Елисије Поповски

С Википедије, слободне енциклопедије
елисије поповски
Elisije Popovski.jpg
Елисије Поповски
Датум рођења(1907-12-16)16. децембар 1907.
Место рођењаМаврово, код Гостивара
 Османско царство
Датум смрти9. новембар 1972.(1972-11-09) (64 год.)
Место смртиСкопље,  СР Македонија
 СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1936.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
Народноослободилачка борба
СлужбаИнтернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
Одликовања
Орден народног ослобођења
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден Републике
Орден рада са црвеном заставом
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Елисије Поповски Марко (Маврово, код Гостивара, 16. децембар 1907Скопље, 9. новембар 1972) био је учесник Шпанског грађанског рата, Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СР Македоније.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1907. године у Маврову код Гостивара. Године 1934, прикључио се радничком покрету, а 1936. постао члан Комунистичке партије Југославије.

Године 1937, отишао је у Шпанију као добровољац у Интернационалним бригадама. Током рата је био борац 129. интернационалне бригаде. После краја рата 1939, па до 1941. године, време је провео по концентрационим логорима у Француској.

Биста Елисија Поповског у Маврову

Из Француске се пребацио у окупирану Југославију 1941. године и придружио се партизанима. Био је одређен за вођење устанка у Македонији, али се због тешких услова кретања задржао у Топлици. Придружио се борцима Топличког партизанског одреда и убрзо постао његов командант. Касније је био заменик политичког комесара Озренског партизанског одреда.

Априла 1943. године, прешао је у Македонију и био политички комесар Прве оперативне зоне НОВ и ПО Македоније и члан Главног штаба НОВ и ПОМ. Био је ангажован на формирању ОЗН-е.

Новембра месеца 1943. године, водио је преговоре с немачком командом о размени немачких заробљеника за заточене партизане. Био је учесник Првог заседања АСНОМ-а, 2. августа 1944. године.

После рата, био је руководилац УДБЕ за Македонију до 1952. године, начелник, па помоћник министра унутрашњих послова Македоније.

Био је члан Главног одбора ССРН Македоније, секретар Организационо-политичког секретаријата Централног комитета СКМ од 1954. до 1958, председник Главног одбора СУБНОР од 1958. до 1969. године и члан Савета федерације СФРЈ.

Био је биран за члана ЦК СКМ на Првом, Другом, Трећем и Чртвртом конгресу СКМ.

Био је биран за члана Извршног већа НР Македоније и у више сазива биран за републичког и савезног посланика.

Умро је 9. новембра 1972. године у Скопљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена народног ослобођења, Ордена заслуга за народ са златним венцем, Ордена браства и јединства са златним венцем, Ордена Републике са златним венцем и Ордена за храброст.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
  • Македонска енциклопедија (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година.