06-10. 
  23. ^ „Hungary's GDP (IMF, 2016 est.) is $265.037 billion x 39% = $103,36 billion”. Portfolio online financial journal. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2016. Приступљено 2013-06-10. 
  24. ^ „Benchmarking global city competitiveness” (PDF). Economist Intelligence Unit. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 9. 7. 2014. Приступљено 12. 5. 2014. 
  25. ^ „ukmediacentre.pwc.com”. PricewaterhouseCoopers. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2013. Приступљено 2014-05-12. 
  26. ^ „Monetary Policy”. Hungarian National Bank. Приступљено 10. 3. 2016. 
  27. ^ G.N. Georgano Cars: Early and Vintage, 1886–1930.
  28. ^ „Warum die UdSSR nicht in die DDR einmarschierte”. Приступљено 18. 2. 2020. 
  29. ^ „The Political and Economic Transition in Hungary” (PDF). 
  30. ^ „CIA – The World Factbook – Hungary”. 
  31. ^ Lynch, David J. (23. 6. 2006). „Hungary faces enormous economic hurdles”. USAToday. Приступљено 5. 12. 2008. 
  32. ^ а б Iván Major (2003). Privatization in Hungary and its Aftermath. Edward Elgar Publishing. ISBN 978-1-84064-613-9. Приступљено 5. 1. 2010. 
  33. ^ B. Vizvári; Zs. Bacsi (2. 6. 2003). „Structural Problems in Hungarian Agriculture After the Political Turnover”. Journal of Central European Agriculture. Приступљено 5. 1. 2010. 
  34. ^ Árpád Kovács. „Privatisation in Hungary (1990–2000)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 7. 6. 2011. Приступљено 5. 1. 2010. 
  35. ^ Anna Canning; Paul Hare. „Political Economy of Privatization in Hungary: A Progress Report” (PDF). Edinburgh: Department of Economics, Heriot-Watt University. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 3. 10. 2011. Приступљено 5. 1. 2010. 
  36. ^ а б „Hungarian Finance Minister Lajos Bokros Explains His Package”. The World Bank. Приступљено 12. 11. 2009. 
  37. ^ „External trade by groups of countries in HUF (1991–2003)”. KSH. Приступљено 12. 11. 2009. 
  38. ^ „Viták kereszttüzében: a Bokros-csomag (The Bokros Package in the Crossfire)” (на језику: мађарски). Világgazdaság Online. 15. 12. 2008. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2010. Приступљено 12. 11. 2009. 
  39. ^ „Background Note: Hungary”. Bureau of Public Affairs: Electronic Information and Publications Office. јун 2009. Приступљено 12. 11. 2009. 
  40. ^ а б Mitchell A. Orenstein (2008). Privatizing pensions: the transnational campaign for social security reform. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-13697-4. Приступљено 12. 11. 2009. 
  41. ^ „Romló közhangulat, stabilizálódó Fidesz-előny (Deteriorating Public Morale, Fidesz's Advantage Stabilizing” (на језику: мађарски). Medián. 14. 2. 2007. Приступљено 12. 11. 2009. 
  42. ^ Kate Connolly; Ian Traynor (29. 10. 2008). „Hungary receives rescue package, with strings attached”. The Guardian. Приступљено 18. 1. 2010. 
  43. ^ „Economy and Society, January–March 2009” (PDF). Hungarian Central Statistical Office. Приступљено 18. 1. 2010. 
  44. ^ Damien Mc Elroy (26. 2. 2009). „Global Financial Crisis: Hungary”. The Daily Telegraph. Приступљено 18. 1. 2010. 
  45. ^ а б Zoltan Simon (30. 12. 2011). „Hungary's Bailout Chance Wanes as Lawmakers Snub IMF, EU Over Central Bank”. Bloomberg. Приступљено 30. 12. 2011. 
  46. ^ Zoltan Simon (22. 12. 2011). „Hungary Top Court May Rule on Pension Fund Nationalization Case”. Bloomberg. Приступљено 30. 12. 2011. 
  47. ^ „Hungary GDP grows 1.4% yr/yr in Q4, up 1.7% in 2011”. BBJ. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2012. Приступљено 15. 2. 2012. 
  48. ^ „Hungary borrowing costs rise on junk downgrade”. BBC. 22. 12. 2011. Приступљено 27. 12. 2011. 
  49. ^ „Hungary: playing chicken”. The Guardian. 25. 12. 2011. Приступљено 27. 12. 2011. 
  50. ^ „Third ratings agency gives Hungary a junk credit rating”. BBC. 6. 1. 2012. Приступљено 9. 1. 2012. 
  51. ^ Terminal Risks for Independent Fiscal Institutions: Lessons from IFIs in Hungary and Venezuela.
  52. ^ Barroso says unwillingness of Hungary to make changes pushes EC to act against Budapest Архивирано 18 јануар 2012 на сајту Wayback Machine, Politics.hu, 17 January 2012; accessed 21 January 2012
  53. ^ EU opens legal action against Hungary over new laws, BBC News, 17 January 2012; accessed 21 January 2012
  54. ^ Orbán says Hungary ready to cooperate to resolve EU infringement issues Архивирано 26 новембар 2013 на сајту Wayback Machine, Politics.hu, 18 January 2012; accessed 21 January 2012
  55. ^ Orbán tells European Parliament disputes a natural result of Hungarian government’s “magnificent” efforts Архивирано 26 новембар 2013 на сајту Wayback Machine, Politics.hu, 18 January 2012; accessed 21 January 2012
  56. ^ Hungary PM Orbán fights back in European Parliament, BBC News, 18 January 2012; accessed 21 January 2012
  57. ^ Commission Staff Working Document: Country Report Hungary 2015 including an in-depth review on the prevention and correction of macroeconomic imbalances http://ec.europa.eu/europe2020/pdf/csr2015/cr2015_hungary_en.pdf
  58. ^ а б „The Hungarian agriculture and food industry in figures” (PDF). Ministry of Agriculture and Rural Development. 2008. стр. 5. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 21. 7. 2011. Приступљено 31. 12. 2009. 
  59. ^ „A hévízfeltárás, -termelés, -hasznosítás alakulása (Figures of the Exploration, Production, and Utilization of Thermal Springs)” (на језику: мађарски). Hungarian Ministry of Environment and Water. Архивирано из оригинала на датум 3. 7. 2007. Приступљено 18. 1. 2010. 
  60. ^ „Magyarország természetföldrajzi adottságai (Geographical Properties of Hungary)” (на језику: мађарски). Приступљено 18. 1. 2010. 
  61. ^ „Traffic of Budapest/Ferihegy Airport”. Hungarian Central Statistical Office. Приступљено 18. 1. 2010. 
  62. ^ „Több villamosenergiát, de kevesebb gázt fogyasztott a lakosság (People Use more Electricity but Less Gas)” (на језику: мађарски). Hungarian News Agency Corp. 8. 11. 2009. Приступљено 18. 1. 2010. [мртва веза]
  63. ^ Krisztina Than; Balazs Koranyi (7. 1. 2009). „Hungary receives no gas via Ukraine, industry suffers”. Reuters. Приступљено 18. 1. 2010. 
  64. ^ „Átadták a biztonsági földgáztárolót Algyőn (Security Gas Reserve Opened in Algyő)” (на језику: мађарски). Hungarian News Agency Corp. 1. 10. 2009. Приступљено 18. 1. 2010. 
  65. ^ „Settlements and dwellings with public water supply”. Hungarian Central Statistical Office. Приступљено 18. 1. 2010. 
  66. ^ Ibolya Gazdag; János Rémai. „Hungarian National Wastewater Program”. Hungarian Ministry of Transport, Communication, and Water Management. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2011. Приступљено 18. 1. 2010. 
  67. ^ „Hungary: Water & Wastewater Industry”. 18. 2. 2009. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2013. Приступљено 18. 1. 2010. 
  68. ^ „Settlements and dwellings with public sewerage”. Hungarian Central Statistical Office. Приступљено 18. 1. 2010. 
  69. ^ „ICT usage in households and by individuals”. Hungarian Central Statistical Office. Приступљено 18. 1. 2010. 
  70. ^ „eHungary Program 2.0” (PDF). Hungarian Ministry of Economy and Transport. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 28. 8. 2008. Приступљено 18. 1. 2010. 
  71. ^ Marianna Posfai (8. 1. 2008). „eHungary”. Приступљено 18. 1. 2010. 
