Електрофони инструменти
Музички инструменти[1] су средства помоћу којих музичари стварају музику у живом извођењу. Најтачнија и најпрецизнија подела музичких инструмената,[2] зависно од грађе и начина добијања тона и звука, је следећa[3]:
- 1. Мембранофони или опнозвучни инструменти
- 2. Идиофони инструменти
- 3. Кордофони, хордофони или жичани инструменти
- 4. Аерофони инструменти
- 5. Електрофони, етерофони или електронски (електроакустички) инструменти
Електрофони инструменти[уреди | уреди извор]
Електрофони, етерофони или електронски (електроакустички) инструменти (грч. електрон = ћилибар, трљњем се ствара статички електрицитет - електрицитет, тј. електроника у овим инструментима суделује; итал. strumenti elettrofoni, енгл. electro[pho]nic; франц. instruments électroniques, нем. elektro[pho]nische Instrumente)[4] – то су нови музички инструменти који су се појавили почетком 20. века и који су стално у експанзији. Код њих тон настаје електроакустичким путем, помоћу тон-генератора, осцилаторних кола и разних техничких уређаја. Чују се преко звучника.
Ту спадају електронски инструменти као пто су: електрокорд, електрична гитара, вибрафон, електронске оргуље (Хемонд-оргуље, енгл. Hammond organ)[5] и данас врло популарни синтесајзери.
Комбинацијама разних боја, могуће је стварање нових, до данас непознатих боја и звукова као што су (траутониум и мартеноови таласи).
Прикажимо само неке електрофоне инструменте:
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет II[непоуздан извор?]
- ^ Властимир Перичић - Радивој Лазић, Основи теорије музике[непоуздан извор?]
- ^ Hornbostel-Sachs Erich von Hornbostel и Curt Sachs објавили су нову шему за класификацију инструмената у часопису за етнологију из 1914. године
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Електрофони инструмент, Хемонд-оргуље
