Елма Синановић
Елма Синановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Име по рођењу | Елма Нумановић |
| Датум рођења | 5. август 1974. |
| Место рођења | Нови Пазар, СР Србија, СФР Југославија |
| Средња школа | Гимназија Нови Пазар |
| Занимање | певачица |
| Супружник | Смаил Синановић (с. 2019) |
| Деца | 1 |
| Музички рад | |
| Активни период |
|
| Жанр | поп-фолк |
| Инструменти | вокал |
| Издавачке куће | |
Елма Синановић (рођ. Нумановић; Нови Пазар, 5. август 1974) српска је певачица.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 5. августа 1974. у бошњачкој породици у Новом Пазару. Била је у браку је са новопазарским бизнисменом Смаилом Синановићем, који јој је прво био менаџер. Из брака са њим има кћерку Хулију, рођену 21. јуна 1997. године.[1]
Музичка каријера
[уреди | уреди извор]Музичку каријеру започиње 1993. године, када се пријављује на такмичење певача аматера где осваја прво место. Професионалну каријеру започела је 1994. године издавши свој први албум под називом Два прстена,[2] у сарадњи на Слободаном Бодом Николићем. Албум садржи 8 песама и спот за песму Два прстена, а са целог албума највећу пажњу публике привукла је песма Елма, а албум је добио позитивне критике.
Након успона у каријери, Елма напушта издавачку кућу Јувекомерц за коју је снимила први албум и прелази у ПГП РТС, за који снима албум Заводник.[3] Трећи Елмин албум под називом Без мене, добро си излази 1996. године, такође под издавачком кућом ПГП РТС.[1] На новом албуму су се осим класичних народњачких мелодија нашле обраде турских песама. Након неког времена, Елма напушта и издавачку кућу ПГП РТС и успоставља сарадњу са Марином Туцаковић и Футом Радуловић и уз помоћ њих снима свој четврти албум под називом Елма Синановић, 1998. године, са 10 нових песама у продукцијској кући ЗаМ.[2][тражи се бољи извор] Исте године појављује се на манифестацији Југословенски дани естраде и осваја велики број награда. Године 1999. отворила је своју радио-телевизијску станицу Центар.[1] Године 2000. Елма снима албум Рука правде за продукцијску кућу Гранд продукција. Шести албум под називом Ах туго, туго са истоименим синглом снима 2003. године, такође У Гранд продукцији, док наредни албум Градске приче издаје 2005. године за Gold music.[4]
Почетком 2010. на Елмином званичном јутјубу каналу излази демо снимак, и најава великог повратка на естраду, песмом Солитер, која је на крају светлост дана угледала на албуму Нешто лично. 2012. снима песму Танго којом планира повратак у естрадне воде. Међутим, песму препушта тада новој звезди „Гранда” Милици Павловић. Исте године гостује у дуету мање познатог певача Кемала Муратовић. На јесен 2017. избацује сингл Туго, туго, а 2018. и албум симболичног назива Нешто лично за Gold music.[5] Крајем 2018. оптужила је Сашу Поповића да ју је преварио, не исплативши јој уговорени проценат од продаје њеног албума из 2000. године. Након што је спорни уговор испливао у јавност, такође се у медијима покренула и тема о утаји пореза Гранд продукције.[6]
Дискографија
[уреди | уреди извор]Албуми
[уреди | уреди извор]- Два прстена (1993)
- Заводник (1995)
- Без мене, добро си (1995)
- Моје другарице (1998)
- Рука правде (2000)
- Ах туго, туго (2003)
- Градске приче (2005)
- Нешто лично (2018)
Синглови
[уреди | уреди извор]- Хајде пуцај (2006)
- Лепи (2007)
- Ти си та (2011) дует са Mр Денисoм и Романтикoм
- Теби је судбина (2012) дует са Кемалом Муратовићем
- Туго, туго (2017)
- Дивљи снови (2018) дует са Ин вивом
- Мама миа (2020) дует са Хулијом
Спотови
[уреди | уреди извор]| Спот | Година | Режисер |
|---|---|---|
| Заводник | 1995. | — |
| Зајди зајди | 1995. | — |
| Без мене добро си | 1996. | — |
| Какво је то лудило | 1996. | — |
| Брига ме | 1998. | — |
| Теби је судбина | 2011. | Hayat production |
| Дивљи снови | 2018. | Visual Fever |
| Тајиш | 2021. | Јован Пеурача и Милош Митровић |
| Страсти | 2021. | Јован Пеурача и Милош Митровић |
| Треба ми | 2021. | Небојша Вишановић |
| Градске приче | 2021. | Небојша Вишановић |
| Чаробно,чаробно | 2021. | Небојша Вишановић |
| Ах туго,туго | 2021. | Небојша Вишановић |
| Корак до дна | 2021. | Небојша Вишановић |
| Story | 2021. | Небојша Вишановић |
| Волим те | 2021. | Небојша Вишановић |
| Дно моје | 2021. | Љуба Радојевић |
| Лагала сам | 2022. | Љуба Радојевић |
| Маскота | 2022. | Љуба Радојевић |
| Моји гени | 2022. | Љуба Радојевић |
| Нирвана | 2022. | Љуба Радојевић |
| Папир | 2022. | Љуба Радојевић |
| Рогови | 2022. | Љуба Радојевић |
| Заклетва | 2022. | Љуба Радојевић |
| Замало | 2023. | Љуба Радојевић |
| Црно беле руже | 2023. | Љуба Радојевић |
| Кусур | 2023. | Љуба Радојевић |
Гостовање на компилацијама
[уреди | уреди извор]- Various - Гранд 16 супер хитова 4, са песмом Руко правде (2001) (Гранд продукција)
- Various - Гранд супер хитови 14, са песмом Није ветар, није киша (2004) (Гранд продукција)
- Various - Гранд супер хитови 13, са песмом Ах туго, туго (2004) (Гранд продукција)
- Various - Гранд супер хитови 16, са песмом Ништа лично (2005) (Гранд продукција)
- Various - Оријент фолк експрес, са песмом Корак до дна (2007) (Gold music)
- Марина и Фута - Антологија 4, са песмом Еј да те може (Lucky sound)
- Марина и Фута - Антологија 7, са песмом Брига ме (Lucky sound)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Pevačica Elma je bila na vrhuncu karijere, a onda se odjednom povukla sa scene!”. Курир. Приступљено 7. 9. 2016.
- ^ а б „Šta sada radi i čime se bavi nekadašnja velika zvezda Elma Sinanović?”. srbijadanas.com. Приступљено 26. 8. 2014.
- ^ „Elma Sinanović - biografija”. folkoteka.com. Приступљено 10. 1. 2010.
- ^ „Imala je brojne hitove i nijedan skandal: Gde je nestala Elma Sinanović?”. Блиц. Приступљено 7. 9. 2016.
- ^ „Veliki povratak žene moćnog glasa: Elma Sinanović nakon decenije objavila novi album”. Блиц. Приступљено 15. 4. 2018.
- ^ „Elma: Saša Popović je prevarant, lopov i lažov: Ukrao mi je 30.000 maraka za CD!”. Српски телеграф.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Нормативна контрола: Уметничке |
|---|
