Енес Халиловић
| Енес Халиловић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. март 1977. |
| Место рођења | Нови Пазар, СФРЈ |
| Породица | |
| Супружник | Елма Халиловић |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Збирке поезије: Средње слово (1995) Листови на води (2007) Песме из болести и здравља (2011); Збирке прича: Потомци одбијених просаца (2004) Капиларне појаве (2006) Чудна књига (2017); Драме: In vivo (2004) Кемет (2009, 2010); Романи: Еп о води (2012) Ако дуго гледаш у понор (2016) Људи без гробова (2020) |
| Награде | Награда „Бранко Миљковић” Награда „Ђура Јакшић” Награда „Меша Селимовић” Награда „Стеван Сремац” Награда „Ахмед Вали” Награда „Златни сунцокрет” Награда „Григорије Божовић” |
Енес Халиловић (Нови Пазар, 5. март 1977) приповедач je, песник, драмски писац, новинар, економиста и правник. Основао је књижевни правац квантумизам (лат. Quantumismus).[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен у Новом Пазару, где је радио као новинар и оснивач је новинске агенције Sanapress 2000. године, као и књижевних часописа Sent 2001. године и веб часописа Eckermann 2016. године.[2] Радио је као дописник радија Слободна Европа, дневног листа Блиц, новинске агенције ФоНет и портала ОКО Радио-телевизије Србије. Био је главни уредник телевизије Јединство од 2008. до 2013. године.[3]
Пише приче, песме, драме, које објављује у књижевној периодици и засебним књигама, а заступљен је у бројним песничким и прозним антологијама у земљи и иностранству. Књиге Енеса Халиловића објављене су на енглеском[4], пољском, француском, македонском[5], турском, албанском, бугарском, руском и италијанском језику, а проза и поезија је превођена на енглески, немачки, шпански, руски, арапски, турски, француски, пољски, румунски, украјински, мађарски, словеначки, летонски, албански, македонски, грчки, бугарски, каталонски, ромски, дански, португалски, италијански, белоруски, јерменски, хебрејски, јапански и латински језик.[6][7]
Драму Комад о новорођенчадима која говоре премијерно су извели глумци берлинског театра Schaubühne 11. марта 2011. године. По Халиловићевом роману Ако дуго гледаш у понор, Златко Паковић је режирао истоимену представу која је премијерно изведена 27. децембра 2020. године. По Енесовој књизи Зидови, Митар Белојица је режирао представу која је премијерно изведена 5. јануара 2022. године. Истог дана је премијерно и приказан филм „Зидови”, такође урађен по мотивима Халиловићеве песничке књиге, а у режији Адема Тутића.[8]
Редовни је члан Словенске академије наука и уметности у Варни у Бугарској од јануара 2023. године.[9] Члан је Српског књижевног друштва.[10] Живи у Новом Пазару, ожењен је и отац је двоје деце.
Награде[уреди | уреди извор]
- Златна значка за допринос култури
- Награда „Бранко Миљковић”, за збирку Песме из болести и здравља, 2012.[11]
- Награда „Ђура Јакшић”, за збирку Песме из болести и здравља, 2012.[12]
- Награда „Меша Селимовић”, за књигу песама Зидови, 2015.[13]
- Награда „Стеван Сремац”, за роман Ако дуго гледаш у понор, 2017.[14]
- Награда „Ахмед Вали”, за посебно остварење у култури и уметности, 2016.[15]
- Награда „Сергије Лајковић”, за уреднички рад у Sent-у.
- Награда „Златно слово”, награда књижевног часописа Акт, 2020.[16]
- Награда „Златни сунцокрет”, за роман Људи без гробова, за 2020.[17]
- Награда „Григорије Божовић”, за роман Људи без гробова, за 2020.[18]
- Награда „Заплањски орфеј”, за песму Нека жена и ја, 2022.[19]
- Награда „Кочићево перо”, за књигу Секвоја, 2022.
