Ентомофагија

С Википедије, слободне енциклопедије
Мува разбојник се храни осом.
Пржене гусјенице Saturniidae се служе на хљебу за људску исхрану.

Ентомофагија (од грчког ντομον, éntomon, „инсект“, и φαγεῖν, phagein, „јести“) је пракса једења инсеката. Алтернативни термин је инсектојед.[1][2] Термини за организме који практикују ентомофагију су ентомофаге и инсектоједи.

Ентомофагија се понекад дефинише тако да укључује и исхрану чланконошцима као што су пауци и стоноге, поред инсеката; једење паукова се још назива и арахнофагија.

Код других организама[уреди | уреди извор]

Ентомофагија међу животињама: Џиновски мравојед је сисар чија је исхрана специјализована на инсекатима.

Ентомофагија је широко распрострањена међу многим животињама, укључујући примате који нису људи.[3] Животиње које се првенствено хране инсектима називају се инсектоједи.[4]

Инсекти,[5] нематоде[6] и гљиве[7] које добијају своју исхрану од инсеката се понекад називају ентомофагима, посебно у контексту примјена биолошке контроле. Они такође могу прецизније да се класификују на предаторе, паразите или паразитоиде, док вируси, бактерије и гљиве које расту на или унутар инсеката такође могу да се назову ентомопатогеним.[8]

Код људи[уреди | уреди извор]

Конзумирање ларви мољаца из рода Cirina у Буркини Фасо.

Ентомофагија је научно описана као широко распрострањена међу нељудским приматима и уобичајена међу многим људским заједницама.[3] Научни термин који описује праксу једења инсеката од стране људи је антропоентомофагија.[9] Јаја, ларве, лутке и одрасле јединке одређених инсеката људи су јели од праисторије до данас.[10]

Око 3,000 етничких група практикује ентомофагију.[11] Једење инсеката од стране људи уобичајено је у културама у већини дјелова свијета, укључујући Централну и Јужну Америку, Африку, Азију, Аустралију и Нови Зеланд. Око 80% држава на свијету једе инсекте, од 1,000 до 2,000 врста.[12][13] ФАО је регистровао око 1,900 врста јестивих инсеката и процјењује да је 2005. године било око двије милијарде потрошача инсеката широм свијета.[14] ФАО предлаже једење инсеката као могуће рјешење за деградацију животне средине узроковану сточарском производњом.[15]

У неким друштвима, првенствено у западним државама, ентомофагија је неуобичајена или табу.[16][17][18][19][20][21] Данас је једење инсеката неуобичајено у Сјеверној Америци и Европи, али инсекти остају популарна храна у другим дјеловима свијета, а неке компаније покушавају да уведу инсекте као храну у западну исхрану.[22]

