Овај чланак је добар. Пратите везу за више информација.

Емил Хески

С Википедије, слободне енциклопедије
Емил Хески
Emile Heskey as a player of England national football team.jpg
Хески у дресу репрезентације Енглеске 2009. године
Лични подаци
Пуно име Емил Вилијам Ајванхо Хески[1]
Датум рођења (1978-01-11)11. јануар 1978.(43 год.)[2]
Место рођења Лестер,  Уједињено Краљевство
Висина 1,88 м[3]
Позиција нападач
Јуниорска каријера
1987—1994 Лестер Сити
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1994—2000
2000—2004
2004—2006
2006—2009
2009—2012
2012—2014
2014—2016
Лестер Сити
Ливерпул
Бирмингем Сити
Виган атлетик
Астон Вила
Њукасл јунајтед џетс
Болтон вондерерси
154
150
68
82
92
42
45
(40)
(39)
(14)
(15)
(9)
(10)
(3)
Укупно 633 (130)
Репрезентативна каријера
1994
1995—1996
1996—2000
1998
1999—2010
Енглеска до 16
Енглеска до 18
Енглеска до 21
Енглеска Б
Енглеска
4
8
17
1
62
(0)
(5)
(6)
(1)
(7)

Емил Вилијам Ајванхо Хески (енгл. Emile William Ivanhoe Heskey; Лестер, 11. јануар 1978) бивши је енглески професионални фудбалер који је играо на позицији нападача. Играо је на више од 500 утакмица у Фудбалској лиги Енглеске и Премијер лиги, фудбалом се бавио више од 18 година, а играо је и за репрезентацију Енглеске. Такође је играо у Аустралији за Њукасл јунајтед џетс у Првој лиги Аустралије.

Рођен је у Лестеру, а фудбалску каријеру започео је у младом тиму Лестер Ситија, након тога напредовао кроз њихов омладински систем, а први пут је дебитовао професионално за први тим 1995. године. После освајања Енглеског Лига купа 1997. и 2000. године прешао је у Ливерпул за 11 милиона фунти, што је био рекордни трансфер у то време. У Ливерпулу је освојио више титула укључујући ФА куп 2001. године. У Бирмингем Сити прешао је 2004. године, а након њиховог испадања из Премијер лиге, потписао је уговор за Виган атлетик, за тада рекордних 5,5 милиона фунти, 2006. године. Године 2009. потписао је уговор за Астон Вилу, а од 2012. године играо је за аустралијски Њукасл јунајтед џетс. После две године вратио се у Енглеску и завршио каријеру у Болтон вондерерсу, 2016. године.

Хески је играо за све репрезентације Енглеске, до 16, 18 и 21 године, за „Б репрезентацију” и прву репрезентацију Енглеске. У првом тиму дебитовао је 1999. године против Мађарске, а утакмица је завршена резултатом 1 : 1. После Европског првенства 2004. године изгубио је место у првом тиму Енглеске и често био предмет критика. Након дуже паузе, позван је у тим у септембру 2007. године како би играо на квалификацијама за Европско првенство 2008. године. Повукао се из репрезентације након Светског првенства 2010. године, а укупно за први тим Енглеске одиграо је 62 утакмице и постигао 7 голова.

Биографија[уреди | уреди извор]

Хески је рођен у Лестеру у традиционалној грофовији Лестершир 11. јануара 1978. године.[4] Његова породица је пореклом са острва Антигва из источног дела Кариба.[5] Његов отац Тирон Хески држао је обезбеђења ноћних клубова у Лестеру.[6] Похађао је Градску школу Лестер у Евингтону.[7]

Хескијева партнерка била је Кејли Пинсент, разишли су се 2004. године, а он је оженио Чантел Тејго у мају 2014. године, а свадба је направљена у Чеширу.[8][9] Хески се са Тејго виђао тајно од 2002. године, а она је радила као конобарица у плесном бару у Ливерпулу, све то у време док је Хески био у вези са Кејли.[10] Након откривања двогодишње афере, Кејли је раскинула са Хескијем. Хески има шесторо деце, троје са бившом партнерком Кејли и троје са Тејго.[11] Његова вереница Тејго нападнута је ножем у њиховој кући у Халеу, у Великом Манчестеру у јулу 2008. године, док је Хески био на тренингу.[12] Лопови су упали у кућу и украли Хескијев аутомобил, али ни Тејго ни њихово двоје деце који су били у кући нису били повређени, а Тејго је била веома узнемирена због овог инцидента.[12][13] Године 2009. процењено је да богатство Хескија износи 12 милиона фунти.[14] Заједно са колегама из репрезентације Енглеске, 2009. године подржао је акцију „Shoe Aid for Africa” која је имала за циљ да помогне сиромашној деци у Африци.[15]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Лестер Сити[уреди | уреди извор]

Хески у дресу Астон Виле 2009. године.

Хески се од детињства заинтересовао за фудбал и играо је за Ратби Гроби јуниорс, локални тим младих из Лестера.[16] Истакнуо се међу својим вршњацима и са девет година прихватио место у фудбалској академији Лестер Ситија.[17][18] Напредујући кроз њихов омладински систем, дебитовао је са седамнаест година у мечу Премијер лиге 8. марта 1995. године против Квинс Парк рејнџерса.[19][20] Лестер Сити је прешао у Прву дивизију Фудбалске лиге Енглеске након завршетка сезоне 1994/1995. и он је 3. октобра 1995. године потписао свој први професионални уговор са клубом.[21] Постао је редовни прволигаш у сезони 1995/1996. одигравши 30 утакмица.[22] Током ове сезоне, Хески је постигао први гол, за победу над Норич Ситијем, а укупно у сезони постигао је седам голова.[19] Помогао је Лестер Ситију да унапреди пласман у Премијер лигу, почевши од финала плеј-офа Прве дивизије 27. маја 1996. године, пошто су победили Кристал палас резултатом 2 : 1.[23]

Током сезоне 1996/1997. прве у Премијер лиги, Хески је постигао 10 голова на 35 утакмица и постигао гол за изједначење у финалу Енглеског Лига купа, на утакмици против Мидлсброа, а Лестер Сити је победио у реваншу.[19][24][25] Хески је био другопласирани за награду „Млади играч године”, коју је тада освојио Дејвид Бекам.[26] Наредне сезоне, 1997/1998. за Хескија су се заинтересовали Лидс јунајтед и Тотенхем хотспер, пошто је поново постигао 10 голова у Премијер лиги и уједно био најбољи стрелац Лестер Ситија те сезоне.[27] Током сезоне 1998/1999. Хески је постигао шест голова, због чега је критикован.[27] Током сезоне 1998/1999. играо је у тандему са Тонијем Котијем, који је имао користи од тога, јер је Хески нио несебичан, а тренер Мартин О'Нил истакао је да је овај двојац задржао клуб у Премијер лиги.[27][28] Хески је за Лестер Сити играо у финалу Енглеског лига купа, 21. марта 1999. године, у којем су савладани од Тотенхем хотспера резултатом 1 : 0.[29] Енглески лига куп Хески је са Лестер Ситијем освојио победом над Транмир роверсом, 27. фебруара 2000. године, резултатом 2 : 1.[30]

Бирмингем Сити[уреди | уреди извор]

