Емануел Бов

С Википедије, слободне енциклопедије
Емануел Бов
Емануел Бов, 1928. година
Лични подаци
Датум рођења(1898-04-20)20. април 1898.
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти13. јул 1945.(1945-07-13) (47 год.)
Место смртиПариз, Француска
Породица
СупружникSuzanne Vallois

Емануел Бов (франц. Emmanuel Bove; Париз, 20. април 1898 — Париз, 13. јул 1945, Париз) био је француски писац, који је такође објављивао под псеудонимима Pierre Dugast и Jean Vallois.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Еманул Бов је рођен као Емануел Бобовников 20. априла 1898. године у Паризу од оца Јевреја који је емигрирао из Украјине и мајке Луксембуржанке. Студирао је на Ecole alsacienne и у Лицеју Calvin у Женеви. Са 14 година одлучио је да постане романописац. Године 1915. послат је у интернат у Енглеској, где је и завршио образовање. Вративши се у Париз 1916. године, нашао се у несигурној ситуацији.

Кратко лежи у затвору због сумњивог презимена и беспосличарења, а потом бива послат у војску пред крај рата 1918. године.[1]

Године 1921. оженио се са Suzanne Vallois и преселио у предграђе Беча. Тамо је започео своју списатељску каријеру, објављујући бројне популарне романе под псеудонимом Jean Vallois. У Париз се вратио 1922. године и радио као новинар. Његов рад привукао је пажњу Колет, која му је помогла да објави свој први роман под својим именом Mes amis (Моји пријатељи) 1924. године. Роман је постигао успех и Бов је објављивао све до Другог светског рата, освајивши награду Figuière 1928.

Подстакнут успехом књиге Моји пријатељи, Бов у току 1927. и 1928. објављује девет наслова, међу којима и породични роман Савез.[1]

Међу тридесетак наслова који ће уследити, издвајају се Дневник писан у зиму (1931), Посинак (1934), Предосећај (1935).[1]

Гробница Емануела Бова на гробљу Монтпарнас у Паризу

1940. године је мобилисан као радник и надао се да ће моћи да побегне у Лондон. Током окупације није могао да објављује. Успео је да побегне у Алжир 1942. године где ће написати нови циклус романа посвећен окупацији[1] као и своја три последња романа: le Piège, Départ dans la nuit и Non-lieu.

Вратио се у Париз лошег здравља због болести које је задобио током алжирског изгнанства. Преминуо је у Паризу 13. јула 1945. од кахексије и затајења срца.

Објављени радови[уреди | уреди извор]

[2]

  • Mes amis, роман 1924.
  • Le Crime d'une nuit, новела, 1926.
  • Armand, роман 1927
  • Bécon-les-Bruyères, роман, 1927.
  • La Coalition, роман 1927.
  • La Mort de Dinah, роман, 1928.
  • Coeurs et Visages, роман, 1928.
  • L'Amour de Pierre Neuhart, роман 1928.
  • Une illusion, новела, 1928/1929.
  • Monsieur Thorpe (Les deux masques), 1930.
  • Journal – écrit en hiver, роман, 1931.
  • Un Raskolnikoff, новела, 1932.
  • Ун целибатаире, роман, 1932.
  • Le Meurtre de Suzy Pommier, криминалистички роман, 1933.
  • Le Beau-fils, 1934.
  • Le Pressentiment, 1935. (адаптиран у филм Предговор 2006)
  • Adieu Fombonne, роман 1937.
  • La Dernière Nuit, роман, 1939.
  • Le Piège, роман, 1945.
  • Départ dans la nuit, роман, 1945.
  • Non-lieu, роман, 1946.
  • Mémoires d'un homme singulier, 1987.

Дела доступна на енглеском језику[уреди | уреди извор]

  • My Friends превод. Janet Louth; Manchester: Carcanet. 1986. ISBN 0856356433.
  • Арманд, превод. Janet Louth; Manchester ; New York, NY : Carcanet. 1987. ISBN 0856356395.
  • Winter's Journal, превод. Nathalie Favre-Gilly; Evanston, Ill. : Marlboro Press/Northwestern. 1998. ISBN 0810160463.
  • The Murder of Suzy Pommier, превод. Warre B. Wells. Boston : Little, Brown, 1934.
  • The Stepson, превод. Nathalie Favre-Gilly; Marlboro, Vt. : Marlboro Press. 1991. ISBN 1568970048.
  • Quicksand, превод. Dominic Di Bernardi; Marlboro, Vt. : Marlboro Press. 1993. ISBN 0910395691.
  • Night Departure; No Place, превод. Carol Volk; New York : Four Walls Eight Windows. 1995. ISBN 0941423913.
  • A Singular Man, превод. Dominic Di Bernardi; Marlobor, Vt. : Marlboro Press. 1993. ISBN 0910395942.
  • A Raskolnikoff, превод. Mitchell Abidor; Red Dus. 2015. ISBN 9780873761086.
  • Henri Duchemin and His Shadows, превод. Alyson Waters; New York Review of Books Classics. 2015. ISBN 9781590178324.

Дела доступна на српском језику[уреди | уреди извор]

  • Моји пријатељи, превод. Бојан Савић Остојић, Службени гласник, 2020.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Један међународни речник предрасуда”. Данас. Приступљено 11. 1. 2021. 
  2. ^ Jean-Luc Bitton. „Emmanuel Bove bibliography”. Приступљено 2012-10-30. 
  3. ^ „Моји пријатељи”. COBISS. Приступљено 11. 1. 2021. [мртва веза]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Емануел_Бов&oldid=27389965”