Емил Јакоб Шиндлер

С Википедије, слободне енциклопедије
Емил Јакоб Шиндлер
Лични подаци
Пуно имеEmil Jakob Schindler
Датум рођења(1842-04-27)27. април 1842.
Место рођењаБеч, Аустријско царство
Датум смрти9. август 1892.(1892-08-09) (50 год.)
Место смртиВестерланд, Немачко царство
Уметнички рад
ПољеПејзажно сликарство

Емил Јакоб Шиндлер (нем. Emil Jakob Schindler; Беч, 27. април 1842 — Вестерланд, 9. август 1892) је био аустријски пејзажни сликар. Његова најстарија ћерка била је Алма Малер.[1]

Одрастање и образовање[уреди | уреди извор]

Рођен је у породици радника у предионици памука изФишаменда, села јужно од Беча. Његов отац, Јулијус Јакоб Шиндлер (1814–1846), умро је од рака плућа када је Емил имао само четири године. Његова мајка Марија Ана (девојачко Пенц, 1816-1886) га је убрзо потом одвела у Братиславу. Три године касније, 10. фебруара 1849, удала се за потпоручника (касније капетана), Матијаса Едуарда Непалека (1815–1873), који је служио у локалном 2. мађарском пешадијском пуку.[2]

"Шумска ковачница"

Емил Шиндлер се придружио војсци 1857. године. Напустио је војску и 1860. године уписао Академију лепих уметности у Бечу, где је студирао код Алберта Цимермана.[3] Инспирацију је, међутим, пронашао у холандским мајсторима као што су Мајндерт Хобема и Јакоб ван Ројсдал. Године 1873. путовао је у Венецију и Далмацију о трошку индустријалца Фридриха Франца фон Лајтенбергера (1837–1899). Касније је посетио Француску и Холандију.[2]

У пролеће 1864, са једва двадесет две године, први пут је јавно излагао слике у Бечу. Тада је и продао своју прву слику „Шумска ковачница“ (нем. Eine Waldschmiede) за 350 флорина. Након пресељења, 1867. године успео је да нађе стални дом у бечком округу Ландштрасе. Две године касније преселио се у Виден, где су живели многи уметници, укључујући једног од Шиндлерових миљеника, Ханса Макарта.[2]

Брак и деца[уреди | уреди извор]

Емил се 1878. године венчао са Аном Маријом Берген (1857—1938). У августу 1879. године, Ана је родила Алму Маргарету Марију, која ће касније постати позната као Алма Малер. Друга ћерка, Маргарета Јулија (Грета), рођена је годину дана касније. Водила је мање срећан живот и 1942. умрла је у душевној болници у Гросшвајдницу.

Ана Шиндлер са Алмом (лево) и Гретом (око 1890)

Каснији живот и успеси[уреди | уреди извор]

Од 1885. године Емил Шиндлер изнајмљује замак Планкенберг, у близини Нојленгбаха[3], где је провео лета и основао уметничку колонију. Тамо је имао неколико ученика, укључујући Мари Егнер, његову бившу колегиницу Тину Блау, Олгу Висингер-Флориан и Луисе Бегас-Парментиер. Две године касније (1887), добио је налог од Рудолфа, престолонаследника Аустрије, да скицира приморски пејзаж у Далмацији и на острву Крф, у оквиру великог пројекта под називом Аустроугарска монархија у речи и слици. Исте године постао је почасни члан Бечке академије.[4] Године 1888. Минхенска академија је следила овај пример.[2]

Хелмеров споменик Шиндлеру

Смрт и постхумне почасти[уреди | уреди извор]

Шиндлерова смрт се углавном приписује упали слепог црева.[5] Међутим, његова смртовница, објављена у Винер Цајтунгу, наводи да је узрок паралитички илеус. Сахрањен је у порти цркве Обер Санкт Вајт у Хицингу. Аукција његових дела, коју су организовали Карл Мол и трговац уметнинама Митке (1834—1911), донела је нето профит од 80.000 флорина. Године 1895, град Беч му је доделио Почасни гроб у Средишњем бечком гробљу, са надгробном плочом коју је израдио његов пријатељ Едмунд Хелмер, који је такође извајао статуу Шиндлера која стоји у Бечком градском парку. Године 1894, једна улица у округу Веринг добила је његово име.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Geddes, John (13. 8. 2020). „The long, dark past behind the National Gallery's latest acquisition”. Maclean's. Приступљено 15. 8. 2020. 
  2. ^ а б в г „Emil Jakob Schindler”. Artvee (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-31. 
  3. ^ а б „Österreichisches Biographisches Lexikon” (PDF). Приступљено 31. 12. 2022. 
  4. ^ Friedrich Pollak. (1908), „Schindler, Emil Jakob”, Allgemeine Deutsche Biographie (ADB) (на језику: немачки), 54, Leipzig: Duncker & Humblot, стр. 16—17 
  5. ^ Brief biography @ Niederösterreich Museum

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Elisabeth Edith Kamenicek: Emil Jakob Schindler (1842–1892). Sein schriftliches Werk im Kontext von Kunsthandel, Mäzenatentum und Kunstkritik seiner Zeit. 2 Bände. Dissertation. Universität Salzburg, Salzburg 2002, OBV.
  • Agnes Husslein-Arco, Alexander Klee (eds.), Emil Jakob Schindler, Poetischer Realismus, Munich 2012, Hirmer Verlag,  ISBN 978-3-7774-2014-1.
  • Carl Moll: Emil Jakob Schindler 1842–1892. Eine Bildnisstudie. Österreichische Staatsdruckerei, Vienna 1930.
  • Peter Weninger, Peter Müller: Die Schule von Plankenberg. Emil Jakob Schindler und der österreichische Stimmungsimpressionismus. Akademische Druck- und Verlagsanstalt, Graz . 1991. ISBN 3-201-01537-7..
  • Agnes Husslein-Arco, Alexander Klee: Emil Jakob Schindler. Poetischer Realismus, Exhibition catalog, Meisterwerke im Focus, Österreichische Galerie Belvedere, Vienna 2012, Hirmer Verlag, München,  ISBN 978-3-7774-2014-1.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • "Сцена из Гезојсе региона" (1862)
    "Сцена из Гезојсе региона" (1862)
  • "Пристаниште за пароброде преко пута Кајзермулена" (око 1872)
    "Пристаниште за пароброде преко пута Кајзермулена" (око 1872)
  • "Босанске изблеглице у Сплитској катедрали" (1879)
    "Босанске изблеглице у Сплитској катедрали" (1879)
  • "Булевар топола код Планкенберга" (око 1890)
    "Булевар топола код Планкенберга" (око 1890)
  • "Дрворед код Шерфлинга" (1890)
    "Дрворед код Шерфлинга" (1890)
  • "Поглед на Дубровник" (1890)
    "Поглед на Дубровник" (1890)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Емил_Јакоб_Шиндлер&oldid=25611376”