Пређи на садржај

Електронски факултет Универзитета у Нишу

Координате: 43° 19′ 53″ С; 21° 53′ 33″ И / 43.3312505° С; 21.8924227° И / 43.3312505; 21.8924227
С Википедије, слободне енциклопедије
Електронски факултет Универзитета у Нишу
Зграда на Црвеном крсту
Типдржавни
Оснивање1. октобар 1960.; пре 64 године (1960-10-01)
АфилијацијаУниверзитет у Нишу
ДеканВладимир Ћирић
Академско особље160 (2023/24)[1]
Број студената3.324 (2023/24)[1]
ЛокацијаНиш, Србија
43° 19′ 53″ С; 21° 53′ 33″ И / 43.3312505° С; 21.8924227° И / 43.3312505; 21.8924227
Веб-сајтwww.elfak.ni.ac.rs

Електронски факултет је високошколска установа у саставу Универзитета у Нишу. Основан је 1. октобра 1960. у Нишу. Тренутни декан је Владимир Ћирић.

Историја

[уреди | уреди извор]

Отпочео са радом 1. октобра 1960. године као Електронски одсек Техничког факултета у Нишу, који је тада био у саставу Универзитета у Београду.

У почетку је настава извођена у оквиру „Завода РР" (касније Електронска индустрија) да би од 1964. године отпочела настава у згради Техничког факултета.

Године 1965, формира се Универзитет у Нишу и Технички факултет постаје саставни део Нишког универзитета.

Од 1968. године Електронски одсек прераста у факултет и почиње да ради самостално као Електронски факултет у Нишу.

Од 24. јуна 1982. године факултет има и своју зграду са 4 амфитеатра, 40 учионица и 30 лабораторија. Факултет сарађује са многим институцијама у Србији и иностранству (предузећа, факултети, универзитети, институти).[2]

Студијски програми

[уреди | уреди извор]

Основне академске студије

[уреди | уреди извор]

На студијском програму Електротехника и рачунарство, уз примену високо постављених стандарда квалитета наставе, образују се студенти за професију инжењера електротехнике и рачунарства у складу са потребама привреде, економије и друштва у целини.[3] По завршетку студија добија се звање инжењер електротехнике и рачунарства.

Настава је организована у 8 семестара (четири школске године) и носи укупно 240 ЕСПБ бодова. Студије карактерише стицање општих инжењерских знања у оквиру прве године (два семестра), а од трећег семестра студенти могу да бирају уже области у оквиру 6 модула:[3]

  • Електроенергетика (ЕЕН)
  • Електронске компоненте и микросистеми (ЕКМ)
  • Електроника (ЕЛК) са подмодулима: Електронска кола и ембедед системи (ЕКЕС) и Мултимедијалне технологије (EМТ)
  • Рачунарство и информатика (РИИ)
  • Комуникације и информационе технологије (КИТ) са подмодулима: Комуникације и обрада информација (КИК) и Системско инжењерство и радио-комуникације (КСИ)
  • Управљање системима (УПС)

Мастер академске студије

[уреди | уреди извор]

Мастер академске студије су наставак основних академских студија и трају два семестра (годину дана) током којих студент стиче најмање 60 ЕСПБ бодова.[4] На овај студијски програм се могу уписати само кандидати који су на основним студијама стекли најмање 240 ЕСПБ бодова. Укупан број бодова потребан за стицање академског назива мастер инжењер је 300 ЕСПБ.

Факултет организује следеће мастер програме:[4]

  • Вештачка интелигенција и машинско учење (српски језик)
  • Електроенергетика (енглески и српски језик)
  • Електроника и микросистеми (енглески и српски језик)
  • Комуникације и информационе технологије (енглески и српски језик)
  • Рачунарство и информатика (енглески и српски језик)
  • Управљање системима (енглески и српски језик)

Докторске академске студије

[уреди | уреди извор]

На Електронском факултету у Нишу организује се студијски програм докторских академских студија под називом Електротехника и рачунарство који траје 3 године.[5] Академски назив који се стиче је доктор наука - електротехника и рачунарство. Исход процеса учења је знање и способност за самосталан научноистраживачки рад, коришћење литературе, решавање проблема, и креативно деловање које превазилази досадашња знања.

