Емануел Левинас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Емануел Левинас

Емануел Левинас
Емануел Левинас

Пуно име Емануел Левинас
Информације
Датум рођења (1906-01-12) 12. јануар 1906.
Место рођења Каунас (Руска Империја)
Датум смрти 25. децембар 1995.(1995-12-25)(89 год.)
Место смрти Париз (Француска)
Рад

Емануел Левинас (фр. Emmanuel Levinas; Каунас, 12. јануар 1906Париз, 25. децембар 1995) је био француски филозоф (добио француско држављанство 1930.) јеврејског поријекла.

Биографија[уреди]

Рођен је 1906. године у Каунасу, Литванија.

Након завршеног средњег образовања 1923. године одлази у Француску, у Стразбур, гдје започиње филозофске студије код Едмунда Хусерла и Мартина Хајдегера. Затим студира на Сорбони код Леона Бреншвика. Након студијског боравка у Фрајбургу 1930. године објављује први већи рад о феноменологији у Француској, под називом „Теорија интуиције у Хусерловој феноменологији“. Левинас се у овом дјелу приклања Хајдегеру, због неисторијског карактера Хусерлове феноменологије. Иначе, Левинас је упркос каснијем оштром противљењу Хајдегеровој филозофији увијек тврдио да „Бивстовање и вријеме“ спада међу најљепше филозофске књиге.

У периоду од 1930. до 1939. године објављује само једно дјело „О бијегу“. У Морису Бланшоу у том периоду налази најближег духовног пријатеља упркос познанству са већином филозофа савременика међу којима је и Жан-Пол Сартр, о чему свједочи и књига из 1975. године насловљена „О Морису Бланшоу“. Раздобље 1939 — 1945. године проводи у њемачком логору као ратни заробљеник. У том раздобљу страда му цијела породица, која је остала у Литванији, као жртва нацистичких прогона. То је разлог за одлуку да више никад не ступи на тло Њемачке. Међународну награду Карл Јасперс добија 1983. године али овлашћује сина да је прими у његово име.

После рата постаје директор Високе израелске оријенталне школе у Паризу. Као резултат студије и проучавања Талмудовог дјела, објављује двије књиге: „Четири талмудска читања“ и „Пет нових талмудских читања“. Послије објављивања првог капиталног дјела, „Тоталитет и Бесконачно“ 1961. године, добија мјесто професора филозофије у Поатјеу.

Спољашње везе[уреди]