Елам

С Википедије, слободне енциклопедије
Карта која показује подручје Еламског царства (црвено) и суседне области.

Елам (перс. تمدن ایلام, арап. حضارة عيلام)[1][2] је један од најстаријих познатих цивилизација. Елам је био смештен на крајњем западу и југозападу савременог Ирана (покрајина Илам и низије Хузестана) и деловима јужног Ирака. Трајала је од око 2700. п. н. е. до 539. п. н. е. Претходио му је оно што се данас назива прото-еламски период, који је започео 3200. п. н. е. када је Суза (каснији главни град Елама) почео бити под утицајем култура Иранске висоравни на истоку. Савремени назив Елам потиче од сумерске транслитерације елам(а), заједно са каснијим акадским еламту и еламитским халтамти. Еламитске државе биле су међу водећим политичким снагама древног Блиског истока.[3] У класичној литератури, Елам је био познат и као Сусијана (US: /ˌsʒiˈænə/ UK: /ˌsziˈɑːnə/; стгрч. Σουσιανή Sousiānḗ), име изведено из главног града Суса.[4]

Древни Елам је лежао источно од Сумера и Акада (савремени Ирак). У староеламском периоду, састојао се од краљевстава на Иранској висоравни, смештених око Аншана, а од средине 2. миленијума п. н. е. био је смештен у Сузи у равницама Кхузестана. Култура му је играла важну улогу у Персијском царству, поготово у Ахемендиској династији који га наследио, а еламски језик задржао у службеној употреби. Еламски период се сматра почетком историје Ирана (иако су постојале старије цивилизације на Иранској висоравни, као што су Манејско краљевство у Иранском Азербејџану и Шар-и Сохта (Спаљени град) у Заболу, односно недавно откривена Цивилизација Јирофт на истоку. Еламитски језик није био сродан ниједном од иранских језика, али је могао бити део веће групе која се назива еламо-дравидска. Елам је дао име једној од покрајина савременог Ирана (која се обично назива Илам).

Елам је био део ране урбанизације Блиског истока током халколита (бакарно доба). Појава писаних записа из око 3000. године пре нове ере такође је паралелна са сумерском историјом, где су пронађени нешто ранији записи.[5][6] У староеламитском периоду (средње бронзано доба), Елам се састојао од краљевстава на иранској висоравни, са центром у Аншану, а од средине 2. миленијума пре нове ере имао је са центар у Сузи у низији Хузестан.[7] Његова култура је одиграла кључну улогу током персијске династије Ахеменида која је наследила Елам, када је еламски језик остао међу онима у службеној употреби. Еламски се генерално сматра језичким изолатом који није повезан ни са једним другим језицима. У складу са географским и археолошким подударањима, неки историчари тврде да Еламити чине велики део предака данашњих Лура[8] чији се језик, лури, одвојио од средњеперсијског.

Историја[уреди | уреди извор]

Савремена наука еламску историју познаје претежно на темељу фрагментарних података, реконструисаних на основу месопотамских извора. Град Суза, основан око 4000. п. н. е., током своје ране историје је флуктуриао између месопотамске и еламске власти.

Након недавних ископавања у Јирофти и Заболу, археолози претпостављају да су постојале блиске везе између јирофтске и еламске цивилизације, а то се темељи на сличностима у уметности и култури, као и еламским написима пронађеним у Јирофти — неки научници претпостављају да су Еламити на том подручју били чак и око 7000. п. н. е.

Тренутно налазиште зигурата Цога Занбил.
Рељеф који показује жену с рибљим репом која држи змије

Најранији слојеви (22-17 у ископавањима Ле Бруна из 1978) показују грнчарију која није имала свог еквивалента у Месопотамији, али следећи периоди показују материјал који се могао повезати са Сумером из Уручког периода. Прото-еламски утицај с Персијске висоравни у Суси постаје видљив око године 3200. п. н. е., а текстови још увек недешифрираног прото-еламског писма су постојали до 2700. п. н. е. Прото-еламски период је завршио са оснивањем аванске династије. Најстарија историјска личност повезана с Еламом је краљ Енмебарагеси из Киша (око 2650. п. н. е.?), који га је покорио према сумерском попису краљева. Рана еламска историја се, пак, може јасно реконструисати тек на записима који датирају с почецима Акадског царства око 2300. п. н. е.

