Енглески булдог

Из Википедије, слободне енциклопедије
Булдог
Ozbulldog.jpg
Други називи Британски булдог,
Енглески булдог
Порекло Енглеска[1]
Класификација / стандарди
ФЦИ Група 2, Секција 2.1 Молосијан: Мастифов тип #149 стандард
АКЦ Неспортски стандард
АНКЦ Група 7 (Неспортски) стандард
ЦКЦ Група 6 – (Неспортски) стандард
КЦ (УК) Корисност стандард
НЗКЦ Неспортски стандард
УКЦ Компањон стандард
Напомене Британска национална животиња
Домаћи пас (Canis lupus familiaris)

Енглески булдог као и остале расе паса равног лица води порекло од једног веома далеког претка, епирског молоса, којег су у Енглеску довели феничански морепловци. Ова раса данас није ни налик свом претку. Још у периоду од XIII па све до XVIII века ови пси били су познати по агресивности и стога су били искоришћавани као борбени пси. Од тренутка када су се борбе укинуле, 1835. године Законом о животињама, ова раса доживљава низ промена. Данас их карактеришу особине као што су лењост, доброћудност, алавост и умиљатост. Иако због свог изгледа умногоме делују агресивно и опасно, свако се може уверити у то да су заправо сушта супротност.

Историја[уреди]

Раса се први пут у писаним списима помиње 1500.године, али тадашњи булдог је изгледао знатно другачије од данашњег. То је био пас снажне грађе, дугих ногу и јаке вилице. Води порекло од епирског молоса ког су у Енглеску довели феничански морепловци. Око 15. века булдог који још увек није личио на данашњег булдога био је познат по борбама против бикова (bull-baitings). Најчешће су узгајани и коришћени као пси за сурову забаву, борбе са биковима. Пас је пуштан у ограђен простор са биком, а циљ је био да најбољи пас угризе бика за њушку и савлада га. Људи су веровали да је месо бика било квалитетније и укусније ако је претходно изуједано од стране пса. Неретко су организоване и борбе са медведима. Те сурове забаве, дуго времена су биле веома популарне, а забрањене су декретом Парламента, 1835. године. Међутим, нестајале су постепено. Из тог разлога је раса почела да пада у заборав али је убрзо почело поновно узгајање ове расе са намером да се елиминише агресивност. Група ентузијаста наставила је са узгајањем булдога укрштајући их са мопсом. Резултат је данашњи булдог. Стандард расе постављен је 1878. године у Лондону од стране Енглеског Булдог клуба.

Изглед[уреди]

Општи изглед[уреди]

Пас кратких ногу, широких груди и кратке длаке. Немају претерано дугачак реп. Глава је крупна и компактна. Енглески булдог је средње величине у односу на остале расе паса и прилично је тежак и мишићав за своју величину.

Глава[уреди]

Имају велику, наборану главу са веома кратком њушком и снажном доњом вилицом.

  • Гледајући из профила уочава се да имају сабијену вилицу.
  • Уши су им мале, танке и напола спуштене (такозвано ружино ухо-благо избачене уназад).
  • Очи су смештене ниско на лицу и има доста простора између њих.
  • Њушка је кратка и широка са дубоким и израженим чеоним усеком.
  • Врх носа је набијен према очима.
  • Усне морају да буду широке и да висе.
  • Врат је кратак и снажан. Кожа им је најнаборанија у овом делу тела.
Груди[уреди]

Груди енглеског булдога су широке и сужавају се ка задњем делу.

Ноге[уреди]

Ноге су им кратке и јаких костију а то им даје правоуган изглед гледано из профила. Предње шапе су гломазне и чврсте.

Длака[уреди]

Длака је кратка и лака за одржавање, а најчешће је смеђе, риђе, тиграсте, беле или шарено беле боје. Мека је, сјајна и нигде на телу се не коврџа.

Тежина и висина[уреди]

Раса спада у средње велике псе.

Тежина[уреди]

  • Мужјаци су крупнији и самим тим њихова килажа је већа и варира између 23 килограма и 25 килограма.
  • Женке као ситнији пол са килажом варирају између 22 килограма до 23 килограма.

Висина[уреди]

Енглески булдози су раније били знатно виши него данас али се та особина током времена изменила.

  • Мужјаци су високи од 31 центиметра до 40 центиметара.
  • Женке су висине од око 31 центиметра па све до 38 центиметара.

Нега и здравље[уреди]

  • Енглеске булдоге не морате често купати нити чешљати. Ишчеткавање меком четком два до три пута недељно је довољно да се отклоне отпале длаке и да се длаци врати сјај.

Најважнија ставка када је нега у питању је чишћење набора и прегиба нарочито на глави како не би досло до инфекција. Можете их пребрисати влажним марамицама без јаког мириса.

  • Пошто им уши падају, чистите их бар једном недељно.
  • Сеците им само врхове ноктију сваке недеље како би им шапе остале здраве.
  • Перите им зубе бар једном недељно користећи прибор за зубе за псе.
  • Булдози захтевају минималну физичку активност и доста су лењи па их некада треба натерати да се покрену. Довољне су кратке шетње, минимум три пута дневно. Ипак водите рачуна да буду у кондицији јер су склони гојењу.

Здравље[уреди]

Најчешћи здравствени проблеми који се могу јавити су:

Карактер[уреди]

Одушевиће Вас његова интелигенција. Он је веома дружељубив пас који воли да се забавља. Није пргав и веома је умиљат, посебно ако је љубимац породице која има децу и обожава да се игра са њима. Овај пас је и одличан чувар, али обично не показује знаке агресије. Ипак, неки булдози могу бити агресивнији, чак и према власницима, ако нису дресирани од малена.

Дресура[уреди]

Енглеском булдогу је потребно релативно мало дресуре како би његове најбоље карактеристике дошле до изражаја. Још док је штене, учите га да не скаче на људе јер уме да буде прилично тежак и тешко ћете га одвићи од тога када одрасте. Од осме недеље га навикавајте на поводац, јер ако касније почнете, биће превише велик и тврдоглав и нећете моћи да га обуздате. Олакшаћете му дисање ако користите неку врсту појаса уместо класичног повоца. Обичан поводац ће га стезати и иритирати му душник. Потпуну дресуру је најбоље започети између четвртог и шестог месецаа старости. Ово ће му помоћи да стекне навике које желите и биће срећнији и послушнији.

Парење[уреди]

Окот је врло тежак и захтеван за мајку јер штенци имају велику главу и наборе, па се у највећем броју случајева препоручује царски рез. Искључиво због њихове тежине парење се мора обавити вештачким путем. Када се штенци роде потребно је доста времена да се посвети искључиво њима. Мајка је крупна и гломазна у односу на њих па их самим тим може згазити. Животни век им је између 8 и 10 година, а у зреле године улазе после 6 године живота.

Референце[уреди]

  1. Wilcox, Charlotte (1999). The Bulldog. Capstone Press. стр. 5. ISBN 0-7368-0004-2. 
  2. „2004 Purebred Dog Health Survey” (PDF). Kennel Club/British Small Animal Veterinary Association. Приступљено 29. 10. 2014. 
  3. O’Neill, D. G.; Church, D. B.; McGreevy, P. D.; Thomson, P. C.; Brodbelt, D. C. (2013). „Longevity and mortality of owned dogs in England”. The Veterinary Journal. 198: 638—43. PMID 24206631. doi:10.1016/j.tvjl.2013.09.020. 

Спољашње везе[уреди]

  1. Порекло енглеског булдога
  2. Карактер енглеског булдога
  3. О енглеском булдогу