Пређи на садржај

Електротерапија

С Википедије, слободне енциклопедије
Употреба електричних апарата, прва половина двадесетог века.

Електротерапија је употреба електричне енергије као медицинског третмана.[1] У медицини, термин електротерапија може се односити на различите терапије, укључујући употребу електричних уређаја, као што су дубока стимулација мозга за лечење неуролошких болести.[2]

Електротерапија је део неуротерапије и има за циљ промену неуронске активности.[3] Овај термин се такође користи за означавање примене електричне струје ради убрзања зарастања рана. Електромагнетна стимулација широко се користи за ублажавање мишићног бола.[4]

Поред тога, термини „електротерапија” или „електромагнетна терапија” примењивали су се и на разне алтернативне медицинске уређаје и третмане. Докази који подржавају ефикасност електротерапије су ограничени.[5]

Историја

[уреди | уреди извор]

Прво забележено лечење пацијента електричном енергијом извршио је Јохан Готлоб Кругер 1743. године. Џон Весли је 1747. године промовисао електрично лечење као универзални лек, али је оно одбијено од стране главне медицинске струке. Ђовани Алдини је лечио лудило статичким електрицитетом од 1823. до 1824. године.[6]

Први записани медицински третмани електричном енергијом у Лондону обављени су 1767. године у болници Мидлсекс у Лондону, користећи посебан апарат. Десет година касније, исти апарат купљен је за болницу Св. Вартоломеја. Болница Гај има објављену листу случајева из раног 19. века.[7] Голдинг Бирд из болнице Гај увео је електротерапију у главну струку средином 19. века.[8] У другој половини 19. века, акценат се померио са давања великих удараца целом телу на прецизније дозе, минимално ефикасне.[6]

Опрема

[уреди | уреди извор]
Третман електричног удара са Оудин калемом

Електротерапијска опрема историјски је обухватала:

  • Електричну купку за високонапонску статичку индукцију
  • Оудинов калем, високонапонски индукциони калем, који се користио око 1900. године
  • Фарадова батерија, уређај за локализовану електричну стимулацију
  • Пулвермахеров ланац, носиви електрохемијски уређаји који су углавном користили шарлатани, који су били у употреби у другој половини 19. века
  • Лејденове тегле, рани облик кондензатора, за складиштење електричне енергије
  • Електростатички генератори различитих врста

Људи

[уреди | уреди извор]

Неки од важних људи у историји електротерапије су:

Неколико значајних историчних практичара на рубу медицине укључују:

  • Џејмса Грејема — британски лекар и промотер електротерапије и других неортодоксних метода лечења.
  • Франца Месмера — немачки лекар познат по развоју теорије о „живчаној сили”, која је предак хипнозе.

Медицинска употреба

[уреди | уреди извор]

Електротерапија се првенствено користи у физикалној терапији за:

Постоје ограничени докази који подржавају ефикасност електротерапије, нарочито у лечењу мишићно-скелетних поремећаја, остеоартритиса, фибромијалгије, бола у врату, лумбопелвичног бола и улцеративних стања.[19][20][21][22][23][24][25][26] Нека од дејстава ове терапије нису у потпуности објашњена, а тврдње о њеној ефикасности и најбољим методама примене често су анегдотске.[27]

Стања мишићно-скелетног система

[уреди | уреди извор]
Апарат за електротерапију из раног 20. века

Уопштено, постоји мало доказа да је електротерапија ефикасна у лечењу мишићно-скелетних обољења.[19] Конкретно, нема доказа да електротерапија помаже у ублажавању бола изазваног остеоартритисом,[20] а доступни докази о њеној ефикасности у лечењу фибромијалгије су веома ограничени или непостојећи.[21]

Бол у врату и леђима

[уреди | уреди извор]

Осврт из 2016. године утврдио је да, „у недостатку доказа о ефикасности“, клиничари не би требало да препоручују електротерапију за лечење болова у врату или повезаних поремећаја.[22] Раније анализе су показале да није могуће донети закључке о ефикасности електротерапије за бол у врату,[28] као и да електротерапија има ограничен ефекат на ублажавање бола у врату када се процењује на основу клиничких резултата.[29] Каснији освр из 2023. године потврдио је овај закључак, истичући да постоји мало квалитетних доказа који подржавају употребу електромагнетне стимулације за ублажавање бола.[4]

Осврт из 2015. године закључио је да су докази о ефикасности електротерапије за бол у доњем делу леђа повезан са трудноћом „веома ограничени“.[23]

