Епархија будимска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епархија будимска
Српска православна црква
Основни подаци
Држава Мађарска Мађарска,
Чешка Чешка
Сједиште Сентандреја
Основана 17. век
Број манастира 2
Архијереј
Епархијски архијереј Лукијан
Чин архијереја Епископ
Титула архијереја Епископ будимски и епископ темишварски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Епархија будимска је епархија Српске православне цркве. Епархија покрива српску заједницу у Мађарској, као и Србе у расејању у Словачкој и Чешкој.

Надлежни архијереј је господин Лукијан, а седиште епархије се налази у Сентандреји, где се налази и саборна црква (тзв. Београдска катедрала).

Историјат[уреди]

Не зна се поуздано када је основана Будимска епархија, претпоставља се да је то било 40-их година 17. века. На то подручје досељавало се српско православно становништво из крајева под управом Турске. Тако је већ 1511. сазидана црква у Коморану, а потом и манастир Грабовац.

После Велике сеобе Срба (1690) око 37 хиљада српских породица нашло се на територији Угарске од тога око 8 хиљада породица у Сентандреји. По одобрењу цара Леополда I дана 4. марта 1695. митрополит Јефтимије Поповић потврђен је у звању будимског епископа. Пуна титула гласила је „епископ будимски, пештански, сентандрејски, стонобеоградски, сечујски, сигетски, мухачопољски“. То је почетак процвата Будимске епархије.

Током 18. века изграђен је велики број храмова у овој епархији, углавном у барокном стилу. У Сентандