Емил Зола

Из Википедије, слободне енциклопедије
Емил Зола

Emile Zola.jpg
Емил Зола

Информације
Пуно име Емил Зола
Датум рођења (1840-04-02) 2. април 1840.
Место рођења Париз (Француска)
Датум смрти 29. септембар 1902.(1902-09-29)(62 год.)
Место смрти Париз (Француска)
Дела
Најважнија дела Жерминал
Утицаји од Оноре де Балзак
Утицај на Џорџ Орвел
Потпис

Zola signature.svg

Емил Зола (фр. Émile Zola; Париз, 2. април 1840Париз, 29. септембар 1902) је био француски романописац и оснивач и представник натуралистичког правца.

Биографија[уреди]

Од оца Италијана наслеђује жив темперамент и неисушну енергију којом ће бранити своје књижевне и друштвене погледе. Године 1898. уплетен је у аферу Драјфус пишући отворено писмо председнику Републике (Оптужујем ! - J'accuse) у којем је тражио ревизију процеса.

Иако је у књижевност ушао као романтичар, Зола се у каснијим делима не задовољава методама објективног реализма, већ под утицајем наглог развоја природних наука покушава да и у литеретури уведе научне методе, те развија теорију тзв. експерименталног романа.

Своје теоретске погледе настојао је остварити у циклусу „Ругон-Макарови“ или „Природна и друштвена историја једне породице под Другим царством“ (Histoire naturelle et sociale d'une famille sous le Second Empire, 18711893), где је у 20 романа приказао физичко и морално пропадање појединих чланова породице Ругон-Макарт услед њиховог хередитарног оптерећења; уједно је и дао и пресек кроз разне друштвене средине у доба Другог царства и оживео преко 1000 лица.

Међу романима из тог циклуса нелазе се и најпознатија Золина дела као: Трбух Париза (Le Ventre de Paris, 1873), Јазбина (L'Assommoir, 1877), Нана (1879), Жерминал (Germinal, 1885), Човек-звер (La Bête Humaine, 1890.) и др.

Мање су значајнији његови каснији циклуси „Три града“ (Trois Villes - Lourdes 1894, Rome 1896, Paris 1898) и недовршена тетрологијаЧетири јеванђеља“ - Плодност, Рад, Истина и Правда (Les Quatres Evangiles - Fécondité (1899), Travail (1901), Vérité (1903), Justice (недовршено)).

Мада је Зола несумњиво један од најзначајнијих француских књижевника, високу уметничку вредност достиже једино у описима масовних сцена, где је правом епском снагом знао приказати инстинкт гомиле, док му је главни недостатак у површној карактеризацији ликова и недостатку психолошке уверљивости.

Библиографија[уреди]

  • Клодова исповест La Confession de Claude (1865)
  • Тереза Ракен Thérèse Raquin (1867)
  • Мадлен Фера Madeleine Férat (1868)
  • Експериментални роман Le Roman Experimental (1880)
  • Циклус Ругон-Макарови Les Rougon-Macquart
    • Богатство Ругона La Fortune des Rougon (1871)
    • Ловина La Curée (18711872)
    • Трбух Париза Le ventre de Paris (1873)
    • Освајање Пласана La Conquête de Plassans (1874)
    • Грех опата Муреа La Faute de l'Abbé Mouret (1875)
    • Његова екселенција Ежен Ругон Son Excellence Eugène Rougon (1876)
    • Јазбина L'Assommoir (1877)
    • Једна љубавна страница Une Page d'amour (1878)
    • Нана Nana (1880)
    • Pot-Bouille (1882)
    • Au Bonheur des Dames (1883)
    • Животна радост La Joie de vivre (1884)
    • Жерминал Germinal (1885)
    • Дело L'Oeuvre (1886)
    • Земља La Terre (1887)
    • Сан Le Rêve (1888)
    • Човјек-звијер La Bête Humaine (1890)
    • Новац L'Argent (1891)
    • Слом La Débâcle (1892)
    • Доктор Паскал Le Docteur Pascal (1893)

Спољашње везе[уреди]