  72. ^ „Value and distribution of gross value added by industries”. Hungarian Central Statistical Office. 2009. Приступљено 31. 12. 2009. 
  73. ^ „Number of employed persons by industries”. Hungarian Central Statistical Office. 2009. Приступљено 31. 12. 2009. 
  74. ^ Hungary production in 2018, by FAO
  75. ^ „Figyelő online -Társadalom - Dőzsölők és szűkölködők - Miből gazdálkodnak az egyházak?”. Figyelő.hu. Архивирано из оригинала на датум 17. 4. 2015. Приступљено 3. 3. 2015. 
  76. ^ „STADAT – 1.1. Népesség, népmozgalom (1949– )”. Приступљено 3. 3. 2015. 
  77. ^ „Newsroom”. Приступљено 3. 3. 2015. 
  78. ^ „Hungary - OECD Data”. theOECD (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-23. 
  79. ^ „Health resources - Health spending - OECD Data”. theOECD (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-23. 
  80. ^ „Elemzői reakciók az ipari termelési adatra (Analysts' Reaction on Industrial Production Data)” (на језику: мађарски). 7. 4. 2009. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2012. Приступљено 18. 1. 2010. 
  81. ^ „Food Industry”. Архивирано из оригинала на датум 13. 7. 2011. Приступљено 18. 1. 2010. 
  82. ^ „Mercedes Attacks BMW From Hungary With New Facility”. The Washington Post. Приступљено 29. 3. 2012. 
  83. ^ „Automotive Industry”. Архивирано из оригинала на датум 13. 7. 2011. Приступљено 18. 1. 2010. 
  84. ^ „The automotive industry in Hungary - Engine of growth”. The Hungarian Investment and Trade Development Agency. Архивирано из оригинала на датум 13. 7. 2011. Приступљено 27. 12. 2009. 
  85. ^ „Germany: Daimler Selects Plant Site”. The New York Times. The New York Times Company. 19. 6. 2008. Приступљено 27. 12. 2009. 
  86. ^ Koranyi, Balazs; Erica Billingham (27. 10. 2008). „Daimler sticks to Hungary investment despite crisis”. Reuters. Приступљено 27. 12. 2009. 
  87. ^ „15 éves az első magyar Opel (First Hungarian Opel Reaching Age of 15)”. General Motors Corporation (на језику: мађарски). 8. 3. 2007. Архивирано из оригинала на датум 5. 1. 2010. Приступљено 2. 1. 2010. 
  88. ^ „Statisztikai Tükör (Statistical Mirror)” (PDF). Hungarian Central Statistical Office. 26. 3. 2008. Приступљено 18. 1. 2010. 
  89. ^ „Táblamelléklet (Tables)” (PDF). Hungarian Central Statistical Office. Приступљено 18. 1. 2010. 
  90. ^ „UNWTO World Tourism Barometer” (PDF). World Tourism Organization. јануар 2013. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. 8. 2008. Приступљено 3. 1. 2013. 
  91. ^ „Hungarian Forint coins”. Hungarian National Bank. 2009. Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2010. Приступљено 19. 11. 2009. 
  92. ^ „Hungarian Forint banknotes”. Hungarian National Bank. 2009. Архивирано из оригинала на датум 8. 11. 2009. Приступљено 19. 11. 2009. 
  93. ^ „Hungarian Forint rounding”. Hungarian National Bank. 2009. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2009. Приступљено 19. 11. 2009. 
  94. ^ „Withdrawn banknotes and coins”. Hungarian National Bank. 2009. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2010. Приступљено 19. 11. 2009. 
  95. ^ „Inflation”. 
  96. ^ www.ksh.hu/gyorstajekoztatok#/en/document/krm1912
  97. ^ „Hungary Government Debt to GDP”. ec.europa.eu. 
  98. ^ „Base rate history, MNB National Bank of Hungary”. 
  99. ^ а б в Ministry of Education and Culture (2008). Education in Hungary (PDF). Department for EU Relations. стр. 19—20, 25—28, 36. ISBN 978-963-87399-5-7. Приступљено 25. 11. 2009. 
  100. ^ Endre Sík (2005). „Foreign Language Speakers in Hungary” (на језику: мађарски). Tárki Ltd. Архивирано из оригинала на датум 18. 7. 2011. Приступљено 25. 11. 2009. 