Крајем сезоне 2003/2004. Хески је потписао уговор за Бирмингем Сити 18. маја 2004. године. Потписао је петогодишњи уговор за почетну накнаду од 3,5 милиона фунти и постао најскупљи фудбалер Бирмингем Ситија.[31][32] Након тога, повредио је ножни зглоб током предсезонске пријатељске утакмице против Осасуне, што је довело у питање његов деби у Премијер лиги за Бирмингем Сити против Портсмута.[33] На крају је ипак играо против Портсмута, 24. августа, а меч је завршен резултатом 1 : 1.[34] Први погодак постигао је главом у осмом минуту, на утакмици против Манчестер Ситија.[35] Упркос осредњем учинку Бирмингем Ситија у сезони 2004/2005. Хески је проглашен за најбољег играча сезоне Бирмингем Ситија, био је најбољи стрелац тима са 11 постигнутих голова и освојио више награда за играча меча.[36][37]

Патио је од повреде ножног зглоба током утакмице против Блекберн роверса, која је одиграна 19. априла 2006. године.[38] Након фитнес теста играо је 22. априла исте године против Евертона, а меч је завршен без голова.[39] Током сезоне 2005/2006. Хески је постигао само 4 гола на 34 утакмице у лиги, а осредња игра Бирмингем Ситија кулминирала је испадањем у Чемпионшип фудбалску лигу.[40] Током ове сезоне Хески је имао недоследне наступе и често био изложен критикама навијача Бирмингем Ситија.[36] Директор клуба Карен Бради изјавио је да Ливерпул неће исплатити последњих 1,5 милиона фунти за Хескија.[41]

Виган атлетик[уреди | уреди извор]

Хески је 7. јула 2006. године потписао уговор са Виган атлетиком из Премијер лиге, за хонорар од 5,5 милиона фунти.[42] Дебитовао је на утакмици против Њукасл јунајтеда 19. августа 2006. године, а његов тим је изгубио резултатом 2 : 1.[43] У свом 500. лигашком наступу, Хески је постигао први погодак за Виган атлетика у победи првог кола Премијер лиге над Редингом, 26. августа 2006. године.[44] Током сезоне 2006/2007. постигао је 8 голова, играо на 36 утакмица, а Виган атлетик је избегао испадање из лиге због разлике у головима у односу на Шефилд јунајтед, против којег је Хески играо 13. маја 2007. године и умало постигао гол из „маказица”.[45][46] Хески је претрпео повреду стопала у септембру 2007. године, а након паузе играо је за Виган атлетик у новембру на утакмици против Арсенала, који је славио резултатом 2 : 0.[47][48] Повреду ножног зглоба доживео је током утакмице Виган атлетика и Блекберн роверсија у децембру 2007. године.[49] Дана 14. априла 2008. године, Хески је постигао гол у 90. минуту утакмици против Челсија, а утакмица је завршена резултатом 1 : 1.[50][51] Наставио је да постиже голове и изједначио резултат на утакмици против Тотенхема. Сезону 2007/2008. завршио је са 4 гола и 30 наступа.[47]

Први гол у сезони 2008/2009. Хески је постигао у четвртом мечу Виган атлерика, победом од 5:0 над Хал Ситијем.[52][53] У октобру 2008. године Хески је наговестио да ће можда напустити Виган атлетик како би играо у Лиги шампиона, иако се менаџер Вигана Стив Брус надао да ће га наговорити да потпише нови уговор са клубом.[54][55] Хески је коментарисао извештаје о интересовању Ливерпула за њега рекавши: „Било би дивно. Видећемо како даље”.[56] Свој 100. гол у Премијер лиги постигао је 1. новембра 2008. године у мечу против Портсмута, а његов тим је победио резултатом 2 : 1.[57] Дејв Вилан, председник Виган Ситија наговестио је да би Хески могао да напусти клуб у јануару 2009. године, а касније је Стив Брус истакао да је сигуран да ће Хески остати у клубу.[58][59][60] Хески је задобио повреду потколенице у мечу против Болтон вондерерса у децембру 2008. године, због чега је пропустио прву утакмицу ФА купа против Тотенхема.[61] Хески је касније истакао да ће остати у Виган атлетику до лета 2009. године.[62]

Астон Вила[уреди | уреди извор]

Хески је са Астон Вилом потписао уговор 23. јануара 2009. године, за накнаду од 3,5 милиона фунти, на три и по године.[63] Дебитовао је четири дана касније на утакмици против Портсмута, а постигао је први погодак са 20 метара, уједно његов први гол на клупском дербију.[64] Постигао је још једна погодак пре краја сезоне, уз гол у ремију 1:1 са Вест Хем јунајтедом.[52] Сезону 2008/2009. Хески је завршио са 14 наступа и 2 гола.[52] Патио је од потреса мозга, који је доживео на пријатељској предсезонској утакмици против Малаге у јулу 2009. године.[65] Медији су известили да Хески размишља о одласку из Астон Виле током прелазног рока у јануару 2010. године, како би се осигурало да буде изабран да игра за репрезентацију Енглеске на Светксом првенству 2010. године, на шта је Мартин О'Нил одговорио: „У овом клубу постоје играчи са амбицијама да играју за Енглеску. Не бих се превише забринуо због свега тога”.[66][67] Међутим, Хески је касније негирао да жели да напусти Астон Вилу.[68] О'Нил је у фебруару 2010. године рекао да је забринут због Хескијевих повреда, који су ускраћивале његов потенцијал.[69] Хески је за Астон Вилу играо у финалу Енглеског лига купа 2010. године у којем се су изгубили резултатом 2 : 1 од Манчестер јунајтеда.[70] Сезону 2009/2010. завршио је са 42 наступа и 5 голова.[71]

Његов први наступ током сезоне 2010/2011. био је у ремију 1:1 са Рапид Бечом у првом мечу плеј-офа Лиге Европе.[72] Под Жераром Улијеом, који је претходно био менаџер Хескија у Ливерпулу, нападач је уживао успешан почетак сезоне 2010/2011. укључујући победе у домаћим дербијима над Вулверхемптон вондерерсима и Вест Бромвич албиону. Дана 7. маја 2011. године у мечу Астон Виле против Виган атлетика, Хески је дошао у вербални сукоб са главним судијом меча, због чега је добио жути картон, а саиграчи су морали да га обуздају како не би био искључен из игре. Играо је до краја полувремена, након чега је замењен, а Хески није смео да остане на стадиону до краја меча. Упркос овом испаду, Хески није добио казну од Астон Виле нити од Фудбалског савеза Енглеске. Његов саиграч Лук Јанг истакао је да је Хески имао доста среће јер није кажњен.[73][74][75] У Астон Вили Хески је остао још једну сезону у којој је постигао само један гол у победи над Блекберн роверсијем у августу 2011. године.[76] Из клуба је пуштен у мају 2012. године, након што му је речено да му неће понудити нови уговор.[77]

ФК Њукасл јунајтед џетс[уреди | уреди извор]

Хески 2012. године у дресу Њукалс јунајтед џетса.

