Енес Халиловић
| Енес Халиловић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. март 1977. |
| Место рођења | Нови Пазар, СФРЈ |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Збирке поезије: Средње слово (1995) Листови на води (2007) Песме из болести и здравља (2011); Збирке прича: Потомци одбијених просаца (2004) Капиларне појаве (2006) Чудна књига (2017); Драме: In vivo (2004) Кемет (2009, 2010); Романи: Еп о води (2012) Ако дуго гледаш у понор (2016) Људи без гробова (2020) |
| Награде | Награда „Бранко Миљковић” Награда „Ђура Јакшић” Награда „Меша Селимовић” Награда „Стеван Сремац” Награда „Ахмед Вали” Награда „Златни сунцокрет” Награда „Григорије Божовић” |
Енес Халиловић (Нови Пазар, 5. март 1977) српски је приповедач, песник, драмски писац, новинар, економиста и правник.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен у Новом Пазару, где је радио као новинар и оснивач је новинске агенције Sanapress, као и књижевних часописа Sent и веб часописа Eckermann[1]. Пише приче, песме, драме, које објављује у књижевној периодици и засебним књигама, а заступљен је у бројним песничким и прозним антологијама у земљи и иностранству. Његови текстови преведени су на енглески[2], немачки, шпански, француски, пољски, румунски, украјински, мађарски, словеначки, летонски, албански, македонски[3], грчки и каталонски језик.[4] Драму Комад о новорођенчадима која говоре премијерно су извели глумци берлинског театра Schaubühne 11. марта 2011. године. Члан је Српског књижевног друштва.[5] Живи у Новом Пазару.
Награде[уреди | уреди извор]
- Златна значка за допринос култури
- Награда „Бранко Миљковић”, за збирку Песме из болести и здравља, 2012.
- Награда „Ђура Јакшић”, за збирку Песме из болести и здравља, 2012.[6]
- Награда „Меша Селимовић”, за књигу песама Зидови, 2015.[7]
- Награда „Стеван Сремац”, за роман Ако дуго гледаш у понор, 2017.[8]
- Награда „Ахмед Вали”, за посебно остварење у култури и уметности, 2016.[9]
- Награда „Сергије Лајковић”, за уреднички рад у Sent-у.
- Награда „Златно слово”, награда књижевног часописа Акт, 2020.[10]
- Награда „Златни сунцокрет”, за роман Људи без гробова, за 2020.[11]
- Награда „Григорије Божовић”, за роман Људи без гробова, за 2020.[12]
- Награда „Заплањски орфеј”, за песму „Нека жена и ја”, 2022.[13]
Дела[уреди | уреди извор]
Збирке поезије[уреди | уреди извор]
- Средње слово (1995)
- Блудни парип (2000)
- Листови на води (2007)
- Песме из болести и здравља (2011)
- Ломача (изабране песме, 2012)
- Зидови (2014)
- Бангладеш, Манифест квантумизма, спев (2019)
- Секвоја: паралелепипед (2022)
- Песме из болести и здравља (2022)
Збирке прича[уреди | уреди извор]
- Потомци одбијених просаца (2004)
- Капиларне појаве (2006)
- Чудна књига (2017)
Драме[уреди | уреди извор]
- Ин виво, 26 кратких драма (2004)
- Кемет (2010)
- Земља (2022)
Романи[уреди | уреди извор]
- Еп о води (2012),
- Ако дуго гледаш у понор (2016)
- Људи без гробова: Голдбахова хипотеза (2020)
Друго[уреди | уреди извор]
- Загонетке (172 загонетке; коауторство са Елмом Халиловић; 2015)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Халиловић, Енес. „Eckermann”. Архивирано из оригинала на датум 31. 01. 2020. Приступљено 31. 1. 2020.
- ^ Халиловић, Енес (2019). If you gaze long into an abyss : a novel. Зрењанин, Нови Сад: Агора. ISBN 978-86-6053-273-4. Приступљено 31. 1. 2020.
- ^ Халиловић, Енес (2013). Песни од болеста и здравјето. Скопје: Матица македонска : Арка. ISBN 978-608-10-0270-6. Приступљено 31. 1. 2020.
- ^ Enes Halilović na sveske.ba
- ^ „Енес Халиловић”. www.skd.rs. Приступљено 31. 1. 2020.
- ^ „Pesnik iz Novog Pazara Enes Halilović dobitnik nagrade 'Đura Jakšić'“, Blic.rs
- ^ Nagrada „Meša Selimović“ Enesu Haliloviću („Politika“, 19. februar 2015)
- ^ Халиловић, Медин (18. 10. 2017). „Enes Halilović dobitnik književne nagrade “Stevan Sremac””. Anadoly Agency. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ „Kulturni centar ustanovio nagradu “Ahmed Vali”, prvi laureat je Enes Halilović”. sandzakhaber.net. 12. 1. 2016. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ „Enes Halilović dobitnik nagrade “Zlatno slovo””. Приступљено 31. 1. 2020.
- ^ „Халиловићу „Златни сунцокрет””. Политика. 05. 02. 2021. Приступљено 5. 3. 2021.
- ^ „Књижевна награда "Григорије Божовић" Енесу Халиловићу”. РТС. 21. 5. 2021. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ „Одржане „Миљковићеве поетске свечаности””. Радио Глас. 9. 12. 2022. Приступљено 1. 1. 2023.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Poezija Enesa Halilovića
- Enes Halilović na Poetopolis
- Srećan sam romanopisac koji se nagledao nesreća („Politika”, 21. novembar 2016)
- Војводић, Дејан (19. 8. 2020). „Енес Халиловић: Тишина сваке жртве ужасава ме више него крик”. РТС. Приступљено 28. 8. 2020.
- POTRAGA ZA OCEM: Enes Halilović o romanu "Lјudi bez grobova"