Поремећаји рамена

[уреди | уреди извор]

Осврт из 2014. године, коју је објавио Cochrane, утврдио је да нема довољно доказа да се утврди да ли је електротерапија ефикаснија од вежби у лечењу адезивног капсулитиса (замрзнутог рамена).[24] Методолошки проблеми су спречили доношење закључака о ефикасности било које методе рехабилитације за синдром затезања рамена.[30]

Други поремећаји мишићно-скелетног система

[уреди | уреди извор]

Постоје ограничени, нискоквалитетни докази о благој користи електротерапије на ноксиозном нивоу у лечењу епикондилитиса.[31]

Осврт из 2012. године утврдио је да „мале, једноструке студије показују да неке методе електротерапије могу бити корисне” у рехабилитацији прелома костију на глежњу,[25] али додатно истраживање из 2024. године не спомиње електротерапију.[32] Међутим, осврт из 2008. године показао је да је она неефикасна у лечењу прелома дугих костију.[33]

Осврт из 2012. године утврдио је да су докази да електротерапија доприноси опоравку од повреда колена „ограниченог квалитета”.[34]

Хронични бол

[уреди | уреди извор]

Осврт из 2016. године објављен у Cochrane бази података утврдио је да су докази који подржавају употребу електротерапије као лечења за комплексни регионални болни синдром „одсутни или нејасни”.[35]

Хроничне ране

[уреди | уреди извор]

Осврт из 2015. године утврдио је да су докази који подржавају употребу електротерапије у лечењу декубитиса ниског квалитета,[36] а Cochrane осврт из 2015. године утврдио је да не постоје докази да електромагнетна терапија, подскуп електротерапије, ефикасна у лечењу декубитиса.[26] Ранији осврти су установили да, због ниског квалитета доказа, није било јасно да ли електротерапија повећава стопе зарастања декубитиса.[37][38] До 2014. године, докази су подржали ефикасност електротерапије у лечењу декубитиса.[39]

Други Cochrane преглед из 2015. године није пронашао доказе који подржавају употребу електротерапије за венске чиреве.[40]

Ментално здравље и поремећаји расположења

[уреди | уреди извор]

Од 1950-их година, више од 150 објављених чланака пронашло је позитивне резултате у употреби кранијалне електростимулације за лечење депресије, анксиозности и несанице.[41]

Стимулација мишића

[уреди | уреди извор]

Године 1856, Гиљом Дишен је најавио да је наизменична струја супериорнија од једносмерне за електротерапеутско изазивање контракција мишића. Он је то назвао „ефектом загревања” континуираних струја који иритира кожу, јер при напонским јачинама потребним за контракције мишића, оне узрокују пликове (на аноди) и удубљења (на катоди). Штавише, са једносмерном струјом, свака контракција захтевала је да се струја заустави и поново покрене. Насупрот томе, наизменична струја могла је да изазове јаке контракције мишића без обзира на стање мишића, док су контракције изазване једносмерном струјом биле јаке ако је мишић био јак, а слабе ако је мишић био слаб.

Од тог времена, готово сви поступци рехабилитације који подразумевају контракцију мишића изводе се помоћу симетричног правоугаоног бипхазног таласног облика. Међутим, током 1940-их, Амерички ратни департман је истраживао примену електричне стимулације не само да би успорила и спречила атрофију, већ и да би обновила мишићну масу и снагу. За ову сврху су користили оно што је названо галванијским вежбама на атрофираним рукама пацијената који су имали лезију улнарног нерва као последицу операције на рани.[42] Ове галванијске вежбе користиле су једнофазну директну струју.

Америчко удружење физикалних терапеута, професионална организација која представља физикалне терапеуте, прихвата употребу електротерапије у области физикалне терапије.[43][44]

Контраиндикације

[уреди | уреди извор]

Електротерапија је контраиндикована за:[45]

  1. особе са медицинским имплантима или стимулаторима као што је кардиостимулатор
  2. особе са одређеним кардиоваскуларним болестима
  3. труднице
  4. особе са дубоком венском тромбозом
  5. особе са когнитивним оштећењима