Акредитација и квалитет

[уреди | уреди извор]

Електронски факултет је последњи пут акредитован 2019. године од стране Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању Србије (НАТ).[6] Претходна акредитација је обављена 2013. године од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета.[4]

Процес акредитације обухвата детаљну оцену свих стандарда квалитета, укључујући организацију студијских програма, квалитет наставе, научно-истраживачки рад и ресурсе. Високошколска установа није акредитована ако је нека од кључних оцена стандарда неодговарајућа.

Научно-истраживачки рад

[уреди | уреди извор]

Значајан сегмент делатности факултета представља научно-истраживачки рад. Од 1990. године активан је Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, који представља заједничку иницијативу Српске академије наука и уметности и Универзитета у Нишу.[7]

Центар има за циљ унапређење и координацију научно-истраживачких активности и сарадњу између академских и научних институција. Током свог рада, Центар је координирао бројне истраживачке пројекте и допринео развоју научне сарадње између САНУ и Универзитета у Нишу.

Међународна сарадња

[уреди | уреди извор]

Факултет активно учествује у међународним програмима размене студената и сарадње са иностраним институцијама. У оквиру Erasmus+ програма, факултет има потписане споразуме са европским универзитетима.[8]

Институционални координатор за Erasmus+ програм је проф. др Ивица Манић. Факултет прихвата студенте у размени искључиво на основу номинације од стране матичне институције. За стране студенте организовани су курсеви српског језика на Центру за српски као страни и други језик који делује у оквиру Филозофског факултета у Нишу.

Студентски живот

[уреди | уреди извор]

Факултет води Регистар студентских организација у складу са Законом о студентском организовању.[9] Статус студентске организације стиче се доношењем решења и уписом у регистар који води факултет.

Тренутно је регистрован Савез студената Електронског факултета у Нишу као основна студентска организација. Студентске организације имају важну улогу у делегирању студената за Студентски парламент Електронског факултета и организовању садржајнијег културно-забавног и спортског живота студената.

Катедре

[уреди | уреди извор]
  • Аутоматика
  • Електроника
  • Енергетика
  • Математика
  • Мерења
  • Микроелектроника
  • Рачунарство
  • Телекомуникације
  • Теоријска елекротехника
  • Опште образовани предмети

Руководство факултета

[уреди | уреди извор]
Владимир Ћирић, актуелни декан факултета

Декани

[уреди | уреди извор]

Продекани

[уреди | уреди извор]

Познати професори и бивши студенти

[уреди | уреди извор]

Велики број студената, асистенатаи професора са Електронског факултета у Нишу оставрио је запажене резултате у свом професионалном и радном ангажовању у Нишу, Србији и Свету.

Види на страници : Познати професори и бивши студенти Електронског факултета у Нишу .

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Високо образовање 2023/2024.” (PDF). stat.gov.rs. Републички завод за статистику Србије. Приступљено 25. 12. 2024. 
  2. ^ Електронски факултет
  3. ^ а б „Основне академске студије - Акредитација 2019”. elfak.ni.ac.rs. Приступљено 2025-05-26. 
  4. ^ а б в „Електронски факултет”. StudyInSerbia. Приступљено 2025-05-26. 
  5. ^ „Студије”. elfak.ni.ac.rs. Приступљено 2025-05-26. 
  6. ^ „Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju”. nat.rs. Приступљено 2025-05-26. 
  7. ^ „Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу 1990-2016” (PDF). ogranaknis.sanu.ac.rs. Приступљено 2025-05-26. 
  8. ^ „Annex 2 to Erasmus+ Inter-Institutional Agreement” (PDF). tu-chemnitz.de. Приступљено 2025-05-26. 
  9. ^ „Регистар студентских организација”. elfak.ni.ac.rs. Приступљено 2025-05-26. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Електронски_факултет_Универзитета_у_Нишу&oldid=29969667”