Емил Хајек

Из Википедије, слободне енциклопедије
Емил Хајек
Датум рођења 3. март 1886.
Место рођења Храдец Кралове
 Аустроугарска
Датум смрти 17. март 1974.
Место смрти Београд
 СФРЈ

Емил Хајек (чеш. Emil Hájek, Храдец Кралове 3. март 1886. - Београд 17. март 1974.) био је пијаниста и клавирски педагог чешког порекла.

На Конзерваторију у Прагу завршио студиј клавира 1908. код Јосефа Јиранека (cs:Josef Jiránek), композицију је учио код Антоњина Дворжака; у клавиру се усавршавао код К. Анцоргеа у Берлину. Са братом, виолинистом Јарославом концертирао у Финској (19021904), а био је професор клавира и камерне музике на Конзерваторију у Саратову (19091921) а од 19181921. и ректор. Као клавирски сарадник Јану Кубелику настуао је у бројним европским земљама. Од 1928. у Београду је професор а убрзо (од 1929) и директор Музичке школе Станковић коју је подигао на ниво конзерваторијума. Од 1937. до 1963. је био редовни професор и шеф клавирског одсека на Музичкој академији у Београду (која је настала из музичке школе и обухватала и високо образовање). Био је и први председник Српског удружења музичких уметника.[1] Својом личношћу је обележио раздобље у којем је деловао.

Из његове су школе изашли бројни угледни пијанисти и педагози: Властимир Шкарка, Олга Попов, Вера Вељков, Олга Јовановић, Мирјана Вугдраговић, Мирослава Лили Петровић, Срђан Грбић и др. Приређивао је солистичке вечери, свирао са виолинистом П. Стојановићем, а био је пратилац многих југословенских и страних уметника који су гостовали у Београду. На Радио Београду изводио Бахове прелудије и фуге и Бетовенове сонате, снимао дела југословенских композитора, а бавио се и музичком публицистиком и критиком. Био је и члан жирија на такмичењима у земљи и иностранству (Праг, Варшава). Члан шопеновог института у Варшави и добитник Седмојулске награде за животно дело 1961. године. Њeговa улога од пресудног је значења у постављању темеља модерној београдској клавирској школи.

Отац је Јаре Рибникар и деда Јирија Динзбира, министра спољних послова Чехословачке и специјалног изасланика УН за људска права у бившој Југославији, као и прадеда Јирија Динзбира млађег, савременог чешког политичара.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]