Елфхен

С Википедије, слободне енциклопедије

Елфхен (нем. Elfchen, у слободном преводу једанаестица) јесте кратка лирска песма која има унапред одређен облик, тј. пише се по правилима писања, као јапански хаику. Овај стил писања песама потиче са немачког говорног подручја и састоји се од једанаест речи поређаних у пет стихова према обрасцу 1-2-3-4-1.[1]

За сваки стих постоји захтев, који се може испунити на више начина, у зависности од жеље и намере. Постоји неколико основних елфхена који се користе код објашњавања истих, у настави, предавањима и сличном. То су „Шпетзомер“ (нем. Spätsommer — касно лето), „Рајфе“ (нем. Reife — зрелост) и „Штиле“ (нем. Stille — тишина), посебно популарни у модерној немачкој књижевности.[2]

Правила[уреди | уреди извор]

Стих Речи Захтев
1. 1 Мисао, предмет, боја, мирис
2. 2 Радње и особине речи из првог стиха
3. 3 Особине и локација речи из првог стиха
4. 4 Пишчево мишљење о речи из првог стиха
5. 1 Закључак — исход мисли елфхена

Правила писања су једноставна. У првом стиху пише се основна реч, мисао или слично. У другом стиху се кроз две речи представљају особености прве речи или нека радња коју она врши. У трећем стиху се додаје још особености и локација датог појма из првог стиха.[3]

Даље се у четири речи записују своја мишљења и запажања о свему томе. На крају, исход мисли, односно закључак даје се у једној речи.[4] Међутим, није погрешно ни одступање од датих правила и слободан ток мисли, све док број речи остане непромењен — једанаест свеукупно распоређених по обрасцу датом у табели десно.[5]

Употреба[уреди | уреди извор]

Елфхене првенствено пишу основци немачког говорног подручја, средњошколци, као и они који уче немачки као страни језик.[4]

Педагошки циљ елфхена у школи је подстицање ученика на креативност и комуникативност. Поред тога, њихов социолошки ефекат је додатно појачан тиме што се ове песме обично пишу уз игру.[2]

Метода се такође користи у образовном раду са младима и одраслима, као и у верском образовању. Елфхени ту служе као увод у тему или као део језичке радионице. Такође могу бити део мозгалица, креативног планирања, или једноставна разбибрига.[1]

Примери[уреди | уреди извор]

Spätsommer
Goldenes Licht
Sonne verströmt Wärme
Fülle der Früchte lockt
Dankbarkeit

Reife
Sommerliches Nachklingen
Herbst naht unaufhaltsam
Mein Leben schwingt mit
Öffnung

Stille
Intensives Da-Sein
Erde duftet herb
Höhepunkt des Jahres schwindet
Sehnsucht

Касно лето
Златна светлост
Сунце зрачи топлотом
Обиље плодова мами
Захвалност

Зрелост
Сажетак развлачења
Јесен незаустављиво стиже
Мој живот одјекује
Отварање

Тишина
Интензивно постојање
Земља мирише опоро
Врхунац године измиче
Чежња

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Hiebel, P; Stropfel, C. (1998). „Elf Wörter brauchst Du nur”. Grundschulmagazin. 
  2. ^ а б Weigel, I. (1996). „Freies und angeleitetes Schreiben”. Motivierende Schreibanlässe im zweiten und dritten Schuljahr. 
  3. ^ „Elfchen” (PDF). Lernmaterial von und für LehrerInnen. Приступљено 17. 6. 2013. 
  4. ^ а б „Elfchen Lesson”. Blue Planet Writers. Приступљено 17. 6. 2013. [мртва веза]
  5. ^ „Elfchen-Wettbewerb zum „Glück. Planet Schule. Приступљено 17. 6. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Weigel, I. (1996). „Freies und angeleitetes Schreiben”. Motivierende Schreibanlässe im zweiten und dritten Schuljahr.