Пређи на садржај

Елиот Пејџ

С Википедије, слободне енциклопедије
Елиот Пејџ
Пејџ 2026. године
Лични подаци
Пуно имеЕлиот Пејџ
Име по рођењуЕлен Филпотс-Пејџ
Датум рођења(1987-02-21)21. фебруар 1987. (39 год.)
Место рођењаХалифакс, Нова Шкотска, Канада
ДржављанствоКанадско
НационалностКанадска
РелигијаАтеизам
ЗанимањеГлумац, продуцент, активиста
СупружникЕма Портнер (в. 2018; разв. 2021)
ПартнерЏулија Шиплет (2025—данас)
РодитељиДенис Пејџ (отац)
Марта Филпотс (мајка)
Рад
Активни период1997—данас
Битне улогеЏуно
Почетак
Амбрела академија
IMDb профил

Елиот Пејџ (рођен као Елен Пејџ;[а] рођен 21. фебруара 1987) канадски је глумац, продуцент и активиста. Познат је по главним улогама у канадским и америчким филмовима и телевизијским серијама, као и по свом гласном активизму за права ЛГБТК+ заједнице и против дискриминације.[2] Међу његовим признањима су номинације за Оскара, три БАФТА награде, две Еми награде за програм у ударном термину, Златни глобус и награду Удружења филмских глумаца.

Након што је започео каријеру на телевизији, Пејџ је стекао признање улогом у филму Горки слаткиш (2005) и играјући Кити Прајд у филму Икс-мен 3: Последње упориште (2006). Добио је похвале критичара за тумачење насловног лика у филму Џуно (2007), поставши у то време четврти најмлађи номиновани за Оскара за најбољу главну глумицу.[3] Међу његовим осталим филмским улогама су Трејсини фрагменти (2007), Спремне за игру (2009), Супер (2010), Почетак (2010), Икс-мен: Дани будуће прошлости (2014), Фрихелд (2015), Талула (2016), Близу тебе (2023) и Одисеја (2026). Поред тога, играо је улогу Џоди Холмс у видео-игри Beyond: Two Souls (2013) и Вању/Виктора Харгривса у Нетфликсовој серији Амбрела академија (2019—2024). Такође је водио документарну серију Гејкејшн (2016—2017) и режирао филм Има нечег у води (2019).

Пејџ је прочојс феминиста, изјашњавао се у корист покрета Me Too, залагао се за право на абортус, позивао на окончање војне диктатуре у Мјанмару и изјашњава се као веган. Пејџ је 2014. године јавно изашао из ормара као лезбијка, а исте године је уврштен на годишњу листу „40 испод 40” часописа The Advocate. Године 2015. примио је награду Вангард од стране Кампање за људска права.[4] Године 2020. Пејџ се аутовао као трансродни мушкарац и узео име Елиот. У марту 2021. постао је први отворено трансродни мушкарац који се појавио на насловној страни часописа Тајм.[5]

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Пејџ је рођен 21. фебруара 1987. године[6] у Халифаксу у Новој Шкотској, од мајке Марте Филпотс, учитељице, и оца Дениса Пејџа, графичког дизајнера.[7] На рођењу му је приписан женски пол и користио је своје лично име Елен пре него што је прошао кроз транзицију 2020. године.[8] Пејџ је похађао Граматичку школу у Халифаксу (Halifax Grammar School) до 10. разреда, а неко време је провео и у Средњој школи краљице Елизабете (Queen Elizabeth High School).[9][10] Након што је дипломирао у Школи Шамбала (Shambhala School) 2005. године, Пејџ је провео две године у Торонту, студирајући у оквиру програма Interact у Академији Вон Роуд (Vaughan Road Academy), заједно са блиским пријатељем и колегом, канадским глумцем Марком Рендалом.[9]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Рани рад

[уреди | уреди извор]

Пејџ је први пут глумио пред камерама 1997. године, са десет година, тумачећи лик Меги Маклин у телевизијском филму CBC-ја Pit Pony,[11] који је касније прерастао у истоимену телевизијску серију која се емитовала од 1999. до 2000. године.[12] За улогу у серији био је номинован за награду Џемини[б][13] и награду Уметник у успону (Young Artist Award).[в][14] Године 2002. Пејџ је глумио као Џоуни у филму Marion Bridge, што је његова прва улога у дугометражном филму.[15] Исте године добио је споредну улогу у телевизијској серији Trailer Park Boys као Трина Лехи, коју је играо у пет епизода.[16]

Пејџ је имао улоге у филмовима Touch & Go и Love That Boy почетком 2000-их,[17] а глумио је и у телевизијским филмовима Homeless to Harvard: The Liz Murray Story и Ghost Cat исте године. За улогу у филму Ghost Cat освојио је награду Џемини за најбољу улогу у програму или серији за децу и младе.[18] Године 2004. Пејџ је глумио у драми Wilby Wonderful, за коју је освојио награду на Атлантском филмском фестивалу и био номинован за награду Џини. Такође у 2004. години, имао је споредну улогу у првој сезони серије ReGenesis као Лилит Сандстром, ћерка главног јунака серије.[19]

2000-е: Пробој и признање

[уреди | уреди извор]
Пејџ на додели награда Hollywood Life 2007. године

Године 2005. Пејџ је стекао шире признање за улогу у филму Горки слаткиш, где је глумио Хејли Старк, тинејџерку која узима сексуалног предатора за таоца.[20] Филм је постигао критички и комерцијални успех,[21] а Пејџ је добио изузетне похвале за своју изведбу. USA Today га је похвалио наводећи да Пејџ успева да буде „и сурово безосећајан и допадљив” и пружа „једну од најсложенијих, најузнемирујућих и најупечатљивијих улога године”.[22] За ову улогу је 2006. године освојио награду Удружења филмских критичара Остина за најбољу глумицу, уз бројне друге награде и номинације.[23] Такође у 2005. години, глумио је у британском филму Mouth to Mouth. Године 2006. појавио се у филму Икс-мен 3: Последње упориште (2006) као Кити Прајд, девојка која може да пролази кроз зидове. У претходним филмовима из серијала, ова улога је била заступљена кратким камео наступима других глумаца, али је Пејџ био први који ју је представио као главни лик.[24] Филм је остварио велики комерцијални успех.[25]

