Ел Мутаз
| Ел Мутаз | |
|---|---|
Ел Мутаз, портрет из дела Зубдет-ут Теварих из 1598. год. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Абу Абдулах Мухамед ибн Џафар ел Мутаз Билах |
| Датум рођења | 847. |
| Место рођења | Самара, Абасидски калифат |
| Датум смрти | 16. јул 869. (21/22 год.) |
| Место смрти | Самара, Абасидски калифат |
| Гроб | Самара |
| Потомство | Абдулах |
| Родитељи | Ел Мутавакил Кабиха |
| Династија | Абасиди |
| абасидски калиф | |
| Период | 866—869 |
| Претходник | Ел Мустаин |
| Наследник | Ел Мухтади |
Абу Абдулах Мухамед ибн Џафар (арап. أبو عبد الله محمد بن جعفر) познатији по свом престоном имену ел Мутаз Билах (арап. المعتز بالله, „Онај кога је ојачао Алах”; 847, Самара — 16. јул 869, Самара) био је абасидски калиф (866—869) за време анархије у Самари.
Биографија
[уреди | уреди извор]Абу Абдулах Мухамед је био син абасидског калифа ел Мутавакила и његове конкубине Кабихе. Изгледа да му је отац био наклоњен, пошто је за њега направио палату Булкавару у престоној Самари. По очевој смрти 861. године, на престо је ступио његов старији брат ел Мунтасир, да би по његовој смрти свемоћна турска гарда за калифа поставила ел Мустаина,[1][2] његовог стрица или брата од стрица. Мухамед је вешто искористио сукобе међу фракцијама Турака и све већу непопуларност Мустаина, истичући своје претензије на његово место. Не осећајући се безбедно у Самари, Мустаин је побегао у Багдад, где се забарикадирао.[3] На то је већина турских вођа стала иза Мухамеда.[4][5] Уследила је опсада Багдада, која је потрајала годину дана.[3] Мустаин се на крају предао и пристао да абдицира уз гаранције о сигурном пролазу до Медине, где би мирно провео остатак живота.[6] Међутим, обећања су прекршена и Мустаин је погубљен 17. октобра 866. године.[1][2][4][7]
Нови калиф узео је име ел Мутаз,[4] у значењу „Онај кога је ојачао Алах”. Мутаз је био трећи у низу калифа чију је владавину обележила потпуна доминација турске гарде, периода познатог као анархија у Самари.[2] У то време дошло је и до нереда у источним деловима Калифата којим су фактички независно управљали Хорасански Тахириди. Године 867. бивши ковач и разбојник Јакуб ибн Лаит ел Сафар почео је да осваја тахиридске територије око Заранџа, образујући нову државу Сафарида која није признавала калифову власт. Ово је био само увод у потпуни слом власти Абасида која ће наступити на овом простору у наредним годинама.[5]
Потрошивши огроман новац на одржавање свог двора, калифу је понестало средстава за одржавање војске.[4] Дана 9. јула 869. године Турци су подигли устанак, заробили га и свргли.[1][2][4][7] Ел Табари нам је сачувао сведочење очевица догађаја током кога су Турци буквално извукли Мутаза из палате:
Помислих да су га већ били пребили тољагама будући да је из палате изашао у одећи која је била подерана на неколико места, али и са траговима крви на раменима. Наредили су му да стоји у осунчаном делу палате, и то у оно доба дана када је врућина била неподношљива. Видех га како повремено подиже ноге због врелине места на којем је стајао. Приметих и како га је неколицина њих шамарала будући да је покушао да се заштити рукама. [...] Након што је збачен с власти, наводно је био предат некоме ко га је подвргао мучењу, а на три дана су му били ускраћени храна и вода. [...] Коначно, густим малтером изградили су мали лук, убацили га у његову унутрашњост, а затим га ту и зазидали.[4]
Дана 16. јула, дан пошто је зазидан, калиф је био мртав.[4] Приликом свих ових догађаја поштећен је његов син Абдулах, будући песник и каснији претендент. Турци су за новог калифа поставили Мутазовог брата од стрица,[1][2] Абу Исхак Мухамеда, који је том приликом узео име ел Мухтади.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 175.
- ^ а б в г д Harl 2025, стр. 278.
- ^ а б Vajs Bauer 2019, стр. 237.
- ^ а б в г д ђ е Vajs Bauer 2019, стр. 238.
- ^ а б Vajs Bauer 2019, стр. 239.
- ^ Vajs Bauer 2019, стр. 237-238.
- ^ а б Vajs Bauer 2019, стр. 245.
Литература
[уреди | уреди извор]- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века I. Београд: Научна књига.
- Vajs Bauer, S. (2019). Istorija srednjovekovnog sveta: Od arabljanske opsade Konstantinopolja do Prvog krstaškog rata. Beograd: Laguna.
- Harl, K. V. (2025). Stepska carstva: Istorija nomadskih plemena koja su oblikovala civilizaciju. Beograd: Laguna.