Еламска цивилизација се развијала источно од река Тигар и Еуфрат, у сливу реке Карун. У савременом значењу је Елам садржавао више од Хузестана; био је својервсна комбинација равнице те висоравни на северу и истоку. Нека се еламска налазишта, пак, могу наћи далеко изван тог подручја, односно у Иранској висоравни; примери удаљених еламских остатака су Сиалк у покрајини Исфахан и Јирофт у покрајини Керманшах. Претпоставља се како је еламска снага била темељена на могућности да различите области држе под заједничком влашћу те тако омогућавају максималну размену природних ресурса карактеристичних за сваку област. Претпоставља је како је то омогућила федерално државно уређење.

Историја Елама се традиционално дели у три периода који покривају више од два миленијума. Период пре првог еламског периода је познат као прото-еламски период:

  • Прото-еламски: око 3200. п. н. е. – 2700. п. н. е. (Прото-еламско писмо у Сузи)
  • Староеламски период: око. 2700. п. н. е. – 1600. п. н. е. (најстарији документи до династије Епарти)
  • средњоеламски период: око. 1500. п. н. е. – 1100. п. н. е. (Анзанитска династија до вавилонске инвазије Сузе)
  • Нео-еламски период: око. 1100. п. н. е. – 539. п. н. е. (карактерише га ирански и сиријски утицај. Година 539. п. н. е. означава почетак ахеменидског периода)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Elam (GN)”. Oracc: The Open Richly Annotated Cuneiform Corpus. 
  2. ^ „Elamtu [ELAM] (GN)”. Oracc: The Open Richly Annotated Cuneiform Corpus. Архивирано из оригинала 26. 03. 2023. г. Приступљено 05. 07. 2023. 
  3. ^ Elam: surveys of political history and archaeology, Elizabeth Carter and Matthew W. Stolper, University of California Press, 1984, p. 3
  4. ^ Skolnik, Fred; Berenbaum, Michael (2007). Encyclopaedia Judaica, Volume 6. стр. 283. ISBN 978-0028659343. 
  5. ^ Hock, Hans Heinrich (2009). Language History, Language Change, and Language Relationship: An Introduction to Historical and Comparative Linguistics (2nd изд.). Mouton de Gruyter. стр. 69. ISBN 978-3110214291. 
  6. ^ Gnanadesikan, Amalia (2008). The Writing Revolution: Cuneiform to the Internet. Blackwell. стр. 25. ISBN 978-1444304688. 
  7. ^ Elam: surveys of political history and archaeology, Elizabeth Carter and Matthew W. Stolper, University of California Press, 1984, p. 4
  8. ^ Edwards, I.E.S.; Gadd, C.J.; Hammond, G.L. (1971). The Cambridge Ancient HistoryНеопходна слободна регистрација (2nd изд.). Cambridge University Press. стр. 644. ISBN 9780521077910. „lurs. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Quintana Cifuentes, E., Historia de Elam el vecino mesopotámico, Murcia, 1997. Estudios Orientales. IPOA-Murcia.
  • Quintana Cifuentes, E., Textos y Fuentes para el estudio del Elam, Murcia, 2000.Estudios Orientales. IPOA-Murcia.
  • Khačikjan, Margaret (1998). The Elamite Language. Documenta Asiana IV, Consiglio Nazionale delle Ricerche Istituto per gli Studi Micenei ed Egeo-Anatolici. ISBN 978-88-87345-01-8. 
  • Persians: Masters of Empire, Time-Life Books, Alexandria, VA. 1995. ISBN 978-0-8094-9104-9.
  • Potts, Daniel T. (1999). The Archaeology of Elam: Formation and Transformation of an Ancient Iranian State. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56496-0.  and. ISBN 978-0-521-56358-1.
  • McAlpin, David W. (1981). Proto Elamo Dravidian: The Evidence and Its Implications. American Philosophy Society. ISBN 978-0-87169-713-4. 
  • Quintana Cifuentes, E., La Lengua Elamita (Irán pre-persa), Madrid, 2010. Gram Ediciones. ISBN 978-84-88519-17-7
  • Desset, François (2020a). „Breaking the Code: The Decipherment of Linear Elamite, a Forgotten Writing System of Ancient Iran (3rd Millenium BC)”. Canal-U (на језику: енглески). 
  • Desset, François (2020b). A New History of Writing on The Iranian Plateau (на језику: енглески) — преко YouTube. 