За аустралијски Њукасл јунајтед џетс, који је играо у Првој лиги Аустралије, Хески је потписао уговор 21. септембра 2012. године као њихов играч за сезону 2012/2013.[78] Дебитовао је у утакмици против Аделејд јунајтеда, коју је његов тим изгубио резултатом 2 : 0.[79][80] Први гол у Првој лиги Аустралије за Њукасл јунајтед џетс, Хески је постигао против Сиднеја у победи резултатом 3 : 2, 13. октобра 2012. године.[81] Након тога постизао је голове против Сентрал коуст маринерса, два гола против Мелбурн викторија 26. октобра и један гол на утакмици против Вестерн Сиднеј Вондерерса, што га је учинило најбољим стрелцем лиге. Утакмица против Мелбурн викторија је имала „Хески камеру”, која је омогућила публици да прати његова кретања током меча.[82][83]

Пошто је завршио сезону 2012/2013. са 9 голова у 23 наступа, зарадио је номинацију за награду „Играч године”, а нови уговор са Њукасл јунајтед џетсом потписао је у априлу 2013. године, за сезону 2013/2014.[84] Након што је забележио 19 наступа и постигао један гол, Хески је напустио Њукасл јунајтед џетс како би играо у енглеском клубу.[85][81]

Болтон вондерерси[уреди | уреди извор]

Након успешне игре за Њукасл јунајтед џетс, Хески је 24. децембра 2014. године потписао краткотрајни уговор за Болтон вондерерсе, који су тада играли Чемпионшип фудбалску лигу.[86] Дебитовао је два дана касније као замена на полувремену Роберта Хала, а Болтон вондерерси су победили резултатом 2 : 1.[87] Тридесет шестогодишњи Ејдур Гуђонсен потписао је уговор са Њукасл јунајтед џетсом, а играо је на Хескијевој позицији.[88] Хески је отишао из клуба када му је истекао уговор, крајем сезоне 2015/2016. и тада се повукао из фудбала.[89][90]

Период након играчке каријере[уреди | уреди извор]

Након што је завршио каријеру, Хески се придружио Егертону из Чеширске прве лиге 2017. године, где је радио као тренер уз Џеј-Лојда Самјуела, Џим Чернескија и Дин Гора.[91] У мају 2020. године Хески је открио да је на курсу за УЕФА менаџмент и да жели да стажира као тренер женског фудбалског клуба Лестер Ситија.[92]

Каријера у репрезентацији[уреди | уреди извор]

Младе репрезентације[уреди | уреди извор]

Хески је своју прву утакмицу одиграо за репрезентацију Енглеске до 16 година, када је дебитовао 26. априла 1994. године на утакмици против Португала, а репрезентација Енглеске је славила резултатом 1 : 0, све то у уводном мечу УЕФА Европског првенства до 16 година.[93][94] Његова прва првенствена утакмица уследила је два дана касније, када је Енглеска ремизирала 1:1 са Републиком Ирском.[93] Енглеска је била у четвртфиналу првенства, али је изгубила од репрезентације Украјине на пенале 7:6, након што је било 2:2 на крају продужетака.[93][95] Хески је за репрезентацију Енглеске до 18 година дебитовао 16. новембра 1995. године, на утакмици против Летоније у квалификацијама за Европско првенство 1996. године. На тој утакмици, Хески је постигао два гола, у другом и педесет и осмом минуту, а његов тим славио је резултатом 2 : 0.[96][97] Играо је на све четири утакмице за репрезентацију Енглеске на Европском првенству, а постигао је гол и на трећем мечу против селекције Белгије, против које је Енглеска славила резултатом 3 : 2, након продужетака.[96][98] Каријеру за репрезентацију Енглеске до 18 година завршио је са осам наступа и пет голова.[96]

Хески је за добио позив да игра за репрезентацију Енглеске до 21 године, а дебитовао је 8. октобра 1996. године на утакмици против Пољске, која је завршена без голова.[99] Годину дана касније, 30. маја 1997. године постигао је погодак на мечу против репрезентације Пољске, а утакмица је завршена резултатом 1 : 1.[100] Његова прва победа са репрезентацијом Енглеске до 21 године била је над репрезентацијом Југославије 29. марта 2000. године у плеј-офу квалификација за УЕФА Светско првенство за фудбалере до 21 године.[99] Каријеру за репрезентацију Енглеске до 21 године завршио је са 17 наступа, а постигао је 6 голова.[101] За „Б тим” репрезентације Енглеске одиграо је један меч против Чилеа, 10. фебруара 1988. године, а постигао је гол у 90. минуту, али његов тим је изгубио резултатом 2 : 1.[102]

Сениорска репрезентација Енглеске[уреди | уреди извор]

Хески је први пут позван у сениорски тим Енглеске на пријатељски меч против репрезентације Чешке 18. новембра 1998. године, али није ушао у игру.[103] Дебитовао је у пријатељском сусрету против репрезентације Мађарске у Будимпешти, 28. априла 1999. године, а утакмица је завршена резултатом 1 : 1. Хески је играо и на утакмици између репрезентације Енглеске и Аргентине на стадиону Вембли 23. фебруара 2000. године.[103] Играњем на тој утакмици, Хески се прикључио и саставу Енглеске за Европско првенство 2000. године.[104] Међутим, његова два уласка у игру нису помогла Енглеској, која је елиминисана у групној фази такмичења.[103] У септембру 2001. године, Хески је постигао гол у победи од 5:1 репрезентације Енглеске над Немачком током квалификација за Светско првенство 2002. године. Хески је гол прославио у стилу диск-џокеја, што је касније популаризовано.[105] Након тога, Хески је изабран у састав репрезентације Енглеске за Светско првенство 2002. године, које је одржано у Јапану и у Јужној Кореји.[106] Играо је на утакмици против Данске, где је Енглеска победила резултатом 3 : 0 и стигла до четвртфинала првенства.[107] Хески је такође играо на мечу против репрезентације Бразила, када је репрезентација Енглеске тријумфовала резултатом 2 : 1.[108]

Хески и Ешли Кол су оптужени да су злоупотребили неке од присталица из Словачке, када је репрезентација Енглеске играла у квалификацијама за Европско првенство 2004. године, у октобру 2002. године.[109] УЕФА је због тога отворила истрагу.[110] Репрезентација Словачке је на крају била присиљена да игра наредни меч пред празним трибинама.[111] Хески је добио конкуренцију на својој позицији у репрезентацији појавом Вејна Рунија.[112] Међутим, упркос критикама, Хески је и даље био у првом тиму репрезентације и преузео је капитенску траку од Мајкла Овена, након што је он замењен када је Енглеска победила репрезентацију Србије и Црне Горе у Лестеру у јуну 2003. године.[113][114] Хески је позван да игра у репрезентацији Енглеске за Европско првенство 2004. године, али на крају ипак није играо и био је предмет критика.[115][36] Ушао је као замена током утакмице Енглеске против репрезентације Француске, која је победила резултатом 2 : 1.[116] Хески је опозван у састав Енглеске током квалификација за Светско првенство 2006. године, након утакмице репрезентације Енглеске и Украјине у августу 2004. године.[117] Након што је репрезентацији Енглеске приступио Питер Крауч, на позицији нападача, Хески је све више размишљао о повлачењу из националног тима.[118]

Међународни наступи Хескија под менаџерством Стива Мекларена били су ограничени, иако је он позван у репрезентацију Енглеске у септембру 2007. године током квалификација за Европско првенство 2008. године, као покриће за повређеног Рунија. Хески је играо на утакмицама против Израела и Русије, на препоруку Мајкла Овена, након што је изјавио да би желео да игра са Хескијем.[119][120] Започео је меч репрезентације Енглеске против Израела и постао први играч који је позван у репрезентацију из Виган атлетика.[121] Хески је такође био у првом тиму на следећем мечу, који је Енглеска играла против репрезентације Русије, а борио се за место у тиму са Питером Краучом.[122][123] Доста је хваљен за своје наступе у репрезентацији у оба меча, а бивши репрезентативац Енглеске Алан Ширер истакао је: „Никада у милион година нисам очекивао да ћу разговарати о томе да ли би Емил Хески требало да одржи своје место испред Вејна Рунија, али нападач Виган јунајтеда је био изванредан на обе утакмице”.[124]

