Енергија вјетра

Старе вјетрењаче користе енергију ветра за рад

Енергија вјетра је енергија која потиче од снаге вјетра. Представља конвенционалан обновљиви извор енергије, који се вјековима користи за добијање механичке, а у новије време и електричне енергије. Међутим, производња електричне енергије из енергије вјетра у већим количинама почела је тек послије нафтне кризе 1973.

Историја[уреди | уреди извор]

Људи користе енергију вјетра барем 5500 година, неки од примјера је да се чамац са једрима користи барем 5000 година и архитекти су користили управљан-ветар за природне вентилације још у античко доба. Коришћење вјетра да се обезбиједи механичка енергија је дошло негдје касније у антици.

У старој Персији, вјетрењаче са вертикалном осовином, напола затворене (тако да вјетар потискује само једну половину ротора) и равним „једрима“ се користе бар од 200. године нове ере.

Практичне вјетрењаче сличне конструкције су направљене у Авганистану у 7. вијеку. Са Блиског истока, идеја се проширила до Европе и вјетрењаче за млевење зрња у брашно или пумпање воде су забиљежене у 12. вијеку у Енглеској и Холандији.

До 19. вијека вјетрењаче су распрострањене по читавој Европи и донесене су и у Сјеверну Америку.

Крајем 19. вијека енергија вјетра се почела користити и за производњу електричне енергије (види ветроелектрана), али углавном у малим локалним постројењима до нафтне кризе 1973. Послије кризе, долази у низу земаља до ужурбане активности за искориштење енергије вјетра за производњу струје. Са успонима и падовима, везаним углавном за раст и пад цијена нафте, развој се нарочито убрзава послије 2000. са непрекидним растом цијена нафте.

Развојне могућности[уреди | уреди извор]

Енергија вјетра пружа велике могућности за даљи развој. При крају 2007. свјетски капацитет електрана на вјетар је 94 GW, али то је и даље само 1% од укупне производње електричне енергије. Земље које воде у производњи су:

Данска, 19% од укупне производње електричне енергије долази од вјетра
Шпанија и Португал, 9%
Немачка и Ирска, 6%

Времена се ипак мијењају. Производња електричне енергије из вјетра се повећала пет пута од 2000. до 2007.

Производња је засад профитабилна и конкурентна по цијени класичним изворима (хидроенергија, термоенергија, нуклеарна енергија) само у крајевима са већим брзинама вјетра, као на обали мора и слично. Међутим са растом цијена класичних енергената и са падом цијена турбина на ветар, очекује се измјена овог односа у будућности.

Прорачун добијене снаге[уреди | уреди извор]

Снага је пропорционална брзини вјетра, активној површини кракова вјетрењаче и густини ваздуха. Прорачун искористиве снаге вјетра је детаљније обрађен у чланку вјетрењача.