Пређи на садржај

Електронска привреда

С Википедије, слободне енциклопедије

Електронска привреда, (такође, позната под именом Нова привреда), је скуп нових привредних активности, (развијених у другој половини 20. вијека), које су настале као резултат развоја нових технологија, (рачунарства, телекомуникација, и нарочито Интернета), и њихове примјене у привредним транскацијама.

Такође се у литератури назива и енгл. cluster organization, гроздаста организација, енгл. democratic corporation - демократска корпорација, енгл. intelligent enterprise - интелигентно предузеће, енгл. reengineered corporation – реинжењерисана корпорација...

Суштина дигиталне привреде су знање и интернет.

Одлике дигиталне привреде

[уреди | уреди извор]

Одлике дигиталне привреде су дигитално умрежавање и комуникационе инфраструктуре које пружају глобалну платформу на којој људи и организације узајамно комуницирају. Ова платформа обухвата:

  • широку матрицу производа који се могу дигитализовати и који се достављају преко дигиталне инфраструктуре
  • потрошачи и фирме који спроводе финансијске трансакције дигитално преко умрежених рачунара и мобилних уређаја
  • физичка роба, са уграђеним микропроцесори и могућности умрежавања.

Дигиталну привреду одликује и:

Неки од ризика до којих доводи развој дигиталне привреде:

  • Нестабилност
  • Незапосленост
  • Раслојавање
  • Неморал
  • Угрожавање безбедности и приватности
  • Криминал

Дигитална привреда ствара економску револуцију, која је, означена великим економским учинком и до сада најдужим периодом непрекидне економске експанзије.

Дигитални нервни систем

[уреди | уреди извор]

Пословни систем се може посматрати као живо биће, треба да има одлике живог бића: мисли, делује, реагује и мења се. Људи и рачунари у пословном систему могу се интегрисати специфичним информационим системом предузећа који се назива- дигитални нервни систем. Радници се називају енгл. knowledge workers уколико раде са дигиталним нервним системом јер је предмет њиховог рада знање.