  101. ^ „2009 World University Rankings”. QS Intelligence Unit. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2009. Приступљено 25. 11. 2009. 
  102. ^ The Programme for International Student Assessment (PISA). OECD. 2006. стр. 33–34. ISBN 978-92-64-04000-7. Приступљено 25. 11. 2009. 
  103. ^ Júlia Varga, "Returns to education in Hungary."
  104. ^ „Distribution of income or consumption” (PDF). World Bank. 2007. Приступљено 21. 12. 2009. 
  105. ^ „A Dollar A Day - Poverty Overview - Gini Coefficient Map”. Архивирано из оригинала (swf) на датум 19. 10. 2012. Приступљено 21. 12. 2009. 
  106. ^ „Richest Hungarian continues to get richer”. 20. 6. 2008. Приступљено 21. 12. 2009. 
  107. ^ „National Programme for the European Year for Combating Poverty and Social Exclusion”. Ministry of Social Affairs and Labour. стр. 2. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2011. Приступљено 21. 12. 2009. 
  108. ^ а б „Human Development Report 2009 – Hungary”. United Nations Development Programme. 2009. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2009. Приступљено 21. 12. 2009. 
  109. ^ а б в г „Key Development Data & Statistics”. World Bank. Приступљено 21. 12. 2009. 
  110. ^ „Healthy life years at birth by gender”. Eurostat. 2007. Приступљено 21. 12. 2009. 
  111. ^ Gábor Kertesi; Kábor Kézdi. „Roma Employment in Hungary After the Post-Communist Transition” (PDF). Budapest. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 12. 6. 2011. Приступљено 27. 12. 2009. 
  112. ^ „Inequality and discrimination in employment”. 21. 1. 2008. Приступљено 27. 12. 2009. 
  113. ^ Gábor Kertesi; Gábor Kézdi (2005). „Roma children in the transformational recession - Widening ethnic schooling gap and Roma poverty in post-communist Hungary”. Budapest. Приступљено 27. 12. 2009. 
  114. ^ Gábor Kertesi (2005). „Roma foglalkoztatás az ezredfordulón (Roma Employment on the Turn of Millennium)” (PDF) (на језику: мађарски). Budapest. Приступљено 27. 12. 2009. 
  115. ^ Béla Janky (2005). „The Income Situation of Gypsy Families” (PDF). Budapest: TÁRKI. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 18. 7. 2011. Приступљено 27. 12. 2009. 
  116. ^ „Data in Focus Report: The Roma” (PDF). European Union Fundamental Rights Agency. 2009. Приступљено 27. 12. 2009. 
  117. ^ „A Hernád-völgyi romák munkaerőpiaci felzárkóztatása – A program helyszínének bemutatása (Convergence of Roma Employment in the Hernád Valley–Introducing the Setting of the Program)” (на језику: мађарски). Budapest: Autonómia Alapítvány. Архивирано из оригинала на датум 5. 4. 2009. Приступљено 27. 12. 2009. 
  118. ^ а б „Hungary: Corruption continues”. Organized Crime and Corruption Reporting Project. 16. 12. 2008. Приступљено 3. 1. 2010. 
  119. ^ Riaño, Juanita; Hodess, Robin; Evans, Alastair (16. 12. 2008). „Global Corruption Barometer 2009”. Transparency International. стр. 8. Архивирано из оригинала на датум 7. 6. 2009. Приступљено 3. 1. 2010. 
  120. ^ János Kornai (16. 12. 2008). „Hidden in an Envelope: Gratitude Payments to Medical Doctors in Hungary” (PDF). стр. 13. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 21. 7. 2011. Приступљено 3. 1. 2010. 
  121. ^ „Doing Business 2010 - Hungary” (PDF). Washington, D.C.: The World Bank. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2. 10. 2009. Приступљено 3. 1. 2010. 
  122. ^ „Paying Taxes 2010 - The Global Picture” (PDF). 2009. Приступљено 3. 1. 2010. 
  123. ^ „Background Note: Hungary”. U.S. Department of State. јун 2009. Приступљено 3. 1. 2010. 
  124. ^ Ina Mimireva (29. 10. 2009). „Hungary Investment Climate 2009”. EUbusiness. Приступљено 3. 1. 2010. 
  125. ^ „Hungarian National Bank homepage”. 