  • Pittman, Holly (1984). Art of the Bronze Age: southeastern Iran, western Central Asia, and the Indus Valley. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 9780870993657. 
  • D. T. Potts, "Elamites and Kassites in the Persian Gulf",Journal of Near Eastern Studies, vol. 65, no. 2, pp. 111–119, (April 2006)
  • Vallat, François. 2010. "The History of Elam". The Circle of Ancient Iranian Studies (CAIS)
  • Álvarez-Mon, Javier; Basello, Gian Pietro; Wicks, Yasmina, ур. (2018). The Elamite World. Routledge Worlds. Oxford: Routledge. ISBN 978-1-138-99989-3. 
  • Giuseppe Valenza, Elamiti Elimioti Elimi Il Teatro Genealogico degli Elimi nel crocevia del Mediterraneo. Marostica, 2022. ISBN 978-88-908854-2-6..
  • Zohouriyan; Kouhpar; Neyestani; Nobari (2019). „Semiology of the Gryphon Motif in Ancient Elamite Architecture”. Central Asiatic Journal. 62 (2): 227. S2CID 256890363 Check |s2cid= value (помоћ). doi:10.13173/centasiaj.62.2.0227. .
  • Logan Born et al., "Compositionality of Complex Graphemes in the Undeciphered Proto-Elamite Script using Image and Text Embedding Models"[1] in Findings of the Association for Computational Linguistics: ACL-IJCNLP 2021, pp. 3136–3146 August 2021
  • Jacob L. Dahl, "Complex Graphemes in Proto-Elamite," in Cuneiform Digital Library Journal (CDLJ) 2005:3. Download a PDF copy
  • [2] Jacob L. Dahl, "The proto-Elamite seal MDP 16, pl. XII fig. 198", in Cuneiform Digital Library Notes, CDLN 2014:1, 2014
  • [3] Jacob L. Dahl, "New and old joins in the Louvre proto-Elamite tablet collection", in Cuneiform Digital Library Notes, CDLN 2012:6, 2012
  • Dahl, Jacob L, "Animal Husbandry in Susa during the Proto-Elamite Period" SMEA, vol.47, pp. 81–134, 2005
  • Peter Damerow, “The Origins of Writing as a Problem of Historical Epistemology,” in Cuneiform Digital Library Journal (CDLJ) 2006:1. Download a PDF copy
  • Peter Damerow and Robert K. Englund, The Proto-Elamite Texts from Tepe Yahya, The American School of Prehistoric Research Bulletin 39; Cambridge, MA, 1989
  • [4] Englund, R.K, "The Proto-Elamite Script," in: Peter Daniels and William Bright, eds. The World's Writing Systems (1996). New York/Oxford, pp. 160–164, 1996
  • Robert H. Dyson, “Early Work on the Acropolis at Susa. The Beginning of Prehistory in Iraq and Iran,” Expedition 10/4 (1968) 21–34.
  • Jöran Friberg, The Third Millennium Roots of Babylonian Mathematics I-II (Göteborg, 1978/79).
  • [5]Hansen, Donald, et al. “A Proto-Elamite Silver Figurine in the Metropolitan Museum of Art.” Metropolitan Museum Journal, vol. 3, 1970, pp. 5–26
  • [6] Laura F. Hawkins, "A New Edition of the Proto-Elamite Text MDP 17", Cuneiform Digital Library Journal, CDLJ 2015:001, 2015
  • A. Le Brun, “Recherches stratigraphiques a l’acropole de Suse, 1969-1971,” in Cahiers de la Délégation archaéologique Française en Iran 1 (= CahDAFI 1; Paris, 1971) 163 – 216.
  • Piero Meriggi, La scritura proto-elamica. Parte Ia: La scritura e il contenuto dei testi (Rome, 1971).
  • Piero Meriggi, La scritura proto-elamica. Parte IIa: Catalogo dei segni (Rome, 1974).
  • Piero Meriggi, La scritura proto-elamica. Parte IIIa: Testi (Rome, 1974).
  • Daniel T. Potts, The Archaeology of Elam (Cambridge, UK, 1999).
  • Saeedi, Sepideh, Proto-Elamite Communities under the Magnifying Glass [7] Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2023), in: Abar, Aydin et al. (Hrsg.): Pearls, Politics and Pistachios: Essays in Anthropology and Memories on the Occasion of Susan Pollock's 65th Birthday, Heidelberg: Propylaeum, 2021, pp. 61–87.
  • Sax, M., and A. P. Middleton. "The Use of Volcanic Tuff as a Raw Material for Proto-Elamite Cylinder Seals." Iran, vol. 27, 1989, pp. 121–23
  • [8] Francois Vallat, The Most Ancient Scripts of Iran: The Current Situation, World Archaeology, vol. 17, no. 3, Early Writing Systems, pp. 335–347, (Feb., 1986)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]