Године 2007. остварио је светски пробој главном улогом у тинејџерској комедији-драми Џуно као трудна тинејџерка Џуно Макгаф. Филм је био критички и финансијски тријумф,[26] сматра се једним од најбољих филмова 2000-их, а Пејџова улога синоним је за изврсност у глуми. Филмски критичар А. О. Скот из The New York Times-а описао га је као „застрашујуће талентованог... који успева да у истој сцени изгледа и невероватно зрело и разоружавајуће детињасто”,[27] а Роџер Иберт је истакао да нико те 2007. године није остварио бољу улогу од Пејџа, чија су „присутност и тајминг изванредни”.[28] За своју глуму, Пејџ је био номинован за престижне награде, укључујући Оскара за најбољу главну глумицу, БАФТА награду за најбољу глумицу у главној улози, Златни глобус и награду Удружења филмских глумаца.[29][30][31] Освојио је канадску хумористичку награду (Canadian Comedy Award), награду Спирит (Independent Spirit Award) и Сателит награду. Такође, појавио се у филмовима Камени анђео (2007), Амерички злочин (2007) и Трејсини фрагменти (2007). Филм Трејсини фрагменти такође му је донео висока признања критичара, а лист Boston Herald је писао да је ова улога „још један доказ да је Пејџ изузетан глумац”.[32] Освојио је и награду Удружења филмских критичара Ванкувера за најбољу глумицу у канадском филму.[33]

Године 2008. Пејџ је глумио у комедији-драми Smart People, која је премијерно приказана на филмском фестивалу у Санденсу уз мешовите одзиве критика.[34] Пејџ је 1. марта 2008. био домаћин популарне емисије Уживо суботом увече.[35] Дана 3. маја 2009. године гостовао је у епизоди „Waverly Hills 9-0-2-1-D'oh” анимиране серије Симпсонови, позајмљујући глас лику Аласке Небраске, која је пародија на Хану Монтану.[36] У септембру 2009. глумио је у редитељском дебију Дру Баримор, филму Спремне за игру, у улози чланице ролер-дерби тима.[37] Филм је премијерно приказан на Међународном филмском фестивалу у Торонту 2009. године.[38]

2010-е: Успон ка слави

[уреди | уреди извор]
Пејџ на Филмском фестивалу у Торонту 2009. године

У августу 2009. године, Пејџ је добио улогу у скупом научнофантастичном остварењу Кристофера Нолана под називом Почетак, чије је снимање почело исте године.[39] Филм је објављен 16. јула 2010. године и забележио је невероватан успех код публике и критике,[40] те је проглашен једним од најбољих филмова деценије.[41] Пејџ је играо Аријадну, студенткињу архитектуре која је ангажована за пројектовање лавирината у сновима.[42][43] Глумачка постава је номинована за више награда, а Пејџ је добио номинације за награде Сатурн и МТВ. Након тога је глумио у црној комедији Супер (2010),[44] улогу коју је прихватио чим је прочитао сценарио.[45] Пејџ је похваљен за своју улогу тинејџерке која постаје суперхеројски помоћник.[46] У јануару 2010. почео је да се појављује у рекламној кампањи за технологију компаније Cisco Systems.[47][48] У априлу исте године, у филму Peacock, Пејџ је глумио Меги Бејли, младу мајку у тешкој животној ситуацији.[49]

У априлу 2011. објављено је да ће Пејџ глумити у филму Вудија Алена Риму, с љубављу, који се састоји од четири независна сегмента.[50] У јуну 2012. студио Quantic Dream најавио је видео-игру Beyond: Two Souls у којој Пејџ позајмљује глас и покрете главној јунакињи Џоди Холмс; игра је објављена у октобру 2013. године.[51][52][53] Пејџ је за тумачење Џоди добио бројне похвале за пружање топлине и дубине лику,[54] као и номинацију за БАФТА награду у области видео-игара за најбољу изведбу.[55] Поводом популарне игре The Last of Us која је изашла 2013, Пејџ је оптужио програмере да су неовлашћено искористили његов физички изглед за израду лика Ели,[56][57] након чега су дизајнери изменили њен изглед како би више личила на стварну глумицу која је позајмила глас.[58]

Године 2013, Пејџ је планирао свој редитељски деби са пројектом Miss Stevens,[59][60] али је на крају одустао од режије, па га је заменила сценаристкиња Џулија Харт.[61] Такође у 2013. години, глумио је у трилеру Исток редитеља Зала Батманглија,[62] и филму редитељке Лин Шелтон Touchy Feely. Године 2014. Пејџ је поновио улогу Кити Прајд у филму Икс-мен: Дани будуће прошлости.[63][64][65] Филм је био огроман биоскопски хит који је наишао на веома позитивне критике.[66] Пејџ је био номинован за неколико америчких награда за избор тинејџера и деце.[67][68] У децембру 2014. портретисао је Хана Солоа у гласовном сценском читању филма Империја узвраћа ударац.[69]

Пејџ 2015. године

Пејџ је 2015. године продуцирао и глумио у филму Фрихелд који говори о животу Лорел Хестер. Током 2016. Пејџ је заблистао у дуету са Алисон Џени у Нетфликсовом филму Талула редитељке Сијан Хедер, са којом је већ сарађивао на филму Џуно. Филм је добио похвале због своје емотивне тежине и одличних улога. Позајмио је енглески глас Рози у француском анимираном филму Мој живот као Тиквица, који је био номинован за Оскара за најбољи анимирани филм.[70]

У новембру 2017. објављено је да ће Пејџ играти главну улогу Вање (касније Виктора) Харгривса у Нетфликсовој серији о суперхеројима Амбрела академија.[71][72] Серија је забележила сјајан успех код публике и критике,[73] па је Пејџ номинован за награду Сатурн 2019. и освојио је Сатурн награду за најбољу споредну мушку улогу на телевизији 2022. године.[74] Након његове транзиције, Нетфликс је потврдио да ће Пејџ наставити своју улогу у серији, са променом имена лика у Виктор Харгривс у трећој сезони серије.[75][76] Лик се кратко аутује својој браћи и сестрама у епизоди „World's Biggest Ball of Twine”.[77] Медијски портал Gizmodo је пренео да је ова промена „највероватније направљена како би одразила сопствену транзицију Пејџа”.[76]

Пејџ је играо главну улогу у научнофантастичном филму Танка линија смрти,[78] који представља римејк истоименог филма из 1990. године и који је објављен 2017, остваривши комерцијални успех.[79] Иако је филм био лоше оцењен од стране критичара,[80][81] Пејџ и остатак глумачке екипе су похваљени. Филмски критичар Мет Золер Сајц написао је да су „Луна и Пејџ посебно пренели много снажнији утисак него што би се очекивало, с обзиром на понављајуће и углавном плитке сценарије које су морали да одиграју... Али исцепкани, клишетизирани визуелни прикази и површан приступ сценарија дилемама ликова на крају поништавају сву добру вољу коју глумци успевају да генеришу”.[82] Такође у 2017. години, продуцирао је и глумио у филму The Cured.[83] Године 2019. Пејџ је глумио у Нетфликсовој мини-серији Градске приче као Шона Хопкинс,[84][85] која је добила позитивне критике.[86][87]

2020-е: Ширење деловања и тренутни рад

[уреди | уреди извор]

