Енергија вјетра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Старе вјетрењаче користе енергију ветра за рад

Енергија вјетра је енергија која потиче од снаге вјетра. Представља конвенционалан обновљиви извор енергије, који се вјековима користи за добијање механичке, а у новије време и електричне енергије. Међутим, производња електричне енергије из енергије вјетра у већим количинама почела је тек послије нафтне кризе 1973.

Историја[уреди]

Људи користе енергију вјетра барем 5500 година, неки од примјера је да се чамац са једрима користи барем 5000 година и архитекти су користили управљан-ветар за природне вентилације још у античко доба. Коришћење вјетра да се обезбиједи механичка енергија је дошло негдје касније у антици.

У старој Персији, вјетрењаче са вертикалном осовином, напола затворене (тако да вјетар потискује само једну половину ротора) и равним „једрима“ се користе бар од 200. године нове ере.

Практичне вјетрењаче сличне конструкције су направљене у Авганистану у 7. вијеку. Са Блиског истока, идеја се проширила до Европе и вјетрењаче за млевење зрња у брашно или пумпање воде су забиљежене у 12. вијеку у Енглеској и Холандији.

До 19. вијека вјетрењаче су распрострањене по читавој Европи и донесене су и у Сјеверну Америку.

Крајем 19. вијека енергија вјетра се почела користити и за производњу електричне енергије (види ветроелектрана), али углавном у малим локалним постројењима до нафтне кризе 1973. Послије кризе, долази у низу земаља до ужурбане активности за искориштење енергије вјетра за производњу струје. Са успонима и падовима, везаним углавном за раст и пад цијена нафте, развој се нарочито убрзава послије 2000. са непрекидним растом цијена нафте.

Развојне могућности[уреди]

Енергија вјетра пружа велике могућности за даљи развој. При крају 2007. свјетски капацитет електрана на вјетар је 94 GW, али то је и даље само 1% од укупне производње електричне енергије. Земље које воде у производњи су:

Времена се ипак мијењају. Производња електричне енергије из вјетра се повећала пет пута од 2000. до 2007.

Производња је засад профитабилна и конкурентна по цијени класичним изворима (хидроенергија, термоенергија, нуклеарна енергија) само у крајевима са већим брзинама вјетра, као на обали мора и слично. Међутим са растом цијена класичних енергената и са падом цијена турбина на ветар, очекује се измјена овог односа у будућности.

Прорачун добијене снаге[уреди]

Снага је пропорционална брзини вјетра, активној површини кракова вјетрењаче и густини ваздуха. Прорачун искористиве снаге вјетра је детаљније обрађен у чланку вјетрењача.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]