У почетку је настава извођена у оквиру „Завода РР“ (касније Електронска индустрија) да би од 1964. године отпочела настава у згради Техничког факултета.
Године 1965, формира се Универзитет у Нишу и Технички факултет постаје саставни део Нишког универзитета.
Од 1968. године Електронски одсек прераста у факултет и почиње да ради самостално као Електронски факултет у Нишу.
Од 24. јуна 1982. године факултет има и своју зграду са 4 амфитеатра, 40 учионица и 30 лабораторија. Факултет сарађује са многим институцијама у Србији и иностранству (предузећа, факултети, универзитети, институти).[1]
Проф. др Драгутин Н. Митић професор електротехнике и електромагнетике. писац уџбеника и један од првих промотера Го игре у Нишу
Др Зорица Пантић Танер, инжењер електронике, доктор електронике, научник, Асистент и доцент на Електронском факултету у Нишу, ректор Института за технологију Вентворт у Бостону, чланица саветодавног одбора Вентворта, професор и декан оснивач Техничког факултета Универзитета у Тексасу у Сан Антонију и директор Техничке школе на универзитету Сан Франциско .
Проф. Др Радосав Ж. Ђорђевић , професор, научник и руководилац и организатор, који је као декан факултета у периоду 1965.-1979. година дао значајан допринос да се одобре средства, пројектује и изгради зграда Електронског факултета.
Проф. др Ђорђе Бошан (физичар) професор на више факултета у Нишу и истакнути научник, привредник, руководилац и организатор заслужан за развој Електронске индустрије у Нишу и изградњу нове зграде Електронског факултета у Нишу
Србија