Током квалификација за Светско првенство 2010. године, Хески је позван да игра на утакмици против репрезентације Швајцарске, али је морао да се повуче због повреде.[125][126] Позван је и да игра у пријатељској утакмици против Чешке у августу 2008. године, где је ушао као замена у 46. минуту, а меч је завршен резултатом 2 : 2.[127] Наступио је у квалификацијама за Светско првенство 2010. године, на мечевима против репрезентација Андоре и Хрватске.[128][129] Хески је наводно био расно злостављан током утакмице против Хрватске, где је публика испуштала „мајмунске крике” када би Хески примио лопту.[130] ФИФА је након тога отворила истрагу и на крају казнила Фудбалски савез Хрватске са 15000 фунти због инцидента.[131][132] Педесети меч за Енглеску одиграо је у квалификацијама за Светско првенство 2010. године против репрезентације Белорусије, 15. октобра 2008. године, а онда је био задужен да помаже Вејну Рунију да побољша форму, након чега су њих двојица формирали партнерство, а Овен је избачен из тима.[133] [134][135] Први гол за репрезентацију Енглеске у шест година, постигао је на утакмици против селекције Словачке, у мечу у којем је Енглеска славила резултатом 4 : 0 на стадиону Вембли.[136][137] Током овог меча, Хески је доживео повреду потколенице, што га је натерало да се повуче из састава.[138] Хески је такође играо на утакмици Енглеске и Казахстана, током квалификација за Светско првенство 2010. године.[139] Хески је позван заједно са још 29 фудбалера на прозивку за Светско првенство 2010. године, а на изабран је међу 23 фудбалера за састав репрезентације на првенству.[140][141] Хески је повредио капитена Рио Фердинанда током тренинга 4. јула, због чега је Фердинанд искључен из тима за Светско првенство.[142] Прву утакмицу на Светском првенству 2010., Хески је играо на мечу против Сједињених Америчких Држава, који је завршен резултатом 1 : 1.[143]

Хески се повукао из репрезентација 15. јула 2010. године, када је имао тридесет и две године. За национални тим постигао је 7 голова, а наступио на 62 утакмице.[144]

Стил игре[уреди | уреди извор]

Хески је играо на позицији нападача, био јак нападач надарен темпом и физичком снагом, као и способношћу да искористи своју висину како би победио у дуелима.[145] Такође је описан као интелигентан и марљив играч, атлетски грађен.[99][146][147][148][149][150][151][152][153] Описан је као несебичан играч који је прецизно додавао лопту играчима и стварао простор за шансе, омогућавајући другим нападачима да постигну погодак.[154][155][156] Није био плодан стрелац али је био посебно грациозан и вешт и често асистирао саиграчима, те им стварао шансе да постигну гол.[157] Импресионирао је стручни штаб репрезентације Енглеске својом свестраношћу, јер је могао да игра и лево крило поред уобичајене улоге нападача.[158][159] Такође је привукао пажњу и имао поштовање тренера јер је био несебичан и тимски играч.[152][160][161][162][163] Међутим, медији су га критиковали због недостигнутих циљева и неадекватног понашања током игре.[163][164][165] [166] Иако је био нападач, понекада је играо и на средини терена, нарочито у Астон Вили, функционишући као нападачки везни играч, његова улога била је да повеже везни ред са нападом, а играо је чак и као централни везни играч.[167][168]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Хески у дресу Болтон вондерерса 2015. године.
Наступи и голови у клубовима по сезони и такмичењима
Клуб Сезона Лига ФА куп Енглески Лига куп Европа Остало Укупно
Дивизија Утакмице Голови Утакмице Голови Утакмице Голови Утакмице Голови Утакмице Голови Утакмице Голови
Лестер Сити 1994/95[169] Премијер лига 1 0 0 0 0 0 1 0
1995/96[22] Прва дивизија 30 7 0 0 2 0 3 0 35 7
1996/97[170] Премијер лига 35 10 3 0 9 2 47 12
1997/98[171] Премијер лига 35 10 2 0 0 0 2 0 39 10
1998/99[172] Премијер лига 30 6 2 0 8 3 40 9
1999/2000[173] Премијер лига 23 7 4 0 8 1 35 8
Укупно 154 40 11 0 27 6 2 0 3 0 197 46
Ливерпул 1999/2000[173] Премијер лига 12 3 12 3
2000/01[174] Премијер лига 36 14 5 5 4 0 11 3 56 22
2001/02[175] Премијер лига 35 9 2 0 1 0 17 5 1 0 56 14
2002/03[176] Премијер лига 32 6 3 0 5 0 11 3 1 0 52 9
2003/04[177] Премијер лига 35 7 4 1 2 2 6 2 47 12
Укупно 150 39 14 6 12 2 45 13 2 0 223 60
Бирмингем Сити 2004/05[178] Премијер лига 34 10 2 1 2 0 38 11
2005/06[40] Премијер лига 34 4 3 0 3 1 40 5
Укупно 68 14 5 1 5 1 78 16
Виган атлетик 2006/07[45] Премијер лига 34 8 1 0 1 0 36 8
2007/08[47] Премијер лига 28 4 2 0 0 0 30 4
2008/09[52] Премијер лига 20 3 0 0 2 0 22 3
Укупно 82 15 3 0 3 0 88 15
Астон Вила 2008/09[52] Премијер лига 14 2 0 0 0 0 14 2
2009/10[71] Премијер лига 31 3 4 0 5 2 2 0 42 5
2010/11[72] Премијер лига 19 3 2 0 2 2 2 1 25 6
2011/12[76] Премијер лига 28 1 1 0 0 0 29 1
Укупно 92 9 7 0 7 4 4 1 110 14
Њукасл јунајтед џетс 2012/13[81] Прва лига Аустралије 23 9 23 9
2013/14[81] Прва лига Аустралије 19 1 19 1
Укупно 42 10 42 10
Болтон вондерерси 2014/15[87] Чемпионшип 16 1 2 0 18 1
2015/16[179] Чемпионшип 29 2 0 0 1 0 30 2
Укупно 45 3 2 0 1 0 48 3
Укупно у каријери 633 130 42 7 55 13 51 14 5 0 786 164

Репрезентативна[уреди | уреди извор]

Извор:[180]
Утакмице и голови за репрезентацију по годинама
Репрезентација Година Утакмице Голови
Енглеска 1999 4 0
2000 7 1
2001 9 2
2002 11 1
2003 7 1
2004 5 0
2007 2 0
2008 5 0
2009 7 2
2010 5 0
Укупно 62 7

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

Голови за Енглеску, наредна колона показује Хескијеве голове.[181]
Листа голова за репрезентацију
Бр. Датум Стадион Утакмица Противник Гол Резултат Такмичење Реф.
1 3. јун 2000. Национални стадион Та Кали, Ка Кали, Малта 7  Малта 2 : 1 2 : 1 Пријатељска утакмица [182]
2 28. фебруар 2001. Вила парк, Бирмингем, Енглеска 12  Шпанија 2 : 0 3 : 0 Пријатељска утакмица [183]
3 1. септембар 2001. Олимпијски стадион у Минхену, Минхен, Немачка 17  Немачка 5 : 1 5 : 1 Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2002. [184]
4 15. јун 2002. Нигата стадион, Нигата, Јапан 28  Данска 3 : 0 3 : 0 Светско првенство у фудбалу 2002. [107]
5 22. мај 2003. Кингс парк стадион, Дурбан, Јужна Африка 33  Јужноафричка Република 2 : 1 2 : 1 Пријатељска утакмица [185]
6 28. март 2009. Вембли, Лондон, Енглеска 52  Словачка 1 : 0 4 : 0 Пријатељска утакмица [137]
7 6. јун 2009. Алмати стадион, Алмати, Казахстан 53  Казахстан 2 : 0 4 : 0 Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2010. [139]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Лестер Сити

