Механички пренос

С Википедије, слободне енциклопедије

Механички пренос (или елементи за пренос снаге) је механизам који служи за пренос и претварање механичке енергије од машине (мотора) до справе, уређаја или објекта који користи ту енергију.

Као правило, приликом преноса се мијења брзина ротације, обртни моменат и други параметри, али је могућ и директан пренос (преко осовине или вратила) ако су погонска машина и гоњени систем удаљени. Карактеристика механичког преноса је његов преносни однос (означава се са i).

Преносни однос[уреди | уреди извор]

ремени пренос

Однос између угаоних брзина ВОДЕЋЕГ КАИШНИКА ω1 и ВОЂЕНОГ КАИШНИКА ω2.

Преносни однос испоручује, преноси погонску силу са мотора на машину радилицу.

Трансмисија је преношење.

Каишник-ремен је машински елемент намењен за стварање покретних спојева и пренос снаге ротационог кретања.

Ремени пренос (каишни пренос) је пренос механичке енергије између машина и уређаја уз помоћ флексибилног ремена. За пренос је потребан ремен и најмање два точка за монтирање (ременица, ременик, каишник)

различити смерови

Врсте[уреди | уреди извор]

Подјела[уреди | уреди извор]

  • По начину спајања:
    • са непосредним контактом (зупчасти, фрикциони)
    • са флексибилним везником (ремени, ланчани)
  • По смјеру окретања:
    • истосмјерни (обично)
    • супротносмјерни (код зупчастог преносника, са 3. зупчаником и код ременог преносника са укрштеним ременом)
  • По преносном односу:
    • редуктори (преносни однос i<1)
    • директни пренос (преносни однос i=1)
    • мултипликатори (преносни однос i>1)
  • По промјенљивости преносног односа:
    • са непромјењивим (фиксним) преносним односом
    • са преносним односом који се мијења у дискретним степенима
    • са континуално промјењивим преносним односом (енгл. continuously variable transmission, CVT)

Илустрације[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]