Дела[уреди | уреди извор]
Збирке поезије[уреди | уреди извор]
- Средње слово (1995)
- Блудни парип (2000)
- Листови на води (2007)
- Песме из болести и здравља (2011)
- Ломача (изабране песме, 2012)
- Зидови (2014)
- Бангладеш, Манифест квантумизма, спев (2019)
- Секвоја: паралелепипед (2022)
- Песме из болести и здравља (2022)
Збирке прича[уреди | уреди извор]
- Потомци одбијених просаца (2004)
- Капиларне појаве (2006)
- Чудна књига (2017)
Драме[уреди | уреди извор]
- Ин виво, 26 кратких драма (2004)
- Кемет (2010)
- Земља (2022)
Романи[уреди | уреди извор]
- Еп о води (2012),
- Ако дуго гледаш у понор (2016)
- Људи без гробова: Голдбахова хипотеза (2020)
Друго[уреди | уреди извор]
- Загонетке (172 загонетке; коауторство са Елмом Халиловић; 2015)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Магазин”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2023-04-10.
- ^ Халиловић, Енес. „Eckermann”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2020. г. Приступљено 31. 1. 2020.
- ^ kazaljka (2021-09-16). „Enes Halilović: Živeti i pisati”. Kazaljka (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-04-10.
- ^ Халиловић, Енес (2019). If you gaze long into an abyss : a novel. Зрењанин, Нови Сад: Агора. ISBN 978-86-6053-273-4. Архивирано из оригинала 31. 01. 2020. г. Приступљено 31. 1. 2020.
- ^ Халиловић, Енес (2013). Песни од болеста и здравјето. Скопје: Матица македонска : Арка. ISBN 978-608-10-0270-6. Архивирано из оригинала 31. 01. 2020. г. Приступљено 31. 1. 2020.
- ^ Enes Halilović na sveske.ba
- ^ portal, Autor (2022-08-30). „Enes HALILOVIĆ: Poeziju mogu vidjeti u svemu”. Preduzetnica (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-10.
- ^ SANA, Ekipa 3 (2022-01-07). „“Zidovi” Mitra Belojice po knjizi Enesa Halilovića iskorak za N. Pazar - SANA” (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-04-10.
- ^ „Književnik Enes Halilović primljen u Slovensku akademiju književnosti i umetnosti - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-01-13. Приступљено 2023-04-10.
- ^ „Енес Халиловић”. www.skd.rs. Приступљено 31. 1. 2020.
- ^ Vojvodiny, Rádiodifúzna ustanovizeň Vojvodiny Rádio-televízia. „Enesu Haliloviću nagrada "Branko Miljković"”. Rádio-televízia Vojvodiny. Приступљено 2023-04-10.
- ^ „Pesnik iz Novog Pazara Enes Halilović dobitnik nagrade 'Đura Jakšić'“, Blic.rs
- ^ Nagrada „Meša Selimović“ Enesu Haliloviću („Politika“, 19. februar 2015)
- ^ Халиловић, Медин (18. 10. 2017). „Enes Halilović dobitnik književne nagrade “Stevan Sremac””. Anadoly Agency. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ „Kulturni centar ustanovio nagradu “Ahmed Vali”, prvi laureat je Enes Halilović”. sandzakhaber.net. 12. 1. 2016. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ „Enes Halilović dobitnik nagrade “Zlatno slovo””. Приступљено 31. 1. 2020.
- ^ „Халиловићу „Златни сунцокрет””. Политика. 05. 02. 2021. Приступљено 5. 3. 2021.
- ^ „Књижевна награда "Григорије Божовић" Енесу Халиловићу”. РТС. 21. 5. 2021. Приступљено 22. 3. 2022.
- ^ „Одржане „Миљковићеве поетске свечаности””. Радио Глас. 9. 12. 2022. Приступљено 1. 1. 2023.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Poezija Enesa Halilovića
- Enes Halilović na Poetopolis
- Srećan sam romanopisac koji se nagledao nesreća („Politika”, 21. novembar 2016)
- Војводић, Дејан (19. 8. 2020). „Енес Халиловић: Тишина сваке жртве ужасава ме више него крик”. РТС. Приступљено 28. 8. 2020.
- POTRAGA ZA OCEM: Enes Halilović o romanu "Lјudi bez grobova"