Енеида (мини-серија)
| Енеида | |
|---|---|
 Југословенски постер | |
| Изворни назив | Eneide |
| Жанр | митологија авантура |
| Темељи се на | Енеида (Вергилије) |
| Сценарио | Арналдо Бањаско Виторио Боничели П. М. Пасинети Марио Проспери Франко Роси |
| Режија | Франко Роси |
| Улоге | Ђулио Брођи Олга Карлатос |
| Приповедач | Рикардо Кучола |
| Композитор | Марио Нашимбене |
| Земља | Италија Француска Западна Немачка Југославија |
| Језик | италијански |
| Број епизода | 7 |
| Време трајања | 311 минута |
| Монтажер | Ђорђо Сералонга |
| Директор фотографије | Виторио Стораро |
Емитовање | |
| Прво приказано на | Programma Nazionale |
| Премијерно приказивање | 19. децембар 1971 — 30. јануар 1972. |
Енеида (итал. Eneide) је мини-серија од седам епизода заснована на Вергилијевој Енеиди, први пут емитована на италијанској телевизији RAI од 19. децембра 1971. до 30. јануара 1972. године. Серија је снимана у копродукцији Италије, Француске, Западне Немачке и Југославије, а режирао ју је Франко Роси. У главним улогама су били Ђулио Брођи као Енеја и Олга Карлатос као Дидона, док су споредне улоге, између осталих, тумачили Алесандро Хабер, Андреа Ђордана и Марилу Толо. Скраћена верзија серије је биоскопски емитована у облику филма 1974. године.
Радња
[уреди | уреди извор]Епизода 1: Троја је у рушевинама након Тројанског рата. Један од преживелих је полубог Енеја, који је побегао са тројанском флотом. Он стиже у Картагину на северној обали Африке, где га краљица Дидона замоли да јој исприча своју причу. Он почиње тако што јој прича о Тројанском коњу.
Епизода 2: Енеја прича Дидони како је путовао Медитераном и посетио Делос, где му је пророчиште рекло да пронађе „древну мајку”. Он је одлучио да путује на запад.
Епизода 3: Након што је чула Енејину причу, Дидона га отпушта. Ипак, она је фасцинирана његовом потрагом за мајком земљом и не може да спава. Она му каже да оде и потражи је у земљи Хесперији, која се налази на северу.
Епизода 4: Енеја налази заједницу преживелих Тројанаца на једном острву. Богиња Јунона наговара тројанске жене да запале флоту, али је спасава киша.
Епизода 5: Венера води свог сина Енеју у подземни свет како би он добио снагу од сенке свог оца Анхиса. Тројанци стижу до реке Тибар у Лацију, где једно пророчанство каже да ће се Лавинија, ћерка краља Латина, удати за странца. Енеја развија пријатељство са Турном, краљем Рутула.
Епизода 6: Пратећи Латинов савет, Енеја посећује унутрашњост земље, где му један стари Грк прича легенде. Интриге у које су умешани Лавинија и Турно подстичу сукоб између Тројанаца и Латина.
Епизода 7: Да би решио сукоб, Енеја изазива Турна на двобој до смрти. Побеђује га и жени се Лавинијом. На самртничкој постељи, Латин оставља своју земљу Енеји.
Улоге
[уреди | уреди извор]
- Ђулио Брођи као Енеја
- Олга Карлатос као Дидона
- Андреа Ђордана као Турно
- Марилу Толо као Венера
- Васа Пантелић као Анхис
- Арсен Коста као Асканије
- Мариса Бартоли као Андромаха
- Ангелика Цилке као Креуса
- Иларија Гверини као Јунона
- Алесандро Хабер као Мисен
- Кристијан Леду као Палинур
- Јаспар фон Ерцен као Евандер
- Јагода Ристић као Лавинија
- Ана Марија Герарди као Амата
- Јанез Врховец као краљ Латин
- Душица Жегарац као Ана
- Жељко Фрелић као Илионеј
- Хусеин Чокић као Акест
- Гизела Вуковић као Бероја
- Предраг Ибрахимовић као Нис
- Милан Васиљевић као Еуријал
- Бранко Ковачић као Наут
- Љуба Ковачевић као Ахеменид
- Столе Аранђеловић као Мезенције
- Ђорђе Ненадовић као Диомед
- Божидар Пајкић као Фаун
Продукција
[уреди | уреди извор]Росијевa телевизијска адаптација Хомерове Одисеје из 1968. године била је успешна у Италији и другим деловима Европе, па је стога уследила адаптација Вергилијевог епа Енеида.[1] Као и у Росијевој Одисеји, телевизијска остварења Роберта Роселинија и филмови Пјера Паола Пазолинија, као што су Краљ Едип (1967) и Медеја (1969), послужили су као инспирација за коришћење природних локација и понекад намерно анахроних сценографија и костима.[2] Екстеријерне сцене које се одвијају у Картагини снимљене су у долини Бамијан у Авганистану, где је једна од џиновских статуа Буде искоришћена да представи неименованог предтирског бога.[1]
Пријем
[уреди | уреди извор]Енеида је премијерно емитована на каналу Programma Nazionale италијанске јавне телевизије RAI од 19. децембра 1971. до 30. јануара 1972. године.[3] Као и Росијева Одисеја пре ње и његова наредна серија Кво вадис? из 1985, била је добро прихваћена и дистрибуирана на међународном нивоу.[4] Године 1974, у италијанским биоскопима приказана је скраћена верзија у облику филма у трајању од 100 минута под насловом Авантуре Енеје (итал. Le avventure di Enea).[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б García Morcillo, Marta (2020). „Exotic, Erotic, Heroic? Women of Carthage in Western Imagination”. Ур.: Carlà-Uhink, Filippo; Wieber, Anja. Orientalism and the Reception of Powerful Women from the Ancient World. London and New York: Bloomsbury Academic. стр. 82. ISBN 978-1-3500-5010-5.
- ^ García Morcillo, Marta (2015). „The East in the West: The Rise and Fall of Ancient Carthage in Modern Imagery and in Film”. Ур.: García Morcillo, Marta; Hanesworth, Pauline; Lapeña Marchena, Óscar. Imagining Ancient Cities in Film: From Babylon to Cinecittà. London and New York: Routledge. стр. 139. ISBN 978-0-415-84397-3.
- ^ „Eneide” (на језику: италијански). RaiPlay. Приступљено 12. 10. 2020.
- ^ Pomeroy, Arthur J. (2017). „Franco Rossi's Adaptations of the Classics”. Ур.: Pomero, Arthur J. A Companion to Ancient Greece and Rome on Screen. Malden, Massachusett: Wiley-Blackwell. стр. 253. ISBN 978-1-118-74135-1.
- ^ Cinematografo. „Le avventure di Enea” (на језику: италијански). Fondazione Ente dello Spettacolo. Приступљено 12. 10. 2020.
