Емилија Платер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Емилија Платер
Emilia Plater.PNG
Емилија Платер
Датум рођења(1806-11-13)13. новембар 1806.
Место рођењаВилнус
Flag of Oryol (variant).svg Руско царство
Датум смрти23. децембар 1831.(1831-12-23) (25 год.)
Место смртиЈустианово
Military ensign of Vistula Flotilla of Congress Poland.svg Конгресна Пољска
Године службе1830
ЧинКапетан
Битке/ратовиНовембарски устанак

Емилија Платер (литв. Emilija Pliaterytė, Вилнус, 13. новембар 1806 — Јустианово, 23. децембар 1831) била је пољско-литванска[1][2] племкиња и револуционарка[3] из подељене Пољско-литванске уније. Одрастала је у патриотској пољској традицији, Емилија се борила у устанку у новембру 1830. године и била је капетан пољско-литванских побуњеничких снага. Близу краја устанка, она се разболела и умрла.

Њена прича постала је широко популарна и инспирисала је велико број уметничких и књижевних дела. Она је национална хероина је у Пољској, Литванији и Белорусији и у свим бившим деловима Пољско-литванске уније. Она је цењена од стране пољских уметника и од стране нације као симбол жене која се борила за националну ствар.

Устанак[уреди]

Емилија Платер води војску.

Један документ из 25. марта задржи њену изјаву, где пише да је њено прикључивање устанку била њена идеја и да се целог живот надала да ће доћи до таквог момента.[4] Исекла је своју косу, припремила униформу за себе и организовала добро опремљену групу волонтера, страствено говорећи испред велике масе 29. марта.[4] 4. априла потписала је деклеративни документ којим се означава њен приступ локалном устанку.[4] Њена јединица се састојала од отприлике 280 пешадинаца, 60 коњаника и неколико стотина наоружаних сељака.[5]

Са подручја Даугавпилса ушла је у Литванију, када је у априлу 1831. године како се шпекулише да је њена јединица освојила град Зарасаи (Џезиороси), иако историчари нису сигурни да се овај догађај заиста догодило.[4] Планирала је да освоји Даугавпилс, али након извиђачке мисије утврдила је да је град бранио јаки гарнизон који је био непрбојан за напад од стране мале силе као што је њена јединица, па је тај план био одбачен.[4] Она се потом вратила у Самогитиа и упутила се ка Павежису, где се 30. априла удружила са јединицом под командом Карола Залуског.[4] 4. маја се борила у бици код Праставониаја; неко време након тога, са Константином Парцезвскијем се борила у Мајшиагали. 5. маја је видела како Дезидери Члаповски улази у област са великом силом и и преузима контролу над свим јединицама које су се бориле на страни Великог Војводства.[4]

Члаповски је препоручивао Емилији да се повуче и да се врати кући. Она је наводно одговорила да нема намеру да скине своју униформу док њена домовина не буде у потпуности ослобођена. Њена одлука била је прихваћена и она је постала управник 1. чете пољско-литванског 25. пешадијског пука.[4] Била је унапређна у чин капетана,[6] највиши чин који је женама био додељиван у то време. Провела је неко време у Каунасу, пре него што су побуњеници морали да се повуку са фронта крајем јуна.[4]

Пошто су пољске јединице поражене од стране Руса у Шиаулиају, генерал Члаповски је одлучио да пређе границу са Пруском и да тамо постане интерниран.[4] Емилија је критиковала његову одлуку и одбила да следи наредбе и уместо тога одлучила је да се пробије до Варшаве и да тамо настави борбу.[4] Међутим, одмах након раздвајање од главне силе, уз пратњу само још два војника, укључујићи њеног рођака (или ујака, извори се разлику), Цезар Платер, озбиљно се разболела.[4] Никада се није опоравила, умрла је у замку породице Абламовиц у Јустианову 23. децембра 1831. године.[4] Сахрањена је у малом село Капчиамиест код Јустианова. После пораза устанка, њена имовина је одузета од странке руских власти.[7]

Референце[уреди]

Грофица Емилија Платер на пољским новчаницама од 20 и 50 злота
  1. ^ Daun, Åke; Jansson, Sören (1999). Europeans: essays on cultural identity. Nordic Academic Press. стр. 95. ISBN 978-91-89116-06-1. Приступљено 4. 9. 2012. 
  2. ^ Zirin, Mary Fleming (2007). Russia, the non-Russian peoples of the Russian Federation, and the successor states of the Soviet Union. M.E. Sharpe. стр. 695. ISBN 978-0-7656-0737-9. Приступљено 27. 2. 2011. »Plater, Emilia, 1806-1831. Polish-Lithuanian aristocrat who...« 
  3. ^ Morgan, Robin (1996). Sisterhood is Global: The International Women's Movement Anthology. Feminist Press. стр. 559. ISBN 978-1-55861-160-3. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 4,12 Stefan Kieniewicz, Emilia Plater, Polski Słownik Biograficzny, Tom XXVII, Zakład Narodowy Imenia Ossolińskich I Wydawnictwo Polskieh Akademii Nauk, (1983). pp. 652.
  5. ^ Dioniza Wawrzykowska-Wierciochowa (1982). Sercem i orężem Ojczyźnie służyły: Emilia Plater i inne uczestniczki powstania listopadowego, 1830-1831. MON. стр. 180. ISBN 978-83-11-06734-9. Приступљено 7. 9. 2012. 
  6. ^ Heart of Europe. Oxford University Press. стр. 248—249. ISBN 978-0-19-164713-0. Приступљено 6. 9. 2012. 
  7. ^ Stefan Kieniewicz, Emilia Plater, Polski Słownik Biograficzny, Tom XXVII, Zakład Narodowy Imenia Ossolińskich I Wydawnictwo Polskieh Akademii Nauk, (1983). pp. 653.

Спољашње везе[уреди]