Ел Кахир
| Ел Кахир | |
|---|---|
Златни динар ел Кахира искован 932/933. год. у Ахвазу. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Абу ел Мансур Мухамед ибн Ахмед ел Кахир Билах |
| Датум рођења | 899. |
| Место рођења | Багдад, Абасидски калифат |
| Датум смрти | 18. октобар 950. (50/51 год.) |
| Место смрти | Багдад, Бујидска држава |
| Родитељи | Ел Мутадид |
| Династија | Абасиди |
| абасидски калиф | |
| Период | 932—934 |
| Претходник | Ел Муктадир |
| Наследник | Ел Ради |
Абу ел Мансур Мухамед ибн Ахмед (арап. أبو المنصور محمد بن أحمد) познатији по свом престоном имену ел Кахир Билах (арап. القاهر بالله, „Победоносан по вољи Алаха”; 899, Багдад — 18. октобар 950, Багдад) био је абасидски калиф (932—934).
Биографија
[уреди | уреди извор]Абу ел Мансур Мухамед је био син абасидског калифа ел Мутадида. Почетком 929. године на место калифа га је на кратко довео државни удар, који је, против његовог старијег полубрата ел Муктадира, извео моћни евнух Мунис ел Музафар, а подржао га, између осталих, Абдулах ибн Хамдан, гувернер Мосула. Мухамед је том приликом узео име ел Кахир Билах,[1] у значењу „Победоносан по вољи Алаха”. Међутим, Кахир је убрзо установио да нема новца којим би плаћао војску, па је дошло до нове побуне која је Муктадира вратила на власт. Део фракције која је довела Кахира страдала је у новој побуни, укључујући и Абдулаха ибн Хамдана. Скупивши довољно подршке, Муктадиру је 931. године пошло за руком да Муниса потисне из Багдада. Међутим, користећи незадовољство које је остало, он се вратио с војском 932. године и опсео град. У борбама пред градским зидинама Муктадир је убијен 31. октобра или 1. новембра 932. године, а Кахир је поново дошао на престо.[1][2]
На спољном плану, Кахирову владавину обележио је наставак сукоба са Византијом. У области ел Авасима, Арабљани су трпели поразе од енергичног византијског војсковође Јована Куркуаса.[3][4][5] Што се унутрашњих питања тиче, централна власт се урушавала на свим фронтовима. За владе Кахировог претходника улога калифа била је сведена на чисто церемонијалну. Кахир је покушао да преузме стварну власт у своје руке.[1] С тим циљем је 933. године организовао Мунисово убиство, што је допринело стварању његове репутације окрутног и бескрупулозног владара. Међутим, калифове финансије биле су тешко погођене губитком пореских прихода из сада фактички независних источних провинција.[6] Када се поново испоставило да Кахир није у стању да плаћа војску, 19. априла 934. године дворани и турска гарда џилмана збацили су га и ослепели. Калиф је постао Муктадиров син Абу ел Абас Мухамед, који је узео име ел Ради.[1][2] Кахир је био затворен. Ослобођен је тек једанаест година касније. Последње године живота провео је просјачећи по багдадским улицама.[1] Умро је 18. октобра 950. године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Vajs Bauer 2019, стр. 330.
- ^ а б Vajs Bauer 2019, стр. 333.
- ^ Дил 1933, стр. 51.
- ^ Острогорски 1959, стр. 266.
- ^ Крсмановић 2018, стр. 296.
- ^ Vajs Bauer 2019, стр. 329-330.
Литература
[уреди | уреди извор]- Дил, Ш. (1933). Историја византијског царства. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.
- Острогорски, Г. (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Крсмановић, Б. (2018). „E, e, шта је то?“ — Евнуси у војном врху Византијског царства (780—1025). Београд: Службени гласник.
- Vajs Bauer, S. (2019). Istorija srednjovekovnog sveta: Od arabljanske opsade Konstantinopolja do Prvog krstaškog rata. Beograd: Laguna.