Електронске компоненте

С Википедије, слободне енциклопедије
Разне електронске компоненте

Електронске компоненте (е. дио, е. део, е. елемент) су основни електронски елементи са двије или више металних електрода или жица. Компоненте се повезују заједно, обично са жицама или на штампаној плочици да створе електрично коло (електронски склопови, е. круг) са одређеном функцијом.

Функција може бити појачавање сигнала, прекидање, осцилатор и друго. Остваривање везе се практично изводи лемљењем, наношењем контаката у вакууму, жичаним мотаним везама (енгл. wire-wrap) и сл.

Компоненте могу бити појединачне или „дискретне“ (отпорник, транзистор, кондензатор) или у групама као интегрисана кола, која већ у себи садрже већи број посебних електронских компоненти.

Друга подјела је на активне и пасивне компоненте. Активне компоненте (транзистори, интегрисана кола, вакуумске електронске цијеви) појачавају или на други начин активно мијењају сигнал. Пасивне компоненте (отпорници, кондензатори, завојнице) не појачавају сигнал, али га понекад мијењају на линеаран или не-линеаран начин.

Класификација[уреди | уреди извор]

Компоненте се могу класификовати као пасивне, активне, или електромеханичке. Строга физичка дефиниција сматра пасивним оне компоненте које не могу саме да снабдевају енергију, док би се батерија сматрала активном компонентом, јер она делује као извор енергије.

Међутим, у електронском инжењерству при вршењу анализе кола користи се рестриктивнија дефиниција пасивности. Када се ради само о енергији сигнала, погодно је да се игнорише такозвано једносмерно струјно коло, као да компоненте које се напајају енергијом, као што су транзистори или интегрисана кола нису присутне (као да свака таква компонента има уграђену батерију), иако су у стварности оне напајане путем ДЦ кола. Након тога се анализа односи само на АЦ коло, апстракцију која игнорише једносмерне напоне и струје (и снагу повезану с њима) у колу из стварног живота. Ова фикција, на пример, дозвољава да се гледа на осцилатор као да „производи енергију” иако у стварности осцилатор троши енергију из извора напајања једносмерном струјом, што је изабрано да се игнорише. Уз то ограничење дефинишу се термини који се користе у анализи кола, као што су:

  • Активне компоненте се ослањају на извор енергије (обично из ДЦ кола, које се при анализи игнорише) и обично могу да уносе енергију у коло, иако то није део дефиниције.[1] Активне компоненте обухватају појачавајуће компоненте као што су транзистори, триодне вакуумске цеви, и тунелске диоде.
  • Пасивне компоненте не могу да уводе енергију у коло. Оне се такође не могу ослонити на извор енергије, изузев онога што је доступно из (АЦ) кола на које су повезане. Као последица тога, оне не могу да појачају (повећају снагу сигнала), иако могу да повећају напон или струју (као што је то чини трансформатор или резонантно коло). Пасивне компоненте обухватају компоненте са два терминала као што су отпорници, кондензатори, индуктори и трансформатори.
  • Електромеханичке компоненте могу да обављају електричне операције померањем делова или коришћењем електричних прикључака.

Већина пасивних компоненти са више од два терминала се може описати у облику параметара два порта, што задовољава принцип реципроцитета — мада постоје ретки изузеци.[2] Насупрот томе, активне компоненте (са више од два терминала) углавном немају ту особину.

Подјела[уреди | уреди извор]

Подјела у посебне категорије није увијек потпуна, јер неки елементи спадају у више категорија. На примјер фото-отпорник је отпорник и сензор у исто вријеме. Звучник је електромагнетска компонента за претварање електричног сигнала у звучни, али исто може да служи и као сензор за претварање звучног сигнала у електрични. Због тога су неке компоненте размјештене у више категорија.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ For instance, a computer could be contained inside a black box with two external terminals. It might do various calculations and signal its results by varying its resistance, but always consuming power as a resistance does. Nevertheless, it's an active component, since it relies on a power source to operate.
  2. ^ Nonreciprocal passive devices include the gyrator (though as a truly passive component, this exists more in theoretical terms, and is usually implemented using an active circuit)—and the circulator, which is used at microwave and optical frequencies

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Електронске компоненте на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Електронске_компоненте&oldid=23905345”