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ The IEEE standard dictionary of electrical and electronics terms (6th изд.). Institute of Electrical and Electronics Engineers. 1997. ISBN 1-55937-833-6. OCLC 1109679074. IEEE Std 100-1996. 
  2. ^ Hariz MI, Blomstedt P, Zrinzo L (август 2010). „Deep brain stimulation between 1947 and 1987: the untold story”. Neurosurgical Focus. 29 (2): E1. PMID 20672911. doi:10.3171/2010.4.FOCUS10106. 
  3. ^ Val Danilov I (2023). "The Origin of Natural Neurostimulation: A Narrative Review of Noninvasive Brain Stimulation Techniques." OBM Neurobiology Danilov, Igor Val (2024). „The Origin of Natural Neurostimulation: A Narrative Review of Noninvasive Brain Stimulation Techniques”. Obm Neurobiology. 8 (4): 1—23. doi:10.21926/obm.neurobiol.2404260. 
  4. ^ а б Allen CB, Williamson TK, Norwood SM, Gupta A (децембар 2023). „Do Electrical Stimulation Devices Reduce Pain and Improve Function?-A Comparative Review”. Pain and Therapy. 12 (6): 1339—1354. PMC 10616008 Слободан приступ. PMID 37751060. doi:10.1007/s40122-023-00554-6. 
  5. ^ „Electrotherapy - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2025-02-26. 
  6. ^ а б Chalovich JM (23. 1. 2012). Franklinization: Early Therapeutic Use of Static Electricity. hdl:10342/3929 Слободан приступ.  Звучни запис
  7. ^ Steavenson WE (1892). Medical electricity. Philadelphia: P. Blakiston, Son & Company. стр. 3–4. 
  8. ^ Morus IR (1998). Frankenstein's Children: Electricity, Exhibition, and Experiment in Early-nineteenth-century London. Princeton University Press. стр. 234–7. ISBN 978-0-691-05952-5. 
  9. ^ Armstrong K (2016-01-22). „Electro-Therapy Exposed”. Rehab Management. 
  10. ^ Schils SJ, Turner TA (2014). „Functional Electrical Stimulation for equine epaxial muscle spasms: retrospective study of 241 clinical cases”. Comparative Exercise Physiology. 10 (2): 89—97. doi:10.3920/CEP13031. 
  11. ^ Durand DL (1992). The prevention of muscle atrophy following peripheral nerve repair using an implantable electrical system (MSc). McGill University. ISBN 0-315-74554-1. OCLC 29793266. 
  12. ^ Abrahamson I (1913). „The treatment of the muscular atrophies and dystrophies”. Ур.: White W, Jelliffe S. The modern treatment of nervous and mental diseases. 2. Lea & Febiger. стр. 99—138. doi:10.1037/10654-003. 
  13. ^ Jarm T, Cemazar M, Steinberg F, Streffer C, Sersa G, Miklavcic D (фебруар 2003). „Perturbation of blood flow as a mechanism of anti-tumour action of direct current electrotherapy”. Physiological Measurement. 24 (1): 75—90. PMID 12636188. doi:10.1088/0967-3334/24/1/306. 
  14. ^ Hughes AM (2009). The re-education of upper limb movement post stroke using iterative learning control mediated by electrical stimulation (PhD). University of Southampton. 
  15. ^ Heidland A, Fazeli G, Klassen A, Sebekova K, Hennemann H, Bahner U, Di Iorio B (јануар 2013). „Neuromuscular electrostimulation techniques: historical aspects and current possibilities in treatment of pain and muscle waisting”. Clinical Nephrology. 79 Suppl 1 (Suppl 1): S12—S23. PMID 23249528. 
  16. ^ Pieber K, Herceg M, Paternostro-Sluga T (април 2010). „Electrotherapy for the treatment of painful diabetic peripheral neuropathy: a review”. Journal of Rehabilitation Medicine. 42 (4): 289—295. PMID 20461329. doi:10.2340/16501977-0554 Слободан приступ. 
  17. ^ Hunckler J, de Mel A (2017). „A current affair: electrotherapy in wound healing”. Journal of Multidisciplinary Healthcare. 10: 179—194. PMC 5404801 Слободан приступ. PMID 28461755. doi:10.2147/JMDH.S127207 Слободан приступ. 
  18. ^ Jiang, Lingxi; Zhang, Luhan; Dai, Chao; Zhao, Bo; Yang, Yin; Wu, Zhengzheng; Qu, Chao; Zou, Liang; Lin, Zong-Hong (2024-01-01). „A self-generated electricity-driven drug delivery system for precision management of myopia”. Nano Energy. 119: 109040. Bibcode:2024NEne..11909040J. ISSN 2211-2855. doi:10.1016/j.nanoen.2023.109040. 
