Ексцизија трансформацијских зона
Ексцизија трансформацијских зона (LETZ) је савременија метода конизације цервикалних интраепителних неоплазија (ЦИН), код које је потребан што поштеднији, а опет довољан облик лечења. Наиме она омогућава одстрањење абнормалних промена у целини, и не ставити значајније последице на репродуктивни систем жене. Имајући у виду да су патологијом грлића материце обухваћене претежно жене репродуктивног и адолесцентног доба, ексиција трансформацијских зона (LETZ) даје одличне резултате.[1][2]
Индикације[уреди | уреди извор]
Овим захватом одстрањује се трансформацијска зона врата материце, тј. зоне која се жива подручја на граници између вишеслојног плочастог епитела, који споља прекрива врат материце и цилиндричног епитела, и облаже унутрашњост канала који води у шупљину материце. То је подручје где се налази и незрели метапластичне епител, који је најосетљивији на деловање онкогених чинилаца.
Принципи[уреди | уреди извор]
Метода се заснива на примени нисковолтажне дијатермијске петље - електричне омче, при чему се истовремено врши сечења ткива и коагулације дуж линије реза. У свакодневној употреби LETZ не означава саму технику - употребу електричне омче, и не само за одстрањивање трансформацијске зоне, већ и методу за узимање узорака ткива врата материце са било ког његовог дела, што се назива LETZ биопсија, као и методу за одстрањивање дела врата материце у облику конуса - LETZ конизација.
Одстрањени комад ткива врата материце потом се у лабораторији патохистолошки процењују.
Добре и лоше стране методе[уреди | уреди извор]
Ексцизија трансформацијских зона је минимално инвазивни захват јер се резом не иде толико у дубину врата материце, већ је отклањање ткива површније, што може бити и мач са две оштрице. Наиме, тек након захвата и хистолошке провере одстрањеног ткива може се тачно утврдити да ли је лезија отклоњена у целини. Како високофреквентна струја коагулише крвне судове, крварење је при захвату оскудније, а пластика грлића је непотребна. Због свог поштедног карактера, ова метода се посебно препоручује женама које још нису рађале.
Компликације[уреди | уреди извор]
Иако по свом обиму конизација није велик хируршки захват, стопа компликација релативно је висока. Према периоду јављања у односу на конизацију грлића компликације могу бити ране и касна.[3][4]
Ране компликације[уреди | уреди извор]
- Јаче, неконтролисано крварење
Ово је најчешћа рана компликација захвата, које се јавља у 6—7% случајева. Ова врста крварења може да захтева трансфузију крви или крвних компоненти, а у случају животно угрожавајућег крварења и хистеректомију (одстрањење материце).
- Повреде суседних органа
Најћешће, повреде су локализоване на: крвним судовима, цревима, мокраћној бешикци, уретеру). Рризик је већи након претходних операција, са прираслицама или поремећеном анатомијом
- Инфекције
Инфекције могу бити: упала материци, уринарног тракта, плућа, трбушне марамице.
- Тромбоза и тромбоемболија
У изузетним случајевима постоји могућност стварања крвних угрушака и зачепљења крвних судова
Касне компликације[уреди | уреди извор]
Део пацијенткиња (око 4%) може имати касније компликацје у виду проблема са зачећем трудноће, спонтаним побачајем или превременим порођајем (1%).
Међутим у једној великој студији утврђено је да су жене у временском интервалу од ексиције трансформацијских зона, мање остају трудне у првих 12 месеци, или је у првих 12 месеци или више, код њих значајно повећан ризик за спонтани побачај, у до 18% случајева у поређењу са 4,6% колико је уобичајено.[5]Са друге стране, код жена које су затруднеле, у студији није утврђен повећан ризик од превремених порођаја после ексиције трансформацијских зона.[5]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Manfred Kaufmann, Serban-Dan Costa, Anton Scharl (ed): Die Gynäkologie. 2., vollständig überarbeitete und aktualisierte Auflage. Springer, Berlin u. a. 2006. ISBN 978-3-540-25664-9.
- ^ Willibald Pschyrembel, Günter Strauss, Eckhard Petri (ed): Praktische Gynäkologie. 5., neubearbeitete Auflage. Walther de Gruyter, Berlin u. a. 1991. ISBN 978-3-11-003735-7.
- ^ Wright V C, Davies E M: The Conservative Management of Cervical Intraepithelial Neoplasia The Use of Cryosurgery and the Carbon Dioxide Laser. Br J Obstet Gynecol 1981; 88:663-668.
- ^ Larsson G, Gullberg B, Grundsell H: A Comparison of Complications of Laser and Cold Knife Conication. Obstet Gynecol. 1983; 62:213-217
- ^ а б Conner, S. N.; Cahill, A. G.; Tuuli, M. G.; Stamilio, D. M.; Odibo, A. O.; Roehl, K. A.; MacOnes, G. A. (2013). „Interval from Loop Electrosurgical Excision Procedure to Pregnancy and Pregnancy Outcomes”. Obstetrics & Gynecology. 122 (6): 1154—9. PMC 3908542
. PMID 24201682. doi:10.1097/01.AOG.0000435454.31850.79.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
