Ел Мамун

Из Википедије, слободне енциклопедије

Абу Џафар ал-Мамун ибн Харун (المأمون; Багдад, 14. септембар 786Тарс, 9. август 833) био је абасидски калиф.

Владао је од 813. до своје смрти 833. године. Био је познат као покровитељ културног успона у муслиманском свету.

Ал-Мамунов отац Харун ал-Рашид, је царство, које се простирало од Северне Африке до Инда, као и титулу калифа препустио сину ал-Амину; Мамуну, који је био старији, али имао персијску мајку, препустио је управљање Хорасаном. Одмах по очевој смрти је избио кратки грађански рат из кога је Мамун изашао као победник. Легитимитет његове власти није био једноставан, те се Мамун стално морао борити против разних завера.

Владање и Кућа мудрости[уреди]

Доба владавине Мамуна је у културном смислу значајно због његових напора да се прикупе текстови знаменитих грчких филозофа и научника. Мамун је установио својеврсни универзитет познат као "Кућа мудрости (Баит ал-Хикма) у Багдаду, а који је постао једно од средишта арапске учености. У њега је позвао бројне научнике разних вера, а који су се бавили преводима, коментарима античких текстова, медицином, математиком, астрономијом, алхемијом и семантиком. И сам Мамун је био добро образован и лично се занимао за научна питања.

Литература[уреди]

  • Wiet, Gaston, еt al.,Велике цивилизације средњега века, Zgodovina človeštva, razvoj kulture in znanosti, tretja knjiga, drugi zvezek, DZS, Ljubljana 1976 (COBISS)