Пејџ је, заједно са Ијаном Данијелом, режирао и продуцирао документарни филм Има нечег у води, који се бави еколошким расизмом;[88] филм је доживео премијеру на Међународном филмском фестивалу у Торонту 2019. године,[89] а касније је објављен на Нетфликсу 27. марта 2020. године.[90] Документарац је добио веома позитивне критике.[91]

Аутопортрет који је Пејџ направио 2021. године

У августу 2021. године, Пејџ је сарађивао са Марком Рендалом на објављивању музичког ЕП-а преко платформе Bandcamp.[92] Овај пројекат од три песме у медијима је описан као „лоу-фај (lo-fi) спаваћа поп авантура”.[93] Истог месеца потписао је ексклузивни уговор са продукцијском кућом Universal Content Productions.[94] У септембру 2021. године основао је сопствену продукцијску компанију под називом Page Boy Productions.[95] У фебруару 2022. године објављено је да је издавачка кућа Flatiron Books откупила права за објављивање мемоара под називом Пејџбој за 3 милиона долара, са датумом изласка у јуну 2023. године.[96] Мемоари су дебитовали на првом месту листе бестселера Њујорк тајмса у категорији документарне литературе.[97]

У октобру 2022. године, PageBoy Productions је најавио спортску драму Backspot са Пејџом у улози извршног продуцента.[98] Снимање филма у Торонту завршено је у марту 2023. године.[99] У јуну 2023. објављено је да је Пејџ завршио снимање независног драмског филма Близу тебе у коме је деловао као глумац, сценариста и продуцент.[100] Оба филма су имала светску премијеру на Међународном филмском фестивалу у Торонту 2023. године.[101][102] Пејџ је за своју изведбу у филму Близу тебе примио бројне похвале и освојио награду на Филмском фестивалу у Калгарију 2023. године.[103]

Још од јуна 2022. године, Пејџ је радио на развоју сценарија заједно са колегиницом из филма Mouth to Mouth Беатрис Браун.[104] У јануару 2025. објављено је да ће Пејџ развијати телевизијску адаптацију видео-игре Beyond: Two Souls након што је његова продукцијска компанија откупила ТВ права од студија Quantic Dream.[105] Нешто касније истог месеца, објављено је да ће Пејџ поново сарађивати са редитељем Кристофером Ноланом на филмском пројекту Одисеја (2026).[106]

Пејџ је један од потписника бојкота у акцији „Филмски радници за Палестину” којом се осуђује ескалација насиља на Блиском истоку, а која је покренута у септембру 2025. године.[107]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Сексуалност и род

[уреди | уреди извор]

Дана 14. фебруара 2014. године Пејџ се јавно аутовао као лезбијка[108] током говора на конференцији „Време је за напредак” (Time to Thrive) Кампање за људска права одржаној у Лас Вегасу.[109][110][111] У новембру 2017. изнео је оптужбе да га је са 18 година јавно аутовао режисер Брет Ратнер када је радио на снимању филма Икс-мен 3: Последње упориште.[112] Ову изјаву је подржала и партнерка из филма Ана Паквин која је потврдила да је заиста била присутна у том тренутку. Пејџ се захвалио свима који су се успротивили злостављању и изразио незадовољство због ћутања многих у филмској индустрији о сличним инцидентима.[113] Часопис The Advocate га је 2014. сврстао на листу „40 испод 40” у ЛГБТ заједници.[114]

Дана 1. децембра 2020. године, Пејџ је преко друштвених мрежа открио да је трансродни мушкарац, назначивши своје заменице као he (он) и they (они), и објавио своје ново име — Елиот. Пејџ је рекао да је одлука о отвореном говору о свом родном идентитету делимично била мотивисана утицајем глобалне пандемије ковида 19, а делимично политичком и медијском реториком која је била непријатељска према трансродним особама.[115] Портпарол организације GLAAD Ник Адамс изјавио је да ће Пејџ сада „служити као инспирација многим трансродним и небинарним особама”.[116] Пејџова бивша супруга Ема Портнер подржала је његово аутовање исти дан преко свог Инстаграм профила.[117] Нетфликс је такође изразио понос на свом Твитер профилу, као и канадски премијер Џастин Трудо, те бројне звезде међу којима су Елен Деџенерес, Мајли Сајрус, Џејмс Ган и Кумејл Нанџијани.[118][119] Нетфликс је ажурирао Пејџово име у метаподацима свих својих наслова до 8. децембра 2020. године.[120]

Пејџ се појавио на насловној страни издања часописа Тајм за март/април 2021. године, чиме је постао први отворено трансродни мушкарац коме је то пошло за руком. Он је посебно захтевао да га фотографише трансродни фотограф Вин Нејли. У пратећем чланку, изјавио је да се сматра квир и небинарном особом, и открио да је у време свог аутовања прошао кроз „спасоносну” хирургију масектомије грудног коша.[121] Пејџ је додао да је већ са девет година осећао свој родни идентитет, желећи да буде дечак.[109]

Везе и брак

[уреди | уреди извор]

Пејџ је имао љубавну везу са Оливијом Тирлби током снимања филма Џуно (2007).[122] Такође је накратко био у вези са глумицом Кејт Маром, са којом је глумио у Tiny Detectives (2014) и My Days of Mercy (2017), током 2014. године.[123][124]

Године 2017. Пејџ је ступио у везу са плесачицом и кореографкињом Емом Портнер.[125] У јануару 2018. су објавили да су у браку.[126] Раздвојили су се средином 2020. године, а Пејџ је поднео захтев за развод у јануару 2021. године;[127] развод је окончан почетком 2021, али су га бивши супружници описали као споразуман и навели да су остали блиски пријатељи.[109]

У јуну 2025. године, Пејџ је потврдио да је у љубавној вези са глумицом Џулијом Шиплет, која је најпознатија по својој улози у серији Overcompensating (2025).[128]

Активизам и убеђења

[уреди | уреди извор]

Пејџ је веган, а удружење ПЕТА га је заједно са Џаредом Летоом прогласило за најсексепилнијег познатог вегетаријанца 2014. године.[129] Изјашњава се као атеиста, наводећи да је „религија кроз историју често била коришћена за предивне ствари, али и као начин да се оправда застрашујућа дискриминација”. Чак и 2008. године изјашњавао се као прочојс феминиста за права на избор када је у питању абортус.[130] Пејџ је био међу 30 познатих личности које су 2008. године учествовале у кампањи за заустављање војне диктатуре у Мјанмару.[131]

Филмографија

[уреди | уреди извор]

Филм

[уреди | уреди извор]
Година Српски назив Оригинални назив Улога Напомене
2002. Влажна сезона The Wet Season Џоселин Кратки филм
Мерион Бриџ Marion Bridge Џоуни
Додирни и иди Touch & Go Триш
2003. Воли тог дечка Love That Boy Сузана
2004. Дивни Вилби Wilby Wonderful Емили Андерсон
2005. Горки слаткиш Hard Candy Хејли Старк
Од уста до уста Mouth to Mouth Шери
2006. Икс-мен 3: Последње упориште X-Men: The Last Stand Кити Прајд
2007. Амерички злочин An American Crime Силвија Лајкенс
Џуно Juno Џуно Макгаф
Трејсини фрагменти The Tracey Fragments Трејси Берковиц
Камени анђео The Stone Angel Арлин Симонс
2008. Паметни људи Smart People Ванеса Ведерхолд
2009. Нестанак пчела Vanishing of the Bees Наратор Глас; документарац
Спремне за игру Whip It Блис Кавендар / Бејб Рутлес
2010. Паун Peacock Меги Бејли
Почетак Inception Аријадна
Супер Super Либи / Болти
2012. Риму, с љубављу To Rome with Love Моника
2013. Исток The East Изи
Осетљива осећања Touchy Feely Џени
2014. Икс-мен: Дани будуће прошлости X-Men: Days of Future Past Кити Прајд
Мали детективи Tiny Detectives Детективка Елен Кратки филм
2015. У шуми Into the Forest Нел Такође продуцент
Фрихелд Freeheld Стејси Андри Такође продуцент
2016. Талула Tallulah Талула
Прозорски коњи Window Horses Кели (глас)
Мој живот као Тиквица My Life as a Zucchini Рози Глас; енглеска синхронизација
2017. Дани милости My Days of Mercy Луси Моро Такође продуцент
Излечени The Cured Еби Такође продуцент
Танка линија смрти Flatliners Кортни Холмс
2019. Има нечег у води There's Something in the Water Себе Документарац; такође режисер[132][133]
2022. У моје име Into My Name Н/Д Документарац; извршни продуцент[134]
2023. Бекспот Backspot Н/Д Извршни продуцент[98]
Близу тебе Close to You Сем Такође сценариста и продуцент[100]
2025. Тигар The Tiger Бракстон Кратки филм[135]
2026. Одисеја The Odyssey TBA Постпродукција

Телевизија

[уреди | уреди извор]
Година Српски назив Оригинални назив Улога Напомене
1997. Мали пони Pit Pony Меги Маклин Телевизијски филм
1999—2000. Мали пони Pit Pony Главна улога
2002. Браћа по приколици Trailer Park Boys Трина Лехи 5 епизода
Ридо Хол Rideau Hall Хелен Епизода: „Pilot”
2003. Од бескућнице до Харварда Homeless to Harvard: The Liz Murray Story Млада Лиса Телевизијски филм
Ићи до краја Going For Broke Џенифер Бенкрофт
Дух мачке Ghost Cat Натали Мерит
2004. Преузео сам духа I Downloaded a Ghost Стела Блекстоун
Риџенесис ReGenesis Лилит Сандстром 8 епизода
2008. Уживо суботом увече Saturday Night Live Себе Домаћин; епизода: „Ellen Page/Wilco”
2009. Симпсонови The Simpsons Аласка Небраска Глас; епизода: „Waverly Hills, 9-0-2-1-D'oh”
2011. Глен Мартин, зубар Glenn Martin, DDS Робот асистент Глас; епизода: „Date with Destiny”
Тилда Tilda Керолин Пилот епизода
2012. Породични човек Family Guy Линдси Глас; епизода: „Tom Tucker: The Man and His Dream”
2013. Тамо негде Out There Амбер Глас; епизода: „Ace's Wild”
2016—2017. Гејкејшн Gaycation Себе Домаћин; документарна серија; такође извршни продуцент
2019—2024. Амбрела академија The Umbrella Academy Виктор/Вања Харгривс Главна улога
2019. Градске приче Tales of the City Шона Хокинс Главна улога
2024. Арк: Анимирана серија Ark: The Animated Series Викторија Вокер Глас; главна улога

Видео-игре

[уреди | уреди извор]
Година Српски назив Оригинални назив Улога Напомене
2013. Иза две душе Beyond: Two Souls Џоди Холмс Глас и снимање покрета (motion-capture)

Награде и номинације

[уреди | уреди извор]

За своју улогу у филму Џуно (2007), Пејџ је добио неколико награда и номинација у категоријама за најбоље ново откриће и најбољу глумицу, освојивши три награде по избору тинејџера (Teen Choice Awards), Канадску награду за комедију и награду Сателит, као и номинације за две награде БАФТА, Оскара и Златни глобус. Његове улоге у драмским филмовима Трејсини фрагменти (2007), Freeheld (2015) и Близу тебе (2023), научнофантастичном хиту Почетак (2010), као и научнофантастичним остварењима из франшиза Икс-мен (2014) и серији Амбрела академија (2019—данас) донеле су му бројне похвале.

Пејџ је водио телевизијску документарну серију Гејкејшн (2016) заједно са Ијаном Данијелом, што му је донело две номинације за награду Еми у ударном термину. Поред тога, радио је као гласовни глумац и глумац за бележење покрета у популарној научнофантастичној игри Beyond: Two Souls из 2013. године, прикупивши пет номинација за угледне награде у гејминг индустрији, укључујући БАФТА награду за најбољу изведбу.

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Пејџ користи заменице he/him (он) и they/them (они).[1] Овај чланак користи заменице у мушком роду („он/њега”) ради конзистентности.
  2. ^ Номинован као Елен Филпотс Пејџ
  3. ^ Номинован као Елен Пејџ