  19. ^ а б Hurley MV, Bearne LM (јун 2008). „Non-exercise physical therapies for musculoskeletal conditions”. Best Practice & Research. Clinical Rheumatology. 22 (3): 419—433. PMID 18519097. doi:10.1016/j.berh.2008.01.001. 
  20. ^ а б Sarzi-Puttini P, Cimmino MA, Scarpa R, Caporali R, Parazzini F, Zaninelli A, Atzeni F, Canesi B (август 2005). „Osteoarthritis: an overview of the disease and its treatment strategies”. Seminars in Arthritis and Rheumatism. 35 (1 Suppl 1): 1—10. PMID 16084227. doi:10.1016/j.semarthrit.2005.01.013. 
  21. ^ а б Sim J, Adams N (септембар 1999). „Physical and other non-pharmacological interventions for fibromyalgia”. Baillière's Best Practice & Research. Clinical Rheumatology. 13 (3): 507—523. PMID 10562382. doi:10.1053/berh.1999.0041. 
  22. ^ а б Côté P, Wong JJ, Sutton D, Shearer HM, Mior S, Randhawa K, Ameis A, Carroll LJ, Nordin M, Yu H, Lindsay GM, Southerst D, Varatharajan S, Jacobs C, Stupar M, Taylor-Vaisey A, van der Velde G, Gross DP, Brison RJ, Paulden M, Ammendolia C, David Cassidy J, Loisel P, Marshall S, Bohay RN, Stapleton J, Lacerte M, Krahn M, Salhany R (јул 2016). „Management of neck pain and associated disorders: A clinical practice guideline from the Ontario Protocol for Traffic Injury Management (OPTIMa) Collaboration”. European Spine Journal. 25 (7): 2000—2022. PMID 26984876. S2CID 4417594. doi:10.1007/s00586-016-4467-7. 
  23. ^ а б Gutke A, Betten C, Degerskär K, Pousette S, Olsén MF (новембар 2015). „Treatments for pregnancy-related lumbopelvic pain: a systematic review of physiotherapy modalities”. Acta Obstetricia et Gynecologica Scandinavica. 94 (11): 1156—1167. PMID 26018758. doi:10.1111/aogs.12681 Слободан приступ. 
  24. ^ а б Page MJ, Green S, Kramer S, Johnston RV, McBain B, Buchbinder R (октобар 2014). „Electrotherapy modalities for adhesive capsulitis (frozen shoulder)”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2014 (10): CD011324. PMC 10898218 Слободан приступ. PMID 25271097. doi:10.1002/14651858.CD011324. 
  25. ^ а б Lin CW, Donkers NA, Refshauge KM, Beckenkamp PR, Khera K, Moseley AM (новембар 2012). Lin CW, ур. „Rehabilitation for ankle fractures in adults”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 11: CD005595. PMID 23152232. doi:10.1002/14651858.CD005595.pub3. 
  26. ^ а б Aziz Z, Bell-Syer SE (септембар 2015). „Electromagnetic therapy for treating pressure ulcers”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2015 (9): CD002930. PMC 7138036 Слободан приступ. PMID 26334539. doi:10.1002/14651858.CD002930.pub6. 
  27. ^ Payne, Nancy A.; Prudic, Joan (2009). „Electroconvulsive Therapy: Part I. A Perspective on the Evolution and Current Practice of ECT”. Journal of Psychiatric Practice (на језику: енглески). 15 (5): 346—368. ISSN 1538-1145. PMC 3042260 Слободан приступ. PMID 19820553. doi:10.1097/01.pra.0000361277.65468.ef. 
  28. ^ Kroeling P, Gross A, Graham N, Burnie SJ, Szeto G, Goldsmith CH, Haines T, Forget M (август 2013). „Electrotherapy for neck pain”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2013 (8): CD004251. PMC 10696490 Слободан приступ. PMID 23979926. doi:10.1002/14651858.CD004251.pub5. 
  29. ^ Borenstein DG (децембар 2007). „Chronic neck pain: how to approach treatment”. Current Pain and Headache Reports. 11 (6): 436—439. PMID 18173978. S2CID 46620725. doi:10.1007/s11916-007-0230-4. 
  30. ^ Michener LA, Walsworth MK, Burnet EN (2004). „Effectiveness of rehabilitation for patients with subacromial impingement syndrome: a systematic review”. Journal of Hand Therapy. 17 (2): 152—164. PMID 15162102. doi:10.1197/j.jht.2004.02.004. 
