Електрогравиметрија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Електрогравиметрија је метода квантитативног одређивања супстанце заснована на мерењу масе електролизом издвојеног продукта. То је специфична гравиметријска анализа, у којој се као таложни реагенс употребљава електрична струја тј. електрон.[1][2]

Начин рада[уреди | уреди извор]

Електролиза се примењује дуже од једног века за гравиметријско одређивање метала. У већини случајева метал се таложи на измерену платинску катоду а затим се одређује увећање њене масе. Изузетак су таложења олова на платинској аноди, у облику олпво(II)-оксида и сребро-хлорида на електроди од сребра.

Постоје две врсте електрогравиметријских поступака. Код једне врсте се контролише потенцијал радне електроде, а, прикључени напон ћелије одржава се углавном константним тако да ствара довољно велику струју потребну за завршетак електролизе у оптималном времену. Друга врста је потенциостатски поступак , који се још назива Поступак при константном потенцијалу катоде или аноде, у зависности од тога да ли је радна електрода катода или анода при чему је радна електрода она електрода на којој се одвија аналитичка реакција.[3]

Електроде[уреди | уреди извор]

Електрогравиметријска одређивања врше се у највећем броју случајева на платинским електродама предвиђеним за тзв.брзу или спору електролизу, већ према томе да ли се раствор меша или не меша. Најчешће коришћени типови су Винклерова(спора електролиза), Фишерова и Сандова (брза електролиза) .[4]

Техника рада[уреди | уреди извор]

Код ове методе електолиза тече до потпуне редукције или оксидације анализиране врсте у производ познатог састава. При електрогравиметријским одређивањима настали производ (метал или оксид метала), који је издвојен на радној електроди, након испирања и сушења  се мери. На основу његовог (познатог) хемијског састава, из разлике у масама се израчунава садржај одређиване врсте у узорку.

Приликом електрогравиметријских одређивања на радну електроду се поставља потенцијал који омогућава издвајање јонске врсте до најмање 10-6 mol/dm3.

Поред квантитативног издвајања, талог мора бити у таквом облику да се без губитка може испрати, сушити и мерити.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јовановић, Момир (1978). Електроаналитичка хемија. Београд: Технолошко-металуршки факултет. 
  2. ^ „електрогравиметрија”. 
  3. ^ Skoog,Donald M.West, F. James Holler, Douglas (1999). Foundamentals of analytical chemistry. Загреб: Школска књига. 
  4. ^ Узелац, Марија (2005). Физичка хемија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Douglas A. Skoog,Donald M.West, F. James Holler, Foundamentals of analytical chemistry,1999, Школска књига Загреб
  • Марија Узелац, Нада Наод, Физичка хемија, 2005, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
  • Момир С. Јовановић, Електроаналитичка хемија, 1978, Технолошки факултет, Београд