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Page, Elliot [theelliotpage] (1. 12. 2020). „Hi friends...” (твит). Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 1. 12. 2020 — преко Twitter-а. 
  2. ^ Reynolds, Daniel (29. 4. 2021). „Elliot Page: 'Children Will Die' Due to Anti-Trans Laws”. The Advocate. Архивирано из оригинала 1. 8. 2023. г. Приступљено 1. 8. 2023. 
  3. ^ Академија филмских уметности и наука (март 2008). „Oldest/Youngest Winners and Nominees for Acting, By Category”. Awards Database. oscars.org (AMPAS). Архивирано из оригинала 1. 3. 2009. г. Приступљено 27. 7. 2008. „Statistics are valid through the 2007 (80th) Awards, presented on February 24, 2008. [document last updated 3/08] ... ( indicates a win).” 
  4. ^ „Elliot Page Receives the HRC Vanguard Award 2015”. Кампања за људска права. 3. 10. 2015. Архивирано из оригинала 1. 8. 2023. г. Приступљено 1. 8. 2023. 
  5. ^ Greenhalgh, Hugo (16. 3. 2021). „'Juno' actor Elliot Page becomes first out trans man to star on Time magazine cover”. CTV News. Архивирано из оригинала 16. 3. 2021. г. Приступљено 16. 3. 2021. 
  6. ^ „Ellen Page: Film Actress (1987–)”. Biography.com. A&E Networks. Архивирано из оригинала 3. 4. 2015. г.. 
  7. ^ Maher, Kevin (27. 10. 2007). „Ellen Page isn't fazed by her scripts”Неопходна новчана претплата. The Times. ISSN 0140-0460. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 19. 12. 2020. 
  8. ^ „Elliot Page of 'Umbrella Academy', 'Juno' fame announces he's transgender”. Geo News. 1. 12. 2020. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 23. 11. 2022. 
  9. ^ а б Lisk, Dean (20. 12. 2007). „Page making a scene on screen”. The Daily News (Halifax). Приступљено 16. 1. 2008. [мртва веза]
  10. ^ „Profile: Ellen Page – Entertainment Celebrity Gossip”. MSN Entertainment UK. Архивирано из оригинала 24. 3. 2012. г.. 
  11. ^ „How Tall Is Ellen Page?”. ScreenRant. 17. 9. 2020. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  12. ^ Anderson, Sam (1. 10. 2015). „Ellen Page Goes Off-Script (Published 2015)”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 8. 11. 2020. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  13. ^ „awards database”. academy.ca. Архивирано из оригинала 25. 11. 2016. г. Приступљено 25. 11. 2016. 
  14. ^ „23rd Annual Young Artist Awards”. Young Artist Awards. 23. 4. 2016. Архивирано из оригинала 29. 8. 2005. г.. 
  15. ^ „MARION BRIDGE”. Film Movement. 22. 10. 2006. Архивирано из оригинала 22. 10. 2006. г.. 
  16. ^ „10 Things That Make No Sense About Trailer Park Boys”. ScreenRant. 20. 8. 2019. Архивирано из оригинала 13. 9. 2019. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  17. ^ Eisner, Ken (19. 3. 2003). „Touch & Go”. Variety. Архивирано из оригинала 2. 4. 2019. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  18. ^ „Nova Scotia-made Programs Win Gemini Awards”. Government of Nova Scotia. 15. 12. 2004. Архивирано из оригинала 6. 1. 2020. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  19. ^ „Your Chance To Catch The Show About Diseases That Pleases”. io9. 21. 9. 2008. Архивирано из оригинала 25. 10. 2020. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  20. ^ Dargis, Manohla (14. 4. 2006). „In 'Hard Candy,' an Internet Lolita Is Not as Innocent as She Looks”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 12. 2. 2018. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  21. ^ „Hard Candy”. Box Office Mojo. IMDb. Приступљено 28. 10. 2020. 
  22. ^ Puig, Claudia (22. 12. 2006). „Ellen: Manipulates Hard Candy to great effect”. USA Today. Меклејн, Вирџинија. Архивирано из оригинала 26. 9. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2018. 
  23. ^ Austin Film Critics Association (5. 1. 2007). „Cinema's Labyrinth”. Austin Chronicle. Архивирано из оригинала 26. 8. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  24. ^ Gray, Richard J.; Kaklamanidou, Betty (26. 5. 2011). The 21st Century Superhero: Essays on Gender, Genre and Globalization in Film. Џеферсон, Северна Каролина: McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-8730-1. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 17. 10. 2020. 
  25. ^ „X-Men: The Last Stand”. Box Office Mojo. IMDb. Приступљено 28. 10. 2020. 
  26. ^ „Juno Crosses the $100 Million Mark, Becomes 'Too Cool'”. The New York Observer. 4. 4. 2008. Архивирано из оригинала 4. 4. 2008. г.. 
  27. ^ Scott, A.O. (5. 12. 2007). „Seeking Mr. and Mrs. Right for a Baby on the Way”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2018. 
  28. ^ Ebert, Roger (14. 12. 2007). „Juno”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 20. 2. 2013. г.. 
  29. ^ „Nominees: 80th Annual Academy Awards: Academy of Motion Picture Arts and Sciences”. 1. 5. 2008. Архивирано из оригинала 1. 5. 2008. г.. 
  30. ^ „HFPA”. 15. 12. 2007. Архивирано из оригинала 15. 12. 2007. г.. 
  31. ^ Crombie, Jenna (16. 1. 2008). „Keira Knightley's Atonement Leads BAFTA Nominations”. People. Архивирано из оригинала 3. 3. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  32. ^ „'Fragments' takes Page out of 'Juno'”. Boston Herald. 27. 6. 2008. Архивирано из оригинала 29. 10. 2019. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  33. ^ „» Vancouver Film Critics Circle Awards – 2008 – Alternative Film Guide”. 9. 5. 2008. Архивирано из оригинала 9. 5. 2008. г.. 
  34. ^ Morgenstern, Joe (12. 4. 2008). „'Smart People' Gives Brainy Tale A Dose of Heart”. The Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Архивирано из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  35. ^ Collins, Leah (12. 2. 2008). „Ellen Page tapped for SNL, Walters special”. Canada.com. Архивирано из оригинала 2. 6. 2008. г. — преко Entertainment Tonight Canada. 
  36. ^ Keveney, Bill (25. 9. 2008). „'The Simpsons' hits a landmark”. USA Today. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 25. 9. 2008. 
  37. ^ Goldstein, Gregg; Kit, Borys (29. 6. 2008). „Cast ready to roll on Whip It!”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 24. 10. 2012. г. Приступљено 19. 4. 2009. 