Ливерпул

Астон Вила

  • Енглески Лига куп: другопласирани: 2009/10[70]

Индивидуални[уреди | уреди извор]

  • Играч сезоне Бирмингем Ситија: 2004/05.[37]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „EFL: Club retained and released lists published”. English Football League. 23. 6. 2016. Приступљено 12. 12. 2017. 
  2. ^ „Емил Хески”. Barry Hugman's Footballers. Приступљено 12. 12. 2017. 
  3. ^ „Emile Heskey: Overview”. Premier League. Приступљено 18. 4. 2020. 
  4. ^ Watson, Hayley (17. 2. 2018). „Leicester City legend Emile Heskey is coming to the King Power Stadium for an exclusive event”. Leicester Mercury. Приступљено 23. 7. 2018. 
  5. ^ Williams, Richard (10. 10. 2008). „Hiatus over for Heskey, a pivotal figure finally”. The Guardian. London. Приступљено 23. 11. 2013. 
  6. ^ Ellis, Ralph (25. 1. 2009). „Martin O'Neill ready to get best from Emile Heskey again”. Daily Mirror. London. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2012. 
  7. ^ Dryden, Fiona (14. 6. 2013). „School's history to be celebrated”. Leicester Mercury. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2016. 
  8. ^ „Fiancee of Premier League star Emile Heskey held at knifepoint in her own home during daring daylight robbery”. Evening Standard. London. 23. 7. 2008. Приступљено 10. 11. 2015. 
  9. ^ Guy, Peter (26. 5. 2014). „Ex-Liverpool FC star Emile Heskey marries Chantelle Tagoe in lavish ceremony at Rookery Hall”. Liverpool Echo. Приступљено 24. 12. 2016. 
  10. ^ Tate, Chris; Lennon, Simon (6. 4. 2003). „Heskey has a partner and two kids but Chantelle is besotted ..she talks about him all the time”. The People. London. Архивирано из оригинала на датум 4. 11. 2012. Приступљено 24. 12. 2016 — преко Highbeam Research. 
  11. ^ Heskey, Chantelle [ChantelleHeskey] (7. 3. 2015). „Our little angel Milanna Heskey born 06.03.2015 at 7.20am and weighing 8lb 5oz she is absolutely... instagram.com/p/z7o9iyti60/” (твит). Приступљено 22. 2. 2018 — преко Твитер-а. 
  12. ^ а б „Heskey's wife held at knifepoint”. The Independent. London. 23. 7. 2008. Приступљено 11. 10. 2008. 
  13. ^ „Emile Heskey's fiancee threatened by armed burglars”. Liverpool Daily Post. 23. 7. 2008. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2013. 
  14. ^ „Balls to the Crunch”. FourFourTwo: 50. фебруар 2009. 
  15. ^ Collins, Tony (22. 9. 2009). „Aston Villa star Emile Heskey donates football boots to help African children”. Birmingham Mail. Приступљено 23. 11. 2013. 
  16. ^ „Groby Juniors Football Club: About us”. Groby Juniors F.C. Приступљено 24. 6. 2017. 
  17. ^ „Academy staff profiles”. Leicester City F.C. 12. 1. 2012. Архивирано из оригинала на датум 22. 7. 2012. 
  18. ^ Wallace, Sam (22. 1. 2005). „Emile Heskey: Happy again”. The Independent. London. Архивирано из оригинала на датум 4. 12. 2014. 
  19. ^ а б в Scranage, David. „Emile Heskey: Seasonal record: (Part 1) 1995–97”. sporting-heroes.net. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2011. 
  20. ^ „Emile Heskey”. Leicester City F.C. 10. 9. 2007. Архивирано из оригинала на датум 5. 8. 2012. 
  21. ^ Hugman, Barry J., ур. (2010). The PFA Footballers' Who's Who 2010–11. Edinburgh: Mainstream Publishing. стр. 196. ISBN 978-1-84596-601-0. 
  22. ^ а б Rollin, Glenda, ур. (1996). Rothmans Football Yearbook 1996–97. London: Headline Publishing Group. стр. 200—201, 544—545, 577—581, 602—603. ISBN 978-0-7472-7781-1. 
  23. ^ а б Rowbottom, Mike (27. 5. 1996). „Claridge's climax shatters Palace”. The Independent. London. Приступљено 12. 12. 2017. 
  24. ^ Moore, Glenn (6. 4. 1997). „Heskey levels at the last to deflate Juninho”. The Independent. London. Приступљено 12. 12. 2017. 
  25. ^ а б Moore, Glenn (16. 4. 1997). „Claridge's five-star silver service”. The Independent. London. Приступљено 12. 12. 2017. 
  26. ^ „Shearer wins PFA award”. The Independent. London. 13. 4. 1997. Приступљено 12. 12. 2017. 
  27. ^ а б в Scranage, David. „Emile Heskey: Seasonal record: (Part 2) 1997–00”. sporting-heroes.net. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2010. 
  28. ^ Anthony, Scott (29. 8. 2007). „On second thoughts: Emile Heskey”. The Guardian. London. Приступљено 23. 11. 2013. 
  29. ^ а б „Nielsen nicks it for Spurs”. BBC News. 22. 3. 1999. Приступљено 12. 12. 2017. 
  30. ^ а б „Leicester triumph at Wembley”. BBC News. 27. 2. 2000. Приступљено 12. 12. 2017. 
  31. ^ „Birmingham sign Heskey”. BBC Sport. 18. 5. 2004. Приступљено 11. 7. 2011. 
  32. ^ Lansley, Peter (25. 8. 2004). „Heskey gets Birmingham heading in the right direction”Неопходна новчана претплата. The Times. London. Приступљено 30. 12. 2008. 
  33. ^ „Heskey boost for Birmingham”. BBC Sport. 10. 8. 2004. Приступљено 11. 7. 2011. 
  34. ^ „Portsmouth 1–1 Birmingham”. BBC Sport. 14. 8. 2004. Приступљено 24. 4. 2011. 
  35. ^ „Birmingham 1–0 Man City”. BBC Sport. 24. 8. 2004. Приступљено 24. 4. 2011. 
  36. ^ а б в „9 Emile Heskey – Forward”. ESPN Soccernet. Архивирано из оригинала на датум 7. 5. 2008. 
  37. ^ а б „Heskey cleans up at awards”. Birmingham Mail. 12. 5. 2005. Приступљено 24. 12. 2019. 
  38. ^ „Birmingham hit by more injuries”. BBC Sport. 20. 4. 2006. Приступљено 11. 7. 2011. 
  39. ^ „Everton 0–0 Birmingham”. BBC Sport. 22. 4. 2006. Приступљено 24. 4. 2011. 
  40. ^ а б „Емил Хески — мечеви у сезони 2005/2006”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 23. 11. 2013. 
  41. ^ „Blues prepared for the worst – Brady”. Birmingham Mail. 6. 4. 2006. Приступљено 23. 11. 2013. 
  42. ^ „Wigan seal £5.5m move for Heskey”. BBC Sport. 7. 7. 2006. Приступљено 11. 7. 2011. 
  43. ^ Chowdhury, Saj (19. 8. 2006). „Newcastle 2–1 Wigan”. BBC Sport. Приступљено 24. 4. 2011. 
  44. ^ Bevan, Chris (26. 8. 2006). „Wigan 1–0 Reading”. BBC Sport. Приступљено 24. 4. 2011. 
