Енергија (ракета-носач)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Енергија (рус. Энергия)
Транспорт Енергије до лансирне рампе космодрома Бајконур
Транспорт Енергије до лансирне рампе космодрома Бајконур
Основне информације
Функција Вишенаменска ракета-носач са људском посадом или без ње
Произвођач РКК Енергија
Земља порекла Савез Совјетских Социјалистичких РепубликаСССР
Степени
2
Димензије
Висина
59 m (194 ft)
Пречник
16 m (52 ft) (са додацима)
Маса
2.400 t (5.300.000 lb)
Носивост
Капацитет у НЗО
100.000 kg (220.000 lb),
Вулкан: 175.000 kg (386.000 lb)
Капацитет у ГСО
18.000 kg (40.000 lb)
Капацитет у ТЛИ
32.000 kg (71.000 lb)
Сличне ракете
Ракете за поређење Сатурн V, Н-1, СЛС
Историја лансирања
Статус пензионисана
Локације Космодром Бајконур
Укупно лансирања 2
 • успешних
2
Први лет 15. мај 1987.
Последњи лет 15. новембар 1988.
Значајна лансирања Буран
Додаци — Зенит
Број додатака
4 (2—8)
Дужина
40 m (130 ft)
Пречник
3,9 m (13 ft)
Укупна маса
365.000 kg (805.000 lb)
 • празан степен
25.000 kg (55.000 lb)
 • гориво и оксидант
340.000 kg (750.000 lb)
Мотори 1 РД-170
Потисак
ниво мора: 7.257 kN (1.631.000 lbf),
вакуум: 7.904 kN (1.777.000 lbf)
 • укупан потисак
ниво мора: 29.028 kN (6.526.000 lbf),
вакуум: 31.616 kN (7.108.000 lbf)
Специфични импулс
ниво мора: 309 s,
вакуум: 338 s
Време сагоревања
156 s
Гориво течни кисеоник / РП-1
Први степен — Језгро
Мотори
4 РД-0120
Дужина
59 m (194 ft)
Пречник
7,75 m (25,4 ft)
Укупна маса
847.000 kg (1.867.000 lb)
 • празан степен
50.000 kg (110.000 lb)
 • гориво и оксидант
797.000 kg (1.757.000 lb)
Потисак
ниво мора: 5.800 kN (1.300.000 lbf),
вакуум: 7.500 kN (1.700.000 lbf)
Специфични импулс
ниво мора: 359 s
вакуум: 454 s
Време сагоревања
480—500 s
Гориво течни кисеоник / водоник

РН „Енергија" је вишенаменска ракета-носач супер-тешке класе носивости до 105 тона, криогене технологије. Породица Енергија М,1,2,3 (Ураган и Вулкан) универзалних ракета, требало је да покрије носивост од 35-175 тона, на ниску Земљину орбиту из Бајконура. Пројектовала ју је Ракетно-космичка корпорација Енергија Сергеја Корољова, а израђивао самарски „Прогрес". Еколошки је чиста, а као гориво користи течни водоник и кисеоник.

Пројектовање и развој[уреди]

„Пољус"- космички апарат на РН „Енергија"

Укидање неуспеле Н1 ракете после 1974. године, совјетска свемирска агенција започиње програм „Енергија-Буран", као што НАСА Спејс-шатл програм замењује Сатурн V. Истраживање предлаже пројекат Енергија-М, ракетни модул централног дела, дизајнираног за замену ракете-носача Протон, носивости 30-35 тона. Основна „Енергија" је дизајнирана да носи Орбитални авион Буран, који је захтевао много енергије на страни, а не на врху ракете. Зато је појачана са још четири бочна бустера. Међутим, „Енергија" може да обавља исти број мисија лансирања тешких сателита и за прво лансирање носи експерименталну космичку летелицу „Полус" .

Експлоатација[уреди]

У 20:30, 15. маја 1987. године, изведено је прво лансирање на космодрому ,,Лењински" у Бајконуру. Експериментална космичка летелица "Полус", са „Скиф-ДМ" орбиталном ласерском лабораторијом, успешно је полетела на „Енергији". Међутим, при поновном улазку у атмосферу „Полус" се распао. Друго лансирање потпуно успешно се обавља 15. новембра 1988. године са орбиталном летелицом „Буран" на борту.

Године 1990. програм се напрасно обуставља, док у постројењима космодрома у Бајконуру, до 1993. године, остаје најмање пет ракета-носача „Енергија", у различитим стадијумима монтаже.

Наслеђе програма је ракетни мотор РД-170 и серија мотора даљег развоја РД-180 и РД-190, као и покретање програма „Зенит", чији се основни модул и Енергијин бустер практично не разликују. Главни мотор РД-171 је још увек у употреби на ракети Зенит. РД-180 је основни погон ракета-носача Атлас V, док пројект Ангара користи други дериват РД-191.

Варијанте[уреди]

Постоје углавном три врсте из породице ракета „Енергија", поред основне:

Енергија М[уреди]

Енергија М је користи најмањи број мотора, 2-4 модификована Зенит бустера, само један мотор РД-0120 у средишњем модулу. Овај ракетни носач, дизајниран да замени Протон-К је изгубио тендер 1995. од конкурентске породице Ангара.

Енергија-2 (Ураган)[уреди]

Енергија-2, коју још називају Ураган, је планирана као ракета за вишекратну употребу. Средишњи модул може извести поновни улазак клизећим слетањем. Бустери су се сакупљали и поновно користили и на основној „Енергији".

Вулкан - Херкулес[уреди]

Вулкан - Херкулес (Енергија-3) је највећи број модула, назван по два руска програма, користећи осам Зенит бустера. Употребом „Енергија-М" као секундарног нивоа, може се остварити корисна носивост од 175 тона избацивањем на НЗО.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]