Електрични оргазам

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Електрични оргазам
Električni orgazam.jpg
Електрични оргазам 2008. године
Основне информације
Активни период1980—данас
Оснивање1980. (Београд)
Жанр(ови)панк рок, нови талас, пост панк, психоделични рок, рок, хард рок
Издавачка кућаЈуготон, ПГП РТБ
Везани чланциПакет аранжман
Садашњи члановиСрђан Гојковић
Љубомир Ђукић
Зоран Радомировић
Благоје Недељковић
Бранислав Петровић
Бивши члановиДејан Радисављевић
Горан Синадиновић
Иван Ранковић
Марина Вулић
Љубомир Јовановић
Горан Чавајда
Бранко Куштрин
Јован Б. Јовановић
Срђан Тодоровић
Иван Пајевић
Никола Чутурило
Влада Фунтек
Милош Велимир
Зденко Колар
Зоран Загорчић
Срђан Гојковић - Гиле на концерту Римтутитуки у Београду.

Електрични оргазам је рок група из Београда.

Бенд је основан 13. јануара 1980. године, након концерта групе Леб и сол.[1] У кафани „Морнар“ групу оснивају Срђан Гојковић Гиле, Љубомир Јовановић Јовец (дотадашњи бубњар и гитариста групе Хипнотисано пиле) и оргуљаш Љубомир Ђукић. Почетком 1981. године са београдским групама Идоли и Шарло акробата снимили су заједнички албум Пакет аранжман на којем су били заступљени са песмама „Крокодили долазе“, „Златни папагај“ и „Ви“. Пакет аранжман се сматра једним од најбољих и најзначајнијих албума тадашње југословенске рок сцене чиме је започео нови талас.

Електрични оргазам је у више од 30 година каријере издао 12 студијских, 7 живих и 3 компилацијска албума.

Дискографија[уреди | уреди извор]

Синглови[уреди | уреди извор]

  • „Конобар / I've got a feeling" (Југотон, 1981.)
  • „Доколица / Доколица (Dub верзија)" (Југотон, 1982.)
  • „Одело / Африка“ (Југотон, 1982.)
  • "Locomotion / Metal Guru" (Југотон, 1983.)
  • „Како бубањ каже / Тетовирана девојка“ (Југотон, 1984.)

Албуми[уреди | уреди извор]

Филмска музика (Срђан Гојковић Гиле)[уреди | уреди извор]

Компилације[уреди | уреди извор]

  • „Најбоље песме 1980—1988" (Југотон, 1988.)
  • „Најбоље песме II" (ПГП-РТС, 2002.)

Види још[уреди | уреди извор]

Рефернце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цветковић, Јована (20. 1. 2020). „Чудни су путеви инспирације”. Политика. Приступљено 21. 1. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]