  126. ^ „Törvények és OGY határozatok (Laws and Decrees)” (на језику: мађарски). Приступљено 18. 1. 2010. 
  127. ^ „Monetary policy”. Приступљено 18. 1. 2010. 
  128. ^ Gergely Kiss; Judit Krekó (2004). „The Optimal Rate of Inflation in Hungary”. Hungarian National Bank. Приступљено 1. 11. 2009. [мртва веза]
  129. ^ „Közlemény a középtávú inflációs cél kitűzéséről (Announcement on Mid-term Inflation Plans)” (на језику: мађарски). Hungarian National Bank. 25. 8. 2005. Архивирано из оригинала на датум 16. 11. 2008. Приступљено 18. 1. 2010. 
  130. ^ „A gazdasági növekedés dinamizálásának lehetősége az államháztartási kiadások csökkentése mellett (Possibilities of Boosting Economic Growth while Decreasing Public Deficit)” (PDF) (на језику: мађарски). Attila Bartha et al. 10. 3. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 21. 7. 2011. Приступљено 18. 1. 2010. 
  131. ^ „Interjú Gere Ádámmal, a Hayek Társaság elnökével (Interview with Adam Gere, Chairman of Hayek Institute)” (на језику: мађарски). hetek.hu. 2003. Приступљено 31. 10. 2009. 
  132. ^ „Főbb makrogazdasági jelzőszámok (Main Macroeconomic Indicators)” (на језику: мађарски). Ministry of Finance. 2009. Архивирано из оригинала (xls) на датум 15. 2. 2010. Приступљено 31. 10. 2009. 
  133. ^ „Quarterly Report on Inflation”. Hungarian National Bank. август 2009. Архивирано из оригинала на датум 19. 9. 2015. Приступљено 31. 10. 2009. 
  134. ^ „Introducing the Euro: convergence criteria”. Europa.eu. 7. 12. 2006. Приступљено 31. 10. 2009. 
  135. ^ „IMF, EU, and World Bank Line Up $25 Billion for Hungary”. IMF Survey Magazine. 28. 10. 2008. Приступљено 31. 10. 2009. 
  136. ^ „Összefoglaló makroökonómiai adatok (Summary of Macroeconomic Indicators)” (на језику: мађарски). Hungarian National Bank. 2009. Архивирано из оригинала (xls) на датум 2. 1. 2010. Приступљено 31. 10. 2009. 
  137. ^ Dánel Baksa; et al. (18. 8. 2009). „Elemzés a makrogazdasági kilátásokról és a költségvetési kockázatokról (Essay on the Macroeconomic Outlook and Fiscal Risks)” (PDF) (на језику: мађарски). Budget Council. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 11. 2009. Приступљено 18. 1. 2010. 
  138. ^ Mihály Hőgye. „Reflection on the Hungarian Tax System and Reform Steps” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 10. 2011. Приступљено 18. 1. 2010. 
  139. ^ „Adózás (Taxation)” (на језику: мађарски). Архивирано из оригинала на датум 22. 9. 2010. Приступљено 18. 1. 2010. 
  140. ^ „Short summary on the taxation of individuals”. Tax and Financial Control Administration. 1. 7. 2009. Архивирано из оригинала на датум 6. 1. 2010. Приступљено 18. 1. 2010. 
  141. ^ „Az adózók 24 százléka vall minimálbért (24% of Taxpayers Claim They're on Minimum Wage)” (на језику: мађарски). Hungarian News Agency Corp. 2. 9. 2009. Приступљено 18. 1. 2010. 
  142. ^ „Deloitte Tax News » Hungary: Corporate Income Tax and VAT changes 2012”. Deloittetax.at. 1. 1. 2012. Приступљено 2. 4. 2012. 
  143. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org. Приступљено 2019-12-27. 
  144. ^ „IT and telecommunications in Central and Eastern Europe”. Ceeitandtelecom.com. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2013. Приступљено 2. 4. 2012. 
  145. ^ „Referendum on the accesion [sic] to the European Union 2003”. National Election Office. 12. 4. 2003. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2009. Приступљено 18. 1. 2010. 
  146. ^ „EU free movement of labour map”. London: BBC. 17. 4. 2009. Приступљено 18. 1. 2010. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Привреда Мађарске на Викимедијиној остави