  45. ^ а б Rollin, Glenda; Rollin, Jack, ур. (2007). Sky Sports Football Yearbook 2007–2008. London: Headline Publishing Group. стр. 410—411, 601, 621. ISBN 978-0-7553-1664-9. 
  46. ^ McNulty, Phil (14. 5. 2007). „Sheff Utd 1–2 Wigan”. BBC Sport. Приступљено 24. 4. 2011. 
  47. ^ а б в „Емил Хески — мечеви у сезони 2007/2008”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 23. 11. 2013. 
  48. ^ „Heskey faces weeks out of action”. BBC Sport. 16. 12. 2007. Приступљено 11. 7. 2011. 
  49. ^ „Heskey has suspected broken toe”. BBC Sport. 15. 9. 2007. Приступљено 11. 7. 2011. 
  50. ^ Fletcher, Paul (14. 4. 2008). „Chelsea 1–1 Wigan”. BBC Sport. Приступљено 24. 4. 2011. 
  51. ^ Lewis, Aimee (19. 4. 2008). „Wigan 1–1 Tottenham”. BBC Sport. Приступљено 24. 4. 2011. 
  52. ^ а б в г д „Емил Хески — мечеви у сезони 2008/2009”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 23. 11. 2013. 
  53. ^ Barder, Russell (30. 8. 2008). „Hull 0–5 Wigan”. BBC Sport. Приступљено 24. 4. 2011. 
  54. ^ „Heskey eyes bright future”. Sky Sports. 16. 10. 2008. Приступљено 24. 6. 2017. 
  55. ^ „Bruce hopes to keep Heskey”. Sky Sports. 17. 10. 2008. Приступљено 24. 6. 2017. 
  56. ^ „Heskey open to Liverpool return”. BBC Sport. 17. 10. 2008. Приступљено 24. 4. 2011. 
  57. ^ May, John (1. 11. 2008). „Portsmouth 1–2 Wigan”. BBC Sport. Приступљено 24. 4. 2011. 
  58. ^ „Wigan hint at Heskey January exit”. BBC Sport. 1. 12. 2008. Приступљено 11. 7. 2011. 
  59. ^ Benammar, Emily (5. 12. 2008). „Wigan manager Steve Bruce puts £10 million price tag on Emile Heskey”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 20. 10. 2008. 
  60. ^ „Bruce confident of keeping Heskey”. BBC Sport. 12. 12. 2008. Приступљено 11. 7. 2011. 
  61. ^ Nakrani, Sachin (30. 12. 2008). „Injury means Heskey may have played last match for Wigan”. The Guardian. London. Приступљено 22. 2. 2018. 
  62. ^ „Heskey pledges to stay with Wigan”. BBC Sport. 14. 1. 2009. Приступљено 11. 7. 2011. 
  63. ^ „Villa sign England striker Heskey”. BBC Sport. 23. 1. 2009. Приступљено 11. 7. 2011. 
  64. ^ Fletcher, Paul (27. 1. 2009). „Portsmouth 0–1 Aston Villa”. BBC Sport. Приступљено 27. 1. 2009. 
  65. ^ „Aston Villa's Emile Heskey suffers concussion in pre-season friendly”. Birmingham Mail. 25. 7. 2009. Приступљено 23. 11. 2013. 
  66. ^ „Barry understands Heskey stance”. BBC Sport. 13. 10. 2009. Приступљено 24. 4. 2011. 
  67. ^ „O'Neill unmoved on Heskey future”. BBC Sport. 14. 10. 2009. Приступљено 11. 7. 2011. 
  68. ^ „Heskey denies Villa quit threat”. BBC Sport. 15. 10. 2009. Приступљено 11. 7. 2011. 
  69. ^ Kendrick, Mat (20. 2. 2010). „Aston Villa striker Emile Heskey is told to build up a head of steam”. Birmingham Mail. Приступљено 23. 11. 2013. 
  70. ^ а б McNulty, Phil (28. 2. 2010). „Aston Villa 1–2 Man Utd”. BBC Sport. Приступљено 12. 12. 2017. 
  71. ^ а б „Емил Хески — мечеви у сезони 2009/2010”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 23. 11. 2013. 
  72. ^ а б „Емил Хески — мечеви у сезони 2010/2011”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 23. 11. 2013. 
  73. ^ „Emile Heskey escapes punishment over referee barge and tunnel row”. The Guardian. London. 9. 5. 2011. Приступљено 23. 11. 2013. 
  74. ^ „Heskey 'lucky' not to see red”. Sky Sports. 8. 5. 2011. Приступљено 24. 6. 2017. 
  75. ^ Nakrani, Sachin (9. 5. 2011). „Aston Villa's season of torment takes its toll on Emile Heskey”. The Guardian. London. Приступљено 23. 11. 2013. 
  76. ^ а б „Емил Хески — мечеви у сезони 2011/2012”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 23. 11. 2013. 
  77. ^ Scott, Ged (7. 5. 2012). „Emile Heskey set to leave Aston Villa after no new deal is offered”. BBC Sport. Приступљено 24. 12. 2016. 
  78. ^ „Newcastle Jets sign Emile Heskey”. Football Federation Australia. 21. 9. 2012. Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2014. 
  79. ^ FitzGibbon, Liam (7. 10. 2012). „Travel-weary Adelaide spoil Heskey debut”. The Sydney Morning Herald. Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2012. 
  80. ^ „Adelaide spoil Heskey's debut”. Football Federation Australia. 7. 10. 2012. Архивирано из оригинала на датум 27. 3. 2013. 
  81. ^ а б в г „E. Heskey: Summary”. Soccerway. Perform Group. Приступљено 23. 7. 2018. 
  82. ^ „Emile Heskey wows the Aussies with his starring role Down Under”. Leicester Mercury. 27. 10. 2012. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2013. 
  83. ^ Rice, Simon (25. 10. 2012). „Emile Heskey delights 'Heskeycam' viewers with stunning bicycle kick”. The Independent. London. Приступљено 15. 2. 2013. 
  84. ^ „Emile Heskey signs new contract with Newcastle Jets”. The Independent. London. 3. 4. 2013. Приступљено 2. 8. 2014. 
  85. ^ Mail, Simon (16. 7. 2014). „Leyton Orient linked with former Liverpool, England and Aston Villa striker Emile Heskey”. Epping Forest Guardian. Приступљено 2. 8. 2014. 
  86. ^ „Emile Heskey: Bolton Wanderers sign ex-England strike”. BBC Sport. 24. 12. 2014. Приступљено 24. 12. 2016. 
  87. ^ а б „Емил Хески — мечеви у сезони 2014/2015”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 11. 5. 2015. 
  88. ^ „Bolton Wanderers 2–1 Blackburn Rovers”. BBC Sport. 26. 12. 2014. Приступљено 24. 12. 2016. 
  89. ^ „Bolton Wanderers confirm player departures”. Bolton Wanderers F.C. 13. 5. 2016. Приступљено 24. 6. 2017. 
  90. ^ Dasey, Jason (31. 5. 2017). „Liverpool icon Emile Heskey on love affair with Asia, life after retirement”. ESPN. Приступљено 12. 12. 2017. 
  91. ^ Unnikrishnan, Dilip (10. 12. 2017). „Emile Heskey interview: Former England star talks about racism in British football, coaching big clubs and more”. Firstpost. Network18 Group. Приступљено 23. 7. 2018. 
  92. ^ Phillips, Jessie A. (21. 5. 2020). „Ep 1 Sport But Not As You Know It #1- Emile Heskey”. YouTube. Приступљено 31. 5. 2020. 
