Експлоатација деце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта на Факултету безбедности универзитета у Београду Београду.
Датум уноса: децембар 2018 - фебруар 2019.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.

Експлоатација деце се односи на систематску продају деце, обично ради усвајања од стране породица из развијеног света, али понекад и у друге сврхе, укључујући трговину. Термин обухвата широк спектар ситуација и степена економске, социјалне и физичке принуде. Акције експлоатације деце или локације на којима се оне одвијају понекад се називају фабрике беба или фарме беба.

Тржишта[уреди]

Експлоатација деце обично се односи на ситуације где се деца продају ради усвојења, али се такође може односити и на ситуације у којима су деца жртве трговине људима како би се омогућио робовски рад. [1][2][3]

Одојчад која су жртве трговине људима често су на крају приморани да раде на плантажама, рудницима и фабрикама, као кућне помоћнице или сексуалне раднице.[1][2][3] Постојао је мали број тврдњи о неким акцијама експлоатације деце које су омогућиле да одојчад буде мучена или жртвована у црној магији или ритуалима врачања.[4][5][6] Нигеријски агенти безбедности су открили низ наводних фабрика беба у последњих неколико година, посебно у југоисточном делу земље.

Трговина људима је распрострањена у западној Африци, где су деца купована од својих породица да би радила на плантажама, рудницима и фабрикама или као кућне помоћнице.

Други се продају у проституцију, а ређе су мучени или жртвовани у ритуалима црне магије. [7]Трговина људима, укључујући и продају деце, забрањена је нигеријским законом али пре скоро 10 година UNESCO извештај о трговини људима у Нигерији идентификовао је овај чин као трећи најчешћи облик криминала у земљи иза финанскијских превара и трговине дрогом, и ситуација се сигурно није побољшала. Најмање 10 деце се наводно сваког дана продаје широм земље. Они се сада продају попут робе и, као одговорна влада, не можемо дозволити да ово и даље постоји у држави Енугу“ Ifeanyi Ugwuanyi, гувернер Енугуа рекао је током отварања одбора прошлог месеца.[7]

Извори[уреди]

Труднице се могу суочити са економском или социјалном принудом.[8] Ређе се суочавају са директном принудом да се одрекну своје новорођенчади. Постоје ретки извештаји да су жене које још нису трудне, оплођиване да би производиле новорођенчад за продају. [1][9]

Фарме беба су пријављене у Индији,[10][11] Нигерији,[6] Гватемали,[12] Тајланду, [8]Грчкој [13]и Египту.[14]

Нигерија[уреди]

Експлоатација деце у Нигерији је подскуп трговине људима. Овај чин се често одиграва у структурама прерушеним у породилишта, сиротишта, клинике и мале фабрике[15] где труднице живе и рађају бебе у замену за новчану накнаду. Овај тренд је подстакнут разним факторима, укључујући социјалну премију коју имају труднице и друштвене стигме у вези са неплодношћу и трудноћом тинејџера. Црно тржиште новорођених беба се развило у неким деловима земље како би се одојчад пружила богатим породицама које преферирају јефтиније и тајне методе као замену за сурогат мајчинство, „in vitro” оплодњу, асистирану репродуктивну технологију или усвајање путем социјалних служби. [16]

Већина жена чија се деца продају су младе неудате жене из домаћинстава с нижим примањима које се боје социјалне стигматизације као последице нежељене тинејџерске трудноће. Неке од девојака долазе у фабрику беба након потраге клинике за абортус, док су неке од њих отете.[16] Већина откривених фабрика беба налази се у јужној Нигерији са великом учесталошћу у Онду, Огуну, Иму, Аква Ибом Абији и Анамбри.[16]

Први јавно пријављен случај фабрике беба објавила је Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу 2006.[16] године. У 2008. години, мрежа фабрика беба које су тврдиле да су сиротишта, откривена је у Енугуу, држави Енугу (Нигерија) помоћу полицијских рација.[3][17][18] Нигеријска полиција је 2011. године претресла још две болнице чиме је угасила две фабрике беба: у јуну, тридесет две труднице пронађене су у Аби, Абиа, у болници „The Cross Foundation[4][6][2]; у октобру, седамнаест трудница (тридесет према неким изворима[19][20]) пронађено је у Ихиали, Анабра у болници фондације Iheanyi Ezuma.[21][5] У 2013. откривено је још пет фабрика беба, а још осам откривено је 2015.[16] године. Неплодне жене су истакнуте као главни покровитељи ових фабрика беба због стигматизације парова без деце  у јужној Нигерији и питања везаних за културу прихватљивости сурогатности и усвајања. Ове праксе су допринеле расту индустрије која резултира физичким, психолошким и сексуалним насиљем над жртвама.

