Ел Мутаз

Ел Мутаз
Ел Мутаз, портрет из дела Зубдет-ут Теварих из 1598. год.
Лични подаци
Пуно име	Абу Абдулах Мухамед ибн Џафар ел Мутаз Билах
Датум рођења	(847-00-00)847.
Место рођења	Самара, Абасидски калифат
Датум смрти	16. јул 869.(869-07-16) (21/22 год.)
Место смрти	Самара, Абасидски калифат
Гроб	Самара
Потомство	Абдулах
Родитељи	Ел Мутавакил Кабиха
Династија	Абасиди
абасидски калиф
Период	866—869
Претходник	Ел Мустаин
Наследник	Ел Мухтади

Абу Абдулах Мухамед ибн Џафар (арап. أبو عبد الله محمد بن جعفر) познатији по свом престоном имену ел Мутаз Билах (арап. المعتز بالله, „Онај кога је ојачао Алах”; 847, Самара — 16. јул 869, Самара) био је абасидски калиф (866—869) за време анархије у Самари.

Биографија

Абу Абдулах Мухамед је био син абасидског калифа ел Мутавакила и његове конкубине Кабихе. Изгледа да му је отац био наклоњен, пошто је за њега направио палату Булкавару у престоној Самари. По очевој смрти 861. године, на престо је ступио његов старији брат ел Мунтасир, да би по његовој смрти свемоћна турска гарда за калифа поставила ел Мустаина, његовог стрица или брата од стрица. Мухамед је вешто искористио сукобе међу фракцијама Турака и све већу непопуларност Мустаина, истичући своје претензије на његово место. Не осећајући се безбедно у Самари, Мустаин је побегао у Багдад, где се забарикадирао. На то је већина турских вођа стала иза Мухамеда. Уследила је опсада Багдада, која је потрајала годину дана. Мустаин се на крају предао и пристао да абдицира уз гаранције о сигурном пролазу до Медине, где би мирно провео остатак живота. Међутим, обећања су прекршена и Мустаин је погубљен 17. октобра 866. године.

Нови калиф узео је име ел Мутаз, у значењу „Онај кога је ојачао Алах”. Мутаз је био трећи у низу калифа чију је владавину обележила потпуна доминација турске гарде, периода познатог као анархија у Самари. У то време дошло је и до нереда у источним деловима Калифата којим су фактички независно управљали Хорасански Тахириди. Године 867. бивши ковач и разбојник Јакуб ибн Лаит ел Сафар почео је да осваја тахиридске територије око Заранџа, образујући нову државу Сафарида која није признавала калифову власт. Ово је био само увод у потпуни слом власти Абасида која ће наступити на овом простору у наредним годинама.

Потрошивши огроман новац на одржавање свог двора, калифу је понестало средстава за одржавање војске. Дана 9. јула 869. године Турци су подигли устанак, заробили га и свргли. Ел Табари нам је сачувао сведочење очевица догађаја током кога су Турци буквално извукли Мутаза из палате:

Помислих да су га већ били пребили тољагама будући да је из палате изашао у одећи која је била подерана на неколико места, али и са траговима крви на раменима. Наредили су му да стоји у осунчаном делу палате, и то у оно доба дана када је врућина била неподношљива. Видех га како повремено подиже ноге због врелине места на којем је стајао. Приметих и како га је неколицина њих шамарала будући да је покушао да се заштити рукама. [...] Након што је збачен с власти, наводно је био предат некоме ко га је подвргао мучењу, а на три дана су му били ускраћени храна и вода. [...] Коначно, густим малтером изградили су мали лук, убацили га у његову унутрашњост, а затим га ту и зазидали.

Дана 16. јула, дан пошто је зазидан, калиф је био мртав. Приликом свих ових догађаја поштећен је његов син Абдулах, будући песник и каснији претендент. Турци су за новог калифа поставили Мутазовог брата од стрица, Абу Исхак Мухамеда, који је том приликом узео име ел Мухтади.

Литература

• Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века I. Београд: Научна књига. 
• Vajs Bauer, S. (2019). Istorija srednjovekovnog sveta: Od arabljanske opsade Konstantinopolja do Prvog krstaškog rata. Beograd: Laguna. 
• Harl, K. V. (2025). Stepska carstva: Istorija nomadskih plemena koja su oblikovala civilizaciju. Beograd: Laguna.