  93. ^ а б в Rollin, Jack, ур. (1994). Rothmans Football Yearbook 1994–95. London: Headline Publishing Group. стр. 909. ISBN 978-0-7472-7857-3. 
  94. ^ „Archive material: Evington Echo (Issues 101 to 110)”. Evington Echo. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2012. 
  95. ^ Garin, Erik; Diogo, Julio Bovi (7. 12. 2003). „European U-16 Championship 1994”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 23. 7. 2018. 
  96. ^ а б в „Emile Heskey”. 11v11.com. AFS Enterprises. Приступљено 23. 7. 2018. 
  97. ^ „England v Latvia, 16 November 1995”. 11v11.com. AFS Enterprises. Приступљено 23. 7. 2018. 
  98. ^ „England v Belgium, 31 July 1996”. 11v11.com. AFS Enterprises. Приступљено 23. 7. 2018. 
  99. ^ а б в „England's under 21 matches featuring BME players”. England Football Online. 17. 5. 2006. Приступљено 23. 7. 2018. 
  100. ^ „Heskey's first England goal is not enough”. The Independent. London. 31. 5. 1997. Приступљено 23. 7. 2018. 
  101. ^ „England's matches: The under 21's: 1990–2000”. England Football Online. 26. 4. 2014. Приступљено 21. 7. 2018. 
  102. ^ Courtney, Barrie (22. 5. 2014). „England – International results B-Team – Details”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 24. 12. 2016. 
  103. ^ а б в „Emile Heskey”. England Football Online. 30. 5. 2015. Приступљено 23. 7. 2018. 
  104. ^ „Emile Heskey”. BBC Sport. 13. 5. 2000. Приступљено 24. 4. 2011. 
  105. ^ „Emile Heskey: Who'd have thought at 37 I'd be going back to Liverpool?”. The Guardian. Приступљено 9. 10. 2018. 
  106. ^ „England squad in full”. Newsround. British Broadcasting Corporation. 4. 9. 2002. Приступљено 24. 4. 2011. 
  107. ^ а б „England brush Danes aside”. BBC Sport. 15. 6. 2002. Приступљено 25. 2. 2016. 
  108. ^ „Brazil end England's dream”. BBC Sport. 21. 6. 2002. Приступљено 24. 4. 2011. 
  109. ^ „Dyer out of England squad”. BBC Sport. 14. 10. 2002. Приступљено 24. 4. 2011. 
  110. ^ „Uefa talks down Slovakia ban”. BBC Sport. 14. 10. 2002. Приступљено 24. 4. 2011. 
  111. ^ „Uefa closes doors on Slovakia”. BBC Sport. 13. 1. 2003. Приступљено 24. 4. 2011. 
  112. ^ McNulty, Phil (31. 3. 2003). „Rooney puts pressure on Heskey”. BBC Sport. Приступљено 24. 4. 2011. 
  113. ^ „21 – Emile Heskey”. Newsround. British Broadcasting Corporation. 18. 5. 2004. Приступљено 24. 4. 2011. 
  114. ^ „England 2 Serbia & Montenegro 1 [1–1]”. England Football Online. 20. 7. 2017. Приступљено 23. 7. 2018. 
  115. ^ „Sven names squad for Euro 2004”. Newsround. British Broadcasting Corporation. 17. 5. 2004. Приступљено 24. 4. 2011. 
  116. ^ „France 2–1 England”. BBC Sport. 13. 6. 2004. Приступљено 24. 4. 2011. 
  117. ^ „Bruce ecstatic over Heskey recall”. BBC Sport. 21. 3. 2005. Приступљено 24. 4. 2011. 
  118. ^ Tynan, Gordon (17. 12. 2005). „Heskey head and shoulders above Crouch, says Bruce”. The Independent. London. Приступљено 18. 5. 2011. 
  119. ^ „Heskey recalled to England squad”. BBC Sport. 2. 9. 2007. Приступљено 24. 4. 2011. 
  120. ^ Winter, Henry (3. 9. 2007). „Bring back Emile Heskey, Owen tells McClaren”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 20. 10. 2010. 
  121. ^ Sanghera, Mandeep (8. 9. 2007). „England 3–0 Israel”. BBC Sport. Приступљено 24. 4. 2011. 
  122. ^ Winter, Henry (12. 9. 2007). „Steve McClaren sticks with Emile Heskey”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 20. 10. 2010. 
  123. ^ Sanghera, Mandeep (12. 9. 2007). „England 3–0 Russia”. BBC Sport. Приступљено 24. 4. 2011. 
  124. ^ Hansen, Alan (12. 9. 2007). „BBC pundits on England”. BBC Sport. Приступљено 18. 5. 2011. 
  125. ^ „Beckham left out of England squad”. BBC Sport. 31. 1. 2008. Приступљено 24. 4. 2011. 
  126. ^ „Wright-Phillips fit for England”. BBC Sport. 24. 2. 2008. Приступљено 24. 4. 2011. 
  127. ^ Sanghera, Mandeep (18. 8. 2008). „England 2–2 Czech Rep”. BBC Sport. Приступљено 24. 4. 2011. 
  128. ^ Bevan, Chris (6. 9. 2008). „Andorra 0–2 England”. BBC Sport. Приступљено 24. 4. 2011. 
  129. ^ Stevenson, Jonathan (10. 9. 2008). „Croatia 1–4 England”. BBC Sport. Приступљено 24. 4. 2011. 
  130. ^ Mole, Giles (12. 9. 2008). „Racial abuse aimed at Emile Heskey by Croatia fans reported to Fifa”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 20. 10. 2010. 
  131. ^ „Fifa to probe Heskey racial abuse”. BBC Sport. 17. 9. 2008. Приступљено 18. 5. 2011. 
  132. ^ „Croatia fined over Heskey abuse”. BBC Sport. 25. 9. 2008. Приступљено 18. 5. 2011. 
  133. ^ McNulty, Phil (15. 10. 2008). „Belarus 1–3 England”. BBC Sport. Приступљено 24. 4. 2011. 
  134. ^ Fifield, Dominic (17. 10. 2008). „Rooney's resurgence inspired by arrival of Berbatov, says Ferdinand”. The Guardian. London. Приступљено 23. 11. 2013. 
  135. ^ Samuel, Martin (10. 10. 2008). „Fabio Capello strikes gold with bold choice of Emile Heskey over Michael Owen”Неопходна новчана претплата. The Times. London. Приступљено 11. 1. 2009. 
  136. ^ „O'Neill angry over Heskey start”. BBC Sport. 13. 2. 2009. Приступљено 11. 7. 2011. 
  137. ^ а б McNulty, Phil (28. 3. 2009). „England 4–0 Slovakia”. BBC Sport. Приступљено 25. 2. 2016. 
  138. ^ „Heskey pulls out of England squad”. BBC Sport. 29. 3. 2009. Приступљено 24. 4. 2011. 
  139. ^ а б McNulty, Phil (6. 6. 2009). „Kazakhstan 0–4 England”. BBC Sport. Приступљено 25. 2. 2016. 
  140. ^ „Fabio Capello makes surprise England World Cup choices”. BBC Sport. 11. 5. 2010. Приступљено 11. 5. 2010. 
  141. ^ „World Cup 2010: Theo Walcott left out of England squad”. BBC Sport. 1. 6. 2010. Приступљено 24. 4. 2011. 
  142. ^ „Rio Ferdinand out of England World Cup squad”. BBC Sport. 4. 6. 2010. Приступљено 24. 4. 2011. 
  143. ^ McNulty, Phil (13. 6. 2010). „Capello's big calls backfire”. BBC Sport. Приступљено 13. 6. 2010. 
  144. ^ „Striker Heskey retires from international football”. BBC Sport. 15. 7. 2010. Приступљено 24. 4. 2011. 