  31. ^ Dingemanse R, Randsdorp M, Koes BW, Huisstede BM (јун 2014). „Evidence for the effectiveness of electrophysical modalities for treatment of medial and lateral epicondylitis: a systematic review”. British Journal of Sports Medicine. 48 (12): 957—965. PMID 23335238. S2CID 11549940. doi:10.1136/bjsports-2012-091513. 
  32. ^ Lewis SR, Pritchard MW, Parker R, Searle HK, Beckenkamp PR, Keene DJ, Bretherton C, Lin CC (септембар 2024). „Rehabilitation for ankle fractures in adults”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2024 (9): CD005595. PMC 11418975 Слободан приступ. PMID 39312389. doi:10.1002/14651858.CD005595.pub4.  Непознати параметар |pmc-embargo-date= игнорисан (помоћ)
  33. ^ Mollon B, da Silva V, Busse JW, Einhorn TA, Bhandari M (новембар 2008). „Electrical stimulation for long-bone fracture-healing: a meta-analysis of randomized controlled trials”. The Journal of Bone and Joint Surgery. American Volume. 90 (11): 2322—2330. PMID 18978400. doi:10.2106/JBJS.H.00111. 
  34. ^ Button K, Iqbal AS, Letchford RH, van Deursen RW (децембар 2012). „Clinical effectiveness of knee rehabilitation techniques and implications for a self-care treatment model”. Physiotherapy. 98 (4): 288—299. PMID 23122433. doi:10.1016/j.physio.2011.08.003. 
  35. ^ Smart KM, Ferraro MC, Wand BM, O'Connell NE (мај 2022). „Physiotherapy for pain and disability in adults with complex regional pain syndrome (CRPS) types I and II”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 5 (5): CD010853. PMC 9112661 Слободан приступ. PMID 35579382. doi:10.1002/14651858.CD010853.pub3. 
  36. ^ Vélez-Díaz-Pallarés M, Lozano-Montoya I, Abraha I, Cherubini A, Soiza RL, O'Mahony D, Montero-Errasquín B, Cruz-Jentoft AJ (јун 2015). „Nonpharmacologic Interventions to Heal Pressure Ulcers in Older Patients: An Overview of Systematic Reviews (The SENATOR-ONTOP Series)”. Journal of the American Medical Directors Association. 16 (6): 448—469. PMID 25737261. S2CID 28533912. doi:10.1016/j.jamda.2015.01.083. 
  37. ^ Reddy M (април 2011). „Pressure ulcers”. BMJ Clinical Evidence. 2011. PMC 3217823 Слободан приступ. PMID 21524319. 
  38. ^ Cullum N, Petherick E (март 2008). „Pressure ulcers”. BMJ Clinical Evidence. 2008. PMC 2907959 Слободан приступ. PMID 19450317. 
  39. ^ Barnes R, Shahin Y, Gohil R, Chetter I (април 2014). „Electrical stimulation vs. standard care for chronic ulcer healing: a systematic review and meta-analysis of randomised controlled trials”. European Journal of Clinical Investigation. 44 (4): 429—440. PMID 24456185. S2CID 35060756. doi:10.1111/eci.12244. 
  40. ^ Aziz Z, Cullum N (јул 2015). „Electromagnetic therapy for treating venous leg ulcers”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2015 (7): CD002933. PMC 6885063 Слободан приступ. PMID 26134172. doi:10.1002/14651858.CD002933.pub6. 
  41. ^ Cantor DS, Evans JR, ур. (2014). Clinical Neurotherapy. ISBN 978-0-12-396988-0. doi:10.1016/C2011-0-07624-X. [потребна страница]
  42. ^ Licht S (1967). „History of Electrotherapy”. Therapeutic electricity and ultraviolet radiation. Waverly. стр. 1—70. OCLC 901158561. 
  43. ^ Electrotherapeutic terminology in physical therapy. American Physical Therapy Association. 2001. ISBN 978-1-887759-88-5. OCLC 756896404. Архивирано из оригинала 2021-09-08. г. Приступљено 2021-09-08. [потребна страница]
  44. ^ Robinson AJ, Snyder-Mackler L (2008). Clinical electrophysiology: electrotherapy and electrophysiologic testing. Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. стр. 151–196, 198–237, 239–274. ISBN 978-0-7817-4484-3. OCLC 141177550. 
  45. ^ Wu C (2018). „Physical Agent Modalities”. Braddom's Rehabilitation Care: A Clinical Handbook. стр. 119—125.e11. ISBN 978-0-323-47904-2. doi:10.1016/B978-0-323-47904-2.00017-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Електротерапија&oldid=29150903”