  38. ^ Block, Sheri (13. 9. 2009). „Barrymore whips up excitement for roller derby flick”. CTV News. Архивирано из оригинала 18. 4. 2021. г. Приступљено 18. 4. 2021. 
  39. ^ Fleming, Michael (1. 4. 2009). „Trio in talks for 'Inception'”. Variety. Архивирано из оригинала 9. 4. 2009. г. Приступљено 19. 4. 2009. 
  40. ^ „Inception”. Box Office Mojo. IMDb. Архивирано из оригинала 9. 11. 2012. г.. 
  41. ^ Dietz, Jason (9. 12. 2010). „2010 Film Critic Top Ten Lists [Updated Jan. 6]”. Metacritic. Архивирано из оригинала 4. 1. 2018. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  42. ^ Morris, Daniel (28. 1. 2023). „Film Talk: Looking Back – Sharing a dream with Inception”. Shropshire Star. Архивирано из оригинала 25. 3. 2023. г. Приступљено 25. 3. 2023. 
  43. ^ Lennon, Christine (12. 7. 2010). „Inception: Ellen Page interview”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 7. 10. 2014. г. Приступљено 25. 3. 2023. 
  44. ^ Kay, Jeremy (11. 9. 2009). „Rainn Wilson, Ellen Page, Liv Tyler join Super for Ted Hope”. Screendaily.com. Архивирано из оригинала 3. 6. 2012. г. Приступљено 30. 11. 2010. 
  45. ^ „'Super' Trouper”. Backstage.com. 30. 3. 2011. Архивирано из оригинала 11. 8. 2019. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  46. ^ Weinberg, Scott (12. 9. 2010). „Review: James Gunn's 'Super' (TIFF 2010)”. Moviefone.com. Архивирано из оригинала 12. 6. 2012. г.. 
  47. ^ Graham, Mark (5. 1. 2010). „Honest to Blog, Ellen Page Is Shilling for Cisco in a New TV Spot”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Vulture. Архивирано из оригинала 12. 2. 2013. г. Приступљено 23. 11. 2022. 
  48. ^ Dellosa, Joe (22. 2. 2010). „Ellen Page in Cisco commercials doesn't make sense”. The Independent Florida Alligator. Архивирано из оригинала 2. 12. 2020. г. Приступљено 23. 11. 2022. 
  49. ^ Siegel, Tatiana (14. 2. 2008). „Page, Murphy set for 'Peacock'”. Variety. Архивирано из оригинала 16. 2. 2008. г.. 
  50. ^ „Ellen Page, Jesse Eisenberg, Alec Baldwin join Woody Allen film”. HitFix. 13. 4. 2011. Архивирано из оригинала 9. 6. 2012. г. Приступљено 6. 4. 2012. 
  51. ^ Tach, Dave (7. 6. 2012). „'Beyond: Two Souls' impresses with its blend of narrative and technology”. The Verge. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 9. 6. 2012. 
  52. ^ Robinson, Martin (5. 6. 2012). „Quantic Dream's Beyond confirmed, Ellen Page onboard”. eurogamer.net. Архивирано из оригинала 5. 5. 2013. г. Приступљено 5. 6. 2012. 
  53. ^ Osgood, Derek (1. 3. 2013). „Willem Dafoe, Ellen Page Star in BEYOND: Two Souls October 8th”. Playstation.com. Архивирано из оригинала 2. 6. 2013. г. Приступљено 25. 6. 2013. 
  54. ^ gamesTM – Official Website”. 23. 10. 2018. Архивирано из оригинала 23. 10. 2018. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  55. ^ „BAFTA: Games in 2014”. British Academy of Film and Television Arts. 12. 3. 2014. Архивирано из оригинала 4. 3. 2014. г. Приступљено 7. 12. 2020. 
  56. ^ Byford, Sam (24. 6. 2012). „Ellen Page accuses 'The Last of Us' developers of 'ripping off' her likeness”. The Verge. Архивирано из оригинала 24. 6. 2013. г. Приступљено 2. 2. 2023. 
  57. ^ Acuna, Kirsten (25. 6. 2013). „Ellen Page Calls Out Video Game For Ripping Off Her Likeness”. Business Insider. Архивирано из оригинала 17. 1. 2023. г. Приступљено 2. 2. 2023. 
  58. ^ Welsh, Oli (8. 6. 2012). „Changes to The Last of Us' Ellie and announcement of Ellen Page in Beyond are "complete coincidence"”. Eurogamer. Архивирано из оригинала 10. 6. 2012. г. Приступљено 28. 6. 2020. 
  59. ^ Dickey, Josh L. (7. 2. 2014). „Ellen Page set for directorial debut with 'Miss Stevens'”. Variety. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 8. 2. 2013. 
  60. ^ Fleming, Mike Jr. (7. 2. 2013). „Ellen Page Making Directing Debut On 'Miss Stevens'; Anna Faris To Star”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 25. 7. 2013. г. Приступљено 21. 7. 2013. 
  61. ^ Hipes, Patrick (24. 6. 2015). „Lily Rabe To Star In Indie 'Miss Stevens'; Mark O'Brien Joins 'Story Of Your Life'; 'Frank The Bastard' Gets July Release”. Deadline Hollywood. Лос Анђелес. Архивирано из оригинала 25. 1. 2016. г. Приступљено 26. 1. 2016. 
  62. ^ Yamato, Jen (22. 1. 2013). „[VIDEO] 'The East' – Freegan Summer Inspired Anarchist Thriller – Movieline”. Movieline. Архивирано из оригинала 22. 7. 2015. г. Приступљено 20. 7. 2015. 
  63. ^ „'X-Men: Days of Future Past' Cast: Ellen Page, Anna Paquin, Shawn Ashmore Added To Roster”. HuffPost. 26. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 26. 1. 2013. 
  64. ^ Singer, Bryan (26. 1. 2013). „Very excited to welcome #annapaquin, @ellenpage & @shawnrashmore to No. XMen #DaysofFuturePast”. Архивирано из оригинала 22. 9. 2013. г. Приступљено 26. 1. 2013. 
  65. ^ „Iceman, Kitty Pryde & Rogue Return For 'X-Men: Days of Future Past'”. ScreenRant. 27. 1. 2013. Архивирано из оригинала 6. 10. 2019. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  66. ^ „Revenge of the Movie: 15 Sequels That Are Way Better Than the Originals”. Playboy. 26. 7. 2016. Архивирано из оригинала 26. 7. 2016. г.. 
  67. ^ „Teen Choice Awards 2014 Nominees Revealed!”. Yahoo!. 17. 6. 2014. Архивирано из оригинала 12. 8. 2014. г. Приступљено 8. 11. 2020. 
  68. ^ Daley, Megan (20. 2. 2015). „Meryl Streep gets her first Kids' Choice Awards nomination: See the full list”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 5. 11. 2020. г. Приступљено 8. 11. 2020. 
  69. ^ O'Neal, Sean (18. 12. 2014). „Ellen Page is Han Solo, Jessica Alba is Princess Leia for Jason Reitman's live read”. The A.V. Club. Сан Франциско: Onion, Inc.. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 23. 12. 2014. 
  70. ^ „Oscar Nominations: Complete List”. Variety. 24. 1. 2017. Архивирано из оригинала 24. 1. 2017. г. Приступљено 7. 6. 2021. 
  71. ^ Andreeva, Nellie (9. 11. 2017). „'The Umbrella Academy': Ellen Page To Star In Netflix Series Based On Comic”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 30. 3. 2019. г. Приступљено 9. 2. 2019. 
  72. ^ Otterson, Joe (10. 11. 2017). „Ellen Page Joins 'Umbrella Academy' Series at Netflix”. Variety. Архивирано из оригинала 14. 11. 2017. г. Приступљено 7. 6. 2021. 
  73. ^ „Review: 'Umbrella Academy' vs DC Universe's 'Doom Patrol': A battle of misfit shows”. Los Angeles Times. 15. 2. 2019. Архивирано из оригинала 29. 10. 2020. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  74. ^ O'Rourke, Ryan (26. 10. 2022). „Saturn Award Winners Headlined By 'Everything Everywhere All At Once,' 'Top Gun Maverick,' and 'Better Call Saul'”. Collider. Архивирано из оригинала 26. 10. 2022. г. Приступљено 3. 8. 2024. 
  75. ^ Maas, Jennifer (29. 3. 2022). „Elliot Page's 'Umbrella Academy' Character to Come Out as Transgender in Season 3 as Viktor Hargreeves”. Variety. Архивирано из оригинала 30. 3. 2022. г. Приступљено 30. 3. 2022. 
  76. ^ а б „Elliot Page Returns to Umbrella Academy as Viktor Hargreeves”. Gizmodo. 30. 3. 2022. Архивирано из оригинала 31. 3. 2022. г. Приступљено 30. 3. 2022. 
  77. ^ Sepinwall, Alan (23. 6. 2022). „Here's How 'The Umbrella Academy' Handled Elliot Page's Transition -- and Why It Was the Right Call”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 24. 6. 2022. г. Приступљено 24. 6. 2022. 
  78. ^ McNary, Dave (13. 6. 2017). „Ellen Page, Diego Luna, Nina Dobrev Experiment With Death in 'Flatliners' Trailer”. Variety. Архивирано из оригинала 7. 6. 2021. г. Приступљено 7. 6. 2021. 
  79. ^ D'Alessandro, Anthony (9. 10. 2017). „'Blade Runner 2049' Still Rusted With $36M+ Columbus Day Weekend Opening: Monday Postmortem”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 9. 10. 2017. г. Приступљено 7. 6. 2021. 
  80. ^ „Flatliners: Is the remake any good?”. BBC News. 2. 10. 2017. Архивирано из оригинала 7. 6. 2021. г. Приступљено 7. 6. 2021. 
  81. ^ Travers, Peter (29. 9. 2017). „Travers: 'Flatliners' Thriller Remake Is a 'Fright-Free Fiasco'”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  82. ^ Seitz, Matt Zoller (29. 9. 2017). „Flatliners movie review & film summary (2017)”. RogerEbert.com. Архивирано из оригинала 7. 6. 2021. г. Приступљено 7. 6. 2021. 
  83. ^ Miska, Brad (1. 9. 2017). „New Look at Ellen Page Zombie Film 'The Cured'”. Bloody Disgusting!. Архивирано из оригинала 15. 3. 2018. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  84. ^ Gentile, Dan (3. 12. 2020). „The Netflix 'Tales of the City' reboot shows the promise of pre-pandemic San Francisco”. SFGate. Архивирано из оригинала 13. 6. 2021. г. Приступљено 7. 6. 2021. 
  85. ^ Butler, Andrea (28. 4. 2021). „The Elliot Page LGBTQ+ Miniseries You Can Find On Netflix”. Looper. Архивирано из оригинала 7. 6. 2021. г. Приступљено 7. 6. 2021. 
  86. ^ „Here Are All the Winners From the 2020 GLAAD Media Awards”. Billboard. Архивирано из оригинала 9. 4. 2021. г. Приступљено 7. 6. 2021. 
  87. ^ Ramos, Dino-Ray (6. 4. 2020). „UTA Signs 'Tales Of The City' Star And Academy Award-Nominated Actor Ellen Page”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 21. 4. 2020. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  88. ^ „'Humbled' Ellen Page visits Alton Gas site, shows support for Indigenous water protectors”. Toronto Star. 16. 4. 2019. Архивирано из оригинала 17. 4. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2019. 
  89. ^ "Nova Scotian stories of environmental racism hit the big screen at TIFF in Ellen Page documentary" Архивирано 2019-08-28 на сајту Wayback Machine. Toronto Star, 31. 7. 2019.
  90. ^ „Ellen Page: "The more we filmed ... the more incredible women we met"”. Halifax Examiner. 20. 2. 2020. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 21. 2. 2020. 
  91. ^ Mintzer, Jordan (8. 9. 2019). „'There's Something in the Water': Film Review”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 19. 4. 2020. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  92. ^ „Mark and Elliot”. Bandcamp. Архивирано из оригинала 29. 8. 2021. г. Приступљено 29. 8. 2021. 
  93. ^ „Elliot Page just dropped his first album. It's a quirky 'lo-fi bedroom pop adventure'”. LGBT Nation. 28. 8. 2021. Архивирано из оригинала 29. 8. 2021. г. Приступљено 29. 8. 2021. 
  94. ^ Zorrilla, Mónica Marie (31. 8. 2021). „Elliot Page Inks First-Look Deal With UCP”. Variety. Архивирано из оригинала 1. 9. 2021. г. Приступљено 1. 9. 2021. 
  95. ^ Petski, Denise (30. 9. 2021). „Elliot Page Taps Matt Jordan Smith To Head Page Boy Productions”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. Приступљено 1. 3. 2022. 
  96. ^ Fleming, Mike Jr. (18. 2. 2022). „Elliot Page 'Pageboy' Memoir Deal Exceeds $3 Million”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 18. 2. 2022. 
  97. ^ „Combined Print & E-Book Nonfiction: June 25, 2023”. The New York Times. Архивирано из оригинала 25. 6. 2023. г. Приступљено 25. 6. 2023. 
  98. ^ а б Vlessing, Etan (13. 10. 2022). „Elliot Page to Executive Produce 'Backspot' Cheerleading Drama (Exclusive)”. Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 14. 3. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023. 
  99. ^ Ramachandran, Naman (20. 3. 2023). „Evan Rachel Wood Joins Cast of 'Backspot,' Executive Produced by Elliot Page (EXCLUSIVE)”. Variety. Архивирано из оригинала 20. 3. 2023. г. Приступљено 20. 3. 2023. 
  100. ^ а б Rubin, Rebecca (12. 6. 2023). „Elliot Page to Star in Indie Drama 'Close to You'”. Variety. Архивирано из оригинала 18. 6. 2023. г. Приступљено 18. 6. 2023. 
  101. ^ „Backspot”. Међународни филмски фестивал у Торонту. Архивирано из оригинала 12. 9. 2023. г. Приступљено 11. 9. 2023. 
  102. ^ „Close To You”. Toronto International Film Festival. Архивирано из оригинала 12. 9. 2023. г. Приступљено 11. 9. 2023. 
  103. ^ „Winners of 2023 CIFF competitions unveiled”. LiveWire Calgary (на језику: енглески). 26. 9. 2023. Архивирано из оригинала 28. 11. 2023. г. Приступљено 3. 8. 2024. 
  104. ^ Mullen, Bill (1. 6. 2022). „The Euphoria of Elliot Page”. Esquire. Архивирано из оригинала 1. 6. 2022. г. Приступљено 1. 6. 2022. 
  105. ^ Andreeva, Nellie (29. 1. 2025). „'Beyond: Two Souls' Video Game Getting TV Series Adaptation By Elliot Page's Pageboy”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 29. 1. 2025. 
  106. ^ Couch, Aaron (31. 1. 2025). „Christopher Nolan's 'The Odyssey' Rounds Out Cast with Elliot Page, Himesh Patel”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 31. 1. 2025. 
  107. ^ Betts, Anna (10. 9. 2025). „Actors and directors pledge not to work with Israeli film groups 'implicated in genocide'”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 16. 9. 2025. 
  108. ^ Aviles, Gwen (12. 9. 2019). „Ellen Page would be 'thrilled' to exclusively play queer roles”. NBC News. Архивирано из оригинала 26. 3. 2023. г. Приступљено 26. 3. 2023. „Actress and producer Ellen Page, who came out as a lesbian in 2014” 
  109. ^ а б в Steinmetz, Katy (16. 3. 2021). „Elliot Page Is Ready for This Moment”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Time. Архивирано из оригинала 23. 11. 2022. г. Приступљено 23. 11. 2022. 
  110. ^ Abramovitch, Seth (14. 2. 2014). „Ellen Page Comes Out As Gay: 'I Am Tired of Lying by Omission' (Exclusive)”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 15. 2. 2014. г. Приступљено 14. 2. 2014. 
  111. ^ „Canadian actress Ellen Page comes out as gay: 'I'm tired of hiding'”. CBC News. 14. 2. 2014. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 14. 2. 2014. 
  112. ^ Levin, Sam (10. 11. 2017). „Ellen Page says Brett Ratner outed her as gay in sexual remark when he was 18”. The Guardian. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 10. 11. 2017. 
  113. ^ „Ellen Page accuses Brett Ratner of sexual harassment”. Канадска радио-дифузна корпорација. 20. 11. 2017. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 11. 11. 2017. 
  114. ^ „Ellen Page, This Generation's Gay A-Lister”. The Advocate. 20. 8. 2014. Архивирано из оригинала 21. 8. 2014. г. Приступљено 20. 8. 2014. 
  115. ^ Dickson, E.J. (16. 3. 2021). „Elliott Page Opens Up on Coming Out as Transgender in New Interview”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 19. 3. 2021. г. Приступљено 9. 4. 2021. 
  116. ^ „Elliot Page, Oscar-nominated star of Umbrella Academy, speaks out about being transgender”. GLAAD. 1. 12. 2020. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 1. 12. 2020. 
  117. ^ „Elliot Page's Wife Says She's 'So Proud' of Him for Coming Out as Transgender: 'Love You So Much'”. People. 1. 12. 2020. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 1. 12. 2020. 
  118. ^ Silva, Cynthia (1. 12. 2020). „'Brave,' 'beautiful': Celebs support 'Juno' star Elliot Page after he announces he's trans”. NBC News. Архивирано из оригинала 2. 12. 2020. г. Приступљено 23. 11. 2022. 
  119. ^ „Elliot Page: Canadian actor announces he's transgender”. Global News. 1. 12. 2020. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 2. 12. 2020. 
  120. ^ „Netflix amends Elliot Page's name on all past credits”. Special Broadcasting Service. 8. 12. 2020. Архивирано из оригинала 27. 12. 2021. г. Приступљено 26. 12. 2021. 
  121. ^ „Elliot Page on Oprah Winfrey: Transition surgery 'life-saving'”. BBC News. 30. 4. 2021. Архивирано из оригинала 30. 4. 2021. г. Приступљено 1. 5. 2021. 
  122. ^ Bucksbaum, Sydney (7. 6. 2023). „Elliot Page and 'Juno' costar Olivia Thirlby had 'sex all the time'”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 24. 6. 2023. г. Приступљено 2. 10. 2023. 
  123. ^ Trepany, Charles (2. 6. 2023). „Elliot Page reveals past relationship with Kate Mara in upcoming memoir 'Pageboy'”. USA Today. Архивирано из оригинала 2. 6. 2023. г. Приступљено 23. 10. 2023. 
  124. ^ Monteil, Abby (6. 6. 2023). „Coming Out, Secret Romances, and More: Four Big Revelations from Elliot Page's "Pageboy"”. Them. Архивирано из оригинала 7. 6. 2023. г. Приступљено 23. 10. 2023. 
  125. ^ Sippell, Margeaux (26. 1. 2021). „Elliot Page Files for Divorce From Wife Emma Portner”. TheWrap. Архивирано из оригинала 26. 3. 2023. г. Приступљено 26. 3. 2023. „They first took their relationship public in 2017.” 
  126. ^ Miller, Mike (3. 1. 2018). „Surprise! Ellen Page Is Married to Emma Portner”. People. Архивирано из оригинала 3. 1. 2018. г. Приступљено 3. 1. 2018. 
  127. ^ Bueno, Antoinette (26. 1. 2021). „Elliot Page Files for Divorce From Wife Emma Portner”. Entertainment Tonight. Архивирано из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 26. 1. 2021. 
  128. ^ Phillipp, Charlotte (29. 6. 2025). „Elliot Page Appears to Debut New Relationship with 'Overcompensating' Star Julia Shiplett”. People (на језику: енглески). Приступљено 14. 7. 2025. 
  129. ^ Waxman, Olivia (26. 6. 2014). „Jared Leto and Ellen Page Are PETA's Sexiest Vegetarian Celebrities”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Time. Архивирано из оригинала 30. 10. 2014. г. Приступљено 30. 11. 2014. 
  130. ^ Anderson, John (17. 2. 2008). „'People always see a movie and project how you're going to be.<span style="padding-right:0.2em;">'”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The Washington Post. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 1. 5. 2010. 
  131. ^ Williams, Alex (4. 5. 2008). „Trying to Put a Name to the Face of Evil”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The New York Times. Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. Приступљено 1. 5. 2010. 
  132. ^ Lang, Brent (8. 8. 2019). „Toronto Film Festival Unveils Documentary, Midnight, Discovery Lineups”. Variety. Архивирано из оригинала 9. 8. 2019. г. Приступљено 9. 8. 2019. 
  133. ^ „There's Something in the Water”. Toronto International Film Festival. Архивирано из оригинала 1. 8. 2019. г. Приступљено 9. 8. 2019. 
  134. ^ Programme | Programme - Nel mio nome | Into My Name”. Berlin International Film Festival. Архивирано из оригинала 31. 3. 2022. г. Приступљено 30. 3. 2022. 
  135. ^ Shafer, Ellise (24. 9. 2025). „Demi Moore Brings Hollywood Glamour to Milan Fashion Week With Star-Studded Premiere of Spike Jonze and Halina Reijn's Gucci Short Film 'The Tiger'”. Variety. Приступљено 25. 9. 2025. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елиот_Пејџ&oldid=31319296”