  145. ^ Wilson, Paul (5. 6. 2009). „The oof-factor behind Emile Heskey's Indian summer”. The Guardian. London. Приступљено 23. 11. 2013. 
  146. ^ „1st team: Emile Heskey”. Wigan Athletic F.C. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2008. 
  147. ^ White, Duncan (12. 11. 2008). „The debate: Is Darren Bent the man to replace Emile Heskey for England?”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 20. 10. 2010. 
  148. ^ „Selfless Heskey makes England tick”. BBC Sport. 16. 10. 2008. Приступљено 1. 6. 2020. 
  149. ^ „Houllier heaps praise on striker Heskey”. ESPN FC. 26. 9. 2010. Приступљено 1. 6. 2020. 
  150. ^ Robson, Stewart (21. 3. 2009). „Aston Villa need to leave out Emile Heskey against Liverpool”. The Telegraph. Приступљено 1. 6. 2020. 
  151. ^ „Liverpool 1-0 Tottenham”. The World Game. 23. 4. 2014. Приступљено 1. 6. 2020. 
  152. ^ а б Burt, Jason (4. 7. 2008). „Heskey and Owen show proves simple but effective”. The Belfast Telegraph. Приступљено 1. 6. 2020. 
  153. ^ Wilson, Jeremy (16. 10. 2009). „Peter Crouch wants to be on the England A-list for World Cup in South Africa”. The Telegraph. Приступљено 25. 5. 2020. 
  154. ^ Davies, Christopher (18. 10. 2008). „Full steam ahead for England as Capello pushes all the right buttons”. The Japan Times. Tokyo. Приступљено 28. 9. 2017. 
  155. ^ Baldi, Ryan (5. 12. 2019). „The art of a target man: Emile Heskey on his relationship with ‘brilliant’ Michael Owen and linking play”. The Independent. Приступљено 5. 6. 2020. 
  156. ^ Herbert, Ian (23. 1. 2015). „Liverpool vs Bolton: Emile Heskey has Reds in sights after his surprise return”. The Independent. Приступљено 5. 6. 2020. 
  157. ^ „Heskey reveals Ferdinand injury regret”. ESPN. 10. 6. 2010. Приступљено 22. 2. 2018. 
  158. ^ Lovejoy, Joe (21. 9. 2008). „Emile Heskey: Back in fashion”Неопходна новчана претплата. The Times. London. Приступљено 24. 3. 2010. 
  159. ^ Townsend, Nick (9. 7. 2007). „Heskey relishes second chance”. The Independent. London. Приступљено 18. 5. 2011. [мртва веза]
  160. ^ Jacobs, Ben (2. 3. 2010). „The Ben Jacobs column: Will Emile make return journey to his beloved Leicester City?”. Leicester Mercury. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2013. 
  161. ^ Davies, Nick (23. 6. 2010). „Soccer, an Englishman's View”. Bleacher Report. Приступљено 5. 6. 2020. 
  162. ^ Turner, Mikhail (23. 1. 2012). „World Football: 20 Most Awkward Soccer Players in the World”. Bleacher Report. Приступљено 5. 6. 2020. 
  163. ^ а б Williams, Richard (28. 3. 2003). „Heskey has it all - apart from goals and guts”. The Guardian. Приступљено 5. 6. 2020. 
  164. ^ Moore, Glenn (11. 10. 2002). „Time for 'Bruno' Heskey to punch his weight”. The Independent. London. Приступљено 7. 1. 2018. 
  165. ^ „21. Emile Heskey”. BBC Sport. 24. 5. 2004. Приступљено 24. 4. 2011. 
  166. ^ Culley, Jon (29. 11. 1999). „Heskey's striking lack of goals is a worry”. The Independent. London. Приступљено 26. 7. 2009. 
  167. ^ James, Stuart (28. 8. 2011). „Aston Villa's James Collins admits to personality clash with Houllier”. The Guardian. Приступљено 5. 6. 2020. 
  168. ^ Brown, Paul (15. 11. 2011). „Heskey comfortable being the centre of attention in midfield”. AVFC.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 16. 11. 2011. Приступљено 5. 6. 2020. 
  169. ^ Rollin, Jack, ур. (1995). Rothmans Football Yearbook 1995–96. London: Headline Publishing Group. стр. 200—201, 583—586, 613—617. ISBN 978-0-7472-7823-8. 
  170. ^ „Емил Хески — мечеви у сезони 1996/1997”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 23. 11. 2013. 
  171. ^ „Емил Хески — мечеви у сезони 1997/1998”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 23. 11. 2013. 
  172. ^ „Емил Хески — мечеви у сезони 1998/1999”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 23. 11. 2013. 
  173. ^ а б „Емил Хески — мечеви у сезони 1999/2000”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 23. 11. 2013. 
  174. ^ „Емил Хески — мечеви у сезони 2000/2001”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 23. 11. 2013. 
  175. ^ „Емил Хески — мечеви у сезони 2001/2002”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 23. 11. 2013. 
  176. ^ „Емил Хески — мечеви у сезони 2002/2003”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 23. 11. 2013. 
  177. ^ „Емил Хески — мечеви у сезони 2003/2004”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 23. 11. 2013. 
  178. ^ „Емил Хески — мечеви у сезони 2004/2005”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 23. 11. 2013. 
  179. ^ „Емил Хески — мечеви у сезони 2015/2016”. Soccerbase. Centurycomm. Приступљено 16. 5. 2016. 
  180. ^ „Heskey, Emile”. National Football Teams. Приступљено 25. 2. 2016. 
  181. ^ „Player info: Emile William Ivanhoe Heskey”. Englandstats.com. Davey Naylor. Приступљено 12. 12. 2017. 
  182. ^ „Close shave for shaky England”. BBC Sport. 4. 6. 2000. Приступљено 25. 2. 2016. 
  183. ^ „Sven's England off to winning start”. BBC Sport. 28. 2. 2001. Приступљено 25. 2. 2016. 
  184. ^ „Awesome England thrash Germany”. BBC Sport. 1. 9. 2001. Приступљено 25. 2. 2016. 
  185. ^ „Beckham injury mars England win”. BBC Sport. 22. 5. 2003. Приступљено 25. 2. 2016. 
  186. ^ „Owen shatters Arsenal in Cup final”. BBC Sport. 12. 5. 2001. Приступљено 12. 12. 2017. 
  187. ^ „Blues shot down as Liverpool lift cup”. BBC Sport. 25. 2. 2001. Приступљено 12. 12. 2017. 
  188. ^ „Liverpool lift Worthington Cup”. BBC Sport. 2. 3. 2003. Приступљено 12. 12. 2017. 
  189. ^ „Liverpool edge out Man Utd”. BBC Sport. 12. 8. 2001. Приступљено 12. 12. 2017. 
  190. ^ Biggs, Matt (16. 5. 2001). „Liverpool 5–4 Alavés”. The Guardian. London. Приступљено 21. 9. 2018. 
  191. ^ „Liverpool sink Bayern”. BBC Sport. 24. 8. 2001. Архивирано из оригинала на датум 4. 8. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]