Електротехнички институт Никола Тесла

С Википедије, слободне енциклопедије

Електротехнички институт „Никола Тесла“ је научно-истраживачка организација у Београду, основана 1936. године у којој се обављају научни и истраживачки пројекти из области техничко-технолошких наука, електротехнике, електропривреде, електроиндустрије.

Историја[уреди | уреди извор]

Зграда института

28. маја 1936. године др Богдан Гавриловић прогласио је оснивање Института Николе Тесле у свечаној сали Коларчевог универзитета. Ово је урађено за осамдесетогодишњицу Теслиног рођења и за коришћење његовог имена су тражили лично његову дозволу. Дозвола је стигла у облику телеграма упућеном Славку Бокшану, где Тесла наводи

Слажем се сасвим јер сам осведочен судећи по сличном американском искуству да ће институт бити од велике користи ... Ваш пријатељ у духу Никола Тесла

Друштво за подизање института Николе Тесле добило је милионске прилоге из земље и иностранства.[1] За институт је пред рат грађена зграда на углу Карнегијеве и Битољске (Илије Гарашанина).[2]

Влада доноси уредбу о оснивању и уређењу Института „Николе Тесле“ 10. маја 1939. године. За првог директора Института је изабран Славко Бокшан 20. новембра исте године. До 1941. године је институт смештен у згради у улици Краља Александра бр 18.

Влада ФНРЈ је одлуком од 2. јуна 1948. преименовала установу у Институт за електропривреду савезног министарства. Премешта се у улицу Булевар Војводе Мишића 43. Године 1950. Институт прелази у надлежност Српске академије наука и добија назив Институт за испитивање електричних појава „Никола Тесла“.

Извршно веће Народне Републике Србије 1960. године доноси решење којим Институт добија данашње име Електротехнички институт „Никола Тесла“ и осамостаљује се.

Године 1990. се Институт сели у своје садашње просторије у улици Косте Главинића бр. 8а на Сењаку.

Институт је 25. децембра 2006. акредитован као истраживачко-развојни институт у области техничко-технолошких наука по важећем Закону о научноистраживачком раду.

Организација[уреди | уреди извор]

Институт се састоји из неколико организационих целина:

  • Лабораторија за испитивање и еталонирање
  • Центар за електроенергетске системе
  • Центар за аутоматику и регулацију
  • Центар за електроенергетске објекте
  • Центар за електромерења
  • Библиотека института

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Политика", 28. феб. 1938
  2. ^ "Политика", 1. март 1941