Превенција[уреди]

Решавање проблема фабрика беба ће користити вишеструки приступ који укључује заговарање и доношење закона који забрањују фабрике беба и трговину новорођенчади и тешке последице за њихове покровитеље. Такође, потребни су програми за едукацију младих девојака о спречавању нежељених трудноћа. Требало би истражити методе побољшања свести и прихватљивости усвајања и сурогатности и смањења административних и правних препрека везаних за ове опције за неплодне парове како би се умањила важност фабрика беба.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Newnham, David (23. 7. 2008). „The ‘shocking’ truth about hypnosis”. Nursing Standard. 22 (46): 26—27. ISSN 0029-6570. doi:10.7748/ns.22.46.26.s29. 
  2. 2,0 2,1 2,2 SPLETE, HEIDI (2011). „Teens' Daily Marijuana Use Is On the Rise”. Pediatric News. 45 (1): 1—5. ISSN 0031-398X. doi:10.1016/s0031-398x(11)70002-9.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  3. 3,0 3,1 3,2 Cairoli & Waltner 1993
  4. 4,0 4,1 dx.doi.org http://dx.doi.org/10.7717/peerj.580/table-2. Приступљено 3. 1. 2019.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. 5,0 5,1 „News24”. African Studies Companion Online. Приступљено 3. 1. 2019. 
  6. 6,0 6,1 6,2 Bradshaw, Peter Nicholas, (born 19 June 1962), film critic, The Guardian, since 1999, Oxford University Press, 1. 12. 2007, Приступљено 3. 1. 2019 
  7. 7,0 7,1 Makinde, Olusesan Ayodeji (16. 11. 2015). „Infant Trafficking and Baby Factories: A New Tale of Child Abuse in Nigeria”. Child Abuse Review. 25 (6): 433—443. ISSN 0952-9136. doi:10.1002/car.2420. 
  8. 8,0 8,1 Seybold, Patricia (2011). „Why the Huffington Post Is Successful”. Boston, MA.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  9. ^ Contents, Peter Lang, ISBN 9783034302340, Приступљено 3. 1. 2019 
  10. ^ The Monastery & Farm Have Been Sold, University of Pittsburgh Press, стр. 7—7, ISBN 9780822981107, Приступљено 3. 1. 2019 
  11. ^ „Where you can buy from”. Chemical & Engineering News. 37 (28): 56. 13. 7. 1959. ISSN 0009-2347. doi:10.1021/cen-v037n028.p056. 
  12. ^ Ivens, Richard, (died 6 March 1931), Editor of Nottingham Guardian, 1887–1925, Oxford University Press, 1. 12. 2007, Приступљено 3. 1. 2019 
  13. ^ Goodrich, R. W.; Bianchi, Luciana (1989), The Shocking Truth About Some “Proto-PN”, Springer Netherlands, стр. 447—447, ISBN 9780792300038, Приступљено 3. 1. 2019 
  14. ^ Mankiw, N. Gregory; Weil, David (1988). „The Baby Boom, The Baby Bust, and the Housing Market”. Cambridge, MA.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  15. ^ Eseadi, Chiedu; Anyanwu, Joy I.; Ogbuabor, Shulamite E.; Ikechukwu-Ilomuanya, Amaka B. (2016). „Adverse Childhood Stress Experience Questionnaire”. PsycTESTS Dataset. Приступљено 3. 1. 2019. 
  16. 16,0 16,1 16,2 16,3 16,4 Makinde, Olusesan Ayodeji; Olaleye, Olalekan; Makinde, Olufunmbi Olukemi; Huntley, Svetlana S.; Brown, Brandon (23. 6. 2016). „Baby Factories in Nigeria”. Trauma, Violence, & Abuse. 18 (1): 98—105. ISSN 1524-8380. doi:10.1177/1524838015591588. 
  17. ^ „Behavior: Mothers reveal their baby faces”. Science News. 164 (15): 237—237. 2. 7. 2009. ISSN 0036-8423. doi:10.1002/scin.5591641512. 
  18. ^ Beck, M. L.; Freihaut, B.; Henry, R.; Pierce, S.; Bayer, W. L. (1975-1). „A serum haemagglutinating property dependent upon polycarboxyl groups”. British Journal of Haematology. 29 (1): 149—156. ISSN 0007-1048. PMID 32.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  19. ^ „Never-Pregnant Teenagers More Effective Users of Contraceptives Than Those Previously Pregnant”. Family Planning Perspectives. 15 (3): 137. 1983. ISSN 0014-7354. doi:10.2307/2134735.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  20. ^ Holt, Amanda (18. 3. 2011). „‘The terrorist in my home’: teenagers' violence towards parents - constructions of parent experiences in public online message boards”. Child & Family Social Work. 16 (4): 454—463. ISSN 1356-7500. doi:10.1111/j.1365-2206.2011.00760.x. 
  21. ^ Renaud, B.; Buda, M.; Lewis, B. D.; Pujol, J. F. (15. 9. 1975). „Effects of 5,6-dihydroxytryptamine on tyrosine-hydroxylase activity in central catecholaminergic neurons of the rat”. Biochemical Pharmacology. 24 (18): 1739—1742. ISSN 0006-2952. PMID 17. 

Спољашњи линкови[уреди]