Енклитика

С Википедије, слободне енциклопедије

Енклитике су речи које немају свој нагласак па се наслањају на реч пре себе творећи тако наглашену целину.[1]

Супротно енклитики је проклитика.[1]

Енклитике у српском језику[уреди | уреди извор]

Енклитике српског стандардног језика јесу:

  • ненаглашени облици презента глагола бити - сам, си, је, смо, сте, су
  • ненаглашени облици презента глагола хтети - ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће
  • ненаглашени облици аориста глагола битибих, би, би, бисмо, бисте, би
  • облици повратне заменице - си, се
  • ненаглашене личне заменице у генитиву - ме, те, га, је, нас, вас, их
  • ненаглашене личне заменице у дативу - ми, ти, му, јој, нам, вам, им
  • ненаглашене личне заменице у акузативу - ме, те, га (њ), је (ју), нас, вас, их
  • везничко-упитна речца ли

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 169. ISBN 86-19-00635-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]