Еозинофил

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Еозинофил
Eosinophil blood smear.JPG
Анатомија под микроскопом (400x) из периферног крвног размаза. Црвена крвна зрнца окружују еозинофил, два тромбоцита су у горњем левом углу.
Показатељи
Код ТХ H2.00.04.1.02017
TH H2.00.04.1.02017
Анатомска терминологија

Еозинофилни гранулоцити (Еозинофили, ацидофили) су бела крвна зрнца.[1] Они су једна од компоненти имунског система одговорних за борбу против мултићелијских паразита и одређених инфекција код кичмењака. Заједно са маст ћелијама, еозинофили такође контролишу механизме везане за алергију и астму. Они су гранулоцити који се развијају током хематопоезе у кичменој мождини пре миграције у крв.[2]

Он најчешће има једро са два сегмента у облику бисага, а у протоплазми садржи густо распоређене крупније црвенкастонаранџасте гранулације.

Ове ћелије су еозинофилне, или 'воле киселину', што показује њихов афинитет за угљене и катранске боје. Он су нормално транспарентни, док након бојења еозином попримају црвену боју цигле. Обојење је концентрисано у малим гранулама унутар ћелијске цитоплазме, које садрже мноштво хемијских посредника, као што су хистамини и протеини попут еозинофилне пероксидазе, рибонуклеазе (RNase), дезоксирибонуклеазе, липазе, плазминогени, и главни базни протеин. Ти посредници се ослобађају процесом дегранулације након активације еозинофила, и они су токсични за паразите, али и за ткиво домаћина.

Извори[уреди]

  1. ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  2. ^ Young Barbara, Lowe Joseph o'Connell, Stevens Alan, Heath John W. (2006). Wheater's Functional Histology (5 изд.). Elsevier Limited. ISBN 0-443-06850-X. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]