Инсекти који се користе у храни укључују ларве и лутке медоносних пчела,[23][24] црве мопане,[25] свилене бубе,[26] магуи црве,[27] ларве личинке,[28] цврчке,[29] као и двије врсте скакавацаChapulines из рода Sphenarium[30] и Locust.[31] На Тајланду постоји око 20,000 фармера који узгајају цврчке, производећи око 7,500 тона годишње.[32]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Deluycker, Anneke (април 2017). „Insectivory”. The International Encyclopedia of Primatology. John Wiley & Sons. doi:10.1002/9781119179313.wbprim0062. Приступљено 23. 3. 2022. 
  2. ^ „Insectivory”. sciencedirect.com. Приступљено 23. 3. 2022. 
  3. ^ а б Raubenheimer, David; Rothman, Jessica M. (јануар 2013). „Nutritional ecology of entomophagy in humans and other primates”. Annual Review of Entomology. 58 (141–160): 141—160. PMID 23039342. doi:10.1146/annurev-ento-120710-100713. 
  4. ^ Miller, George A. (2009). „Article for insectivorous. WordNet. Princeton University. Приступљено 23. 3. 2022. 
  5. ^ Clausen, Curtis Paul (1940). Entomophagous insects. OCLC 807191. 
  6. ^ Poinar, G.O. (1986). „Entomophagous Nematodes”. Fortschritte der Zoologie. 32: 95—121. 
  7. ^ Domnas, Aristotle J.; Warner, Steven A. (1991). „Biochemical Activities of Entomophagous Fungi”. Critical Reviews in Microbiology. 18 (1): 1—13. PMID 1854431. doi:10.3109/10408419109113507. 
  8. ^ Young Shin, Tae (децембар 2020). „Pathogenesis-related genes of entomopathogenic fungi”. pubmed.ncbi.nlm.nih.gov. Приступљено 23. 3. 2022. 
  9. ^ Ramos-Elorduy, Julieta (2009). „Anthropo-entomophagy: Cultures, evolution and sustainability”. Entomological Research. 39 (5): 271—288. S2CID 84739253. doi:10.1111/j.1748-5967.2009.00238.xСлободан приступ. 
  10. ^ „Entomophagy (Eating insects)”. Center for Invasive Species Research, University of California (Research). Приступљено 23. 3. 2022. 
  11. ^ Ramos-Elorduy, Julieta; Menzel, Peter (1998). Creepy crawly cuisine: the gourmet guide to edible insects. Inner Traditions / Bear & Company. стр. 44. ISBN 978-0-89281-747-4. Приступљено 23. 3. 2022. 
  12. ^ Carrington, Damian (1. 8. 2010). „Insects could be the key to meeting food needs of growing global population”. The Guardian. Приступљено 23. 3. 2022. 
  13. ^ Ramos-Elorduy, Julieta (2009). „Anthropo-Entomophagy: Cultures, Evolution And Sustainability”. Entomological Research. 39 (5): 271—288. S2CID 84739253. doi:10.1111/j.1748-5967.2009.00238.xСлободан приступ. 
  14. ^ van Huis, Arnold; van Itterbeeck, Joost; Klunder, Harmke; Mertens, Esther; Hallrolan, Afton; Muir, Giulia; Vantomme, Paul. „Edible Insects - Future prospects for food and feed security” (pdf). fao.org. Приступљено 23. 3. 2022. [мртва веза]
  15. ^ „Insects for food and feed” (Press releases). FAO. Приступљено 23. 3. 2022. 
  16. ^ Meyer-Rochow, Victor Benno (2009). „Food taboos: their origins and purposes”. Journal of Ethnobiology and Ethnomedicine. 5:18: 18. PMC 2711054Слободан приступ. PMID 19563636. doi:10.1186/1746-4269-5-18. 
  17. ^ Weiss, M. L.; Mann, A.E. (1985). Human Biology and Behaviour: An Anthropological Perspective. Little Brown & Co. ISBN 978-0-673-39013-4. 
  18. ^ McElroy, A.; Townsend, P. K. (1989). Medical Anthropology in Ecological PerspectiveНеопходна слободна регистрација. Westview Press. ISBN 978-0-8133-0742-8. Приступљено 23. 3. 2022. 
  19. ^ Saggers, S.; Gray, D. (1991). Aboriginal Health & Society: The Traditional and Contemporary Aboriginal Struggle for Better Health. Sydney: Allen & Unwin. ISBN 978-1-86373-057-0. 
  20. ^ Gordon, David George (1998). The Eat-A-Bug Cookbook. Ten Speed Press. ISBN 978-0-89815-977-6. Приступљено 23. 3. 2022. 
  21. ^ Wilson, Charles B. (2015). All Cricket, No Bull... CreateSpace. ISBN 978-1503079649. 
  22. ^ Thompson, Addie (7. 7. 2013). „Want To Help Solve The Global Food Crisis? Eat More Crickets”. Forbes. Приступљено 23. 3. 2022. 
  23. ^ Holland, Jennifer (14. 5. 2013). „U.N. Urges Eating Insects: 8 Popular Bugs to Try”. National Geographic. Архивирано из оригинала на датум 16. 7. 2015. Приступљено 23. 3. 2022. 
  24. ^ Haris, Emmaria (6. 12. 2013). „Sensasi Rasa Unik Botok Lebah yang Menyengat (Unique taste sensation botok with stinging bees)” (на језику: индонежански). Sayangi.com. Архивирано из оригинала на датум 22. 6. 2015. Приступљено 23. 3. 2022. 
  25. ^ „Worms! A look at Zimbabwe's favorite snack: mopane worms”. New York Daily News. 25. 1. 2013. Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2016. Приступљено 23. 3. 2022. 
  26. ^ Robinson, Martin; Bartlett, Ray; Whyte, Rob (2007). Korea. Lonely Planet publications. стр. 63. ISBN 1-74104-558-4. Приступљено 23. 3. 2022. 
  27. ^ Tang, Philip. „The 10 tastiest insects and bugs in Mexico”. Lonely Planet. Архивирано из оригинала на датум 21. 8. 2016. Приступљено 23. 3. 2022. 
  28. ^ Isaacs, Jennifer (2002). Bush Food: Aboriginal Food and Herbal Medicine. Frenchs Forest, New South Wales: New Holland Publishers (Australia). стр. 190—192. ISBN 1-86436-816-0. 
  29. ^ Bray, Adam (24. 8. 2010). „Vietnam's most challenging foods”. CNN: Travel. Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2018. Приступљено 23. 3. 2022. 
  30. ^ Kenyon, Chelsie. „Chapulines”. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2015. Приступљено 23. 3. 2022. 
  31. ^ Fromme, Alison (2005). „Edible Insects”. Smithsonian Zoogoer. Smithsonian Institution. 34 (4). Архивирано из оригинала на датум 11. 11. 2005. Приступљено 22. 3. 2022. 
  32. ^ Hanboonsong, Yupa; Tasanee, Jamjanya (1. 3. 2013). „Six-legged livestock” (PDF). FAO. Patrick B. Durst. Food and Agriculture Organization. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 21. 7. 2018. Приступљено 23. 3. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • {{cite book |last=Clausen |first=Curtis Paul |title=Entomophagous insects |year=1940 |oclc=807191}
  • Domnas, Aristotle J.; Warner, Steven A. (1991). „Biochemical Activities of Entomophagous Fungi”. Critical Reviews in Microbiology. 18 (1): 1—13. PMID 1854431. doi:10.3109/10408419109113507. 
  • Ramos-Elorduy, Julieta (2009). „Anthropo-entomophagy: Cultures, evolution and sustainability”. Entomological Research. 39 (5): 271—288. S2CID 84739253. doi:10.1111/j.1748-5967.2009.00238.xСлободан приступ. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]