Елисије Поповски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЕЛИСИЈЕ ПОПОВСКИ
Elisije Popovski.jpg
Елисије Поповски
Датум рођења(1907-12-16)16. децембар 1907.
Место рођењаМаврово, код Гостивара
 Османско царство
Датум смрти9. новембар 1972.(1972-11-09) (64 год.)
Место смртиСкопље,  СР Македонија
 СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1936.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
Народноослободилачка борба
СлужбаИнтернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
Одликовања
Орден народног ослобођења
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден Републике
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Елисије Поповски Марко (Маврово, код Гостивара, 16. децембар 1907Скопље, 9. новембар 1972) био је учесник Шпанског грађанског рата, Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СР Македоније.

Биографија[уреди]

Рођен је 1907. године у Маврову код Гостивара. Године 1934, прикључио се радничком покрету, а 1936. постао члан Комунистичке партије Југославије.

Године 1937, отишао је у Шпанију као добровољац у Интернационалним бригадама. Током рата је био борац 129. интернационалне бригаде. После краја рата 1939, па до 1941. године, време је провео по концентрационим логорима у Француској.

Биста Елисија Поповског у Маврову

Из Француске се пребацио у окупирану Југославију 1941. године и придружио се партизанима. Био је одређен за вођење устанка у Македонији, али се због тешких услова кретања задржао у Топлици. Придружио се борцима Топличког партизанског одреда и убрзо постао његов командант. Касније је био заменик политичког комесара Озренског партизанског одреда.

Априла 1943. године, прешао је у Македонију и био политички комесар Прве оперативне зоне НОВ и ПО Македоније и члан Главног штаба НОВ и ПОМ. Био је ангажован на формирању ОЗН-е.

Новембра месеца 1943. године, водио је преговоре с немачком командом о размени немачких заробљеника за заточене партизане. Био је учесник Првог заседања АСНОМ-а, 2. августа 1944. године.

После рата, био је руководилац УДБЕ за Македонију до 1952. године, начелник, па помоћник министра унутрашњих послова Македоније.

Био је члан Главног одбора ССРН Македоније, секретар Организационо-политичког секретаријата Централног комитета СКМ од 1954. до 1958, председник Главног одбора СУБНОР од 1958. до 1969. године и члан Савета федерације СФРЈ.

Био је биран за члана ЦК СКМ на Првом, Другом, Трећем и Чртвртом конгресу СКМ.

Био је биран за члана Извршног већа НР Македоније и у више сазива биран за републичког и савезног посланика.

Умро је 9. новембра 1972. године у Скопљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена народног ослобођења, Ордена заслуга за народ са златним венцем, Ордена браства и јединства са златним венцем, Ордена Републике са златним венцем и Ордена за храброст.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
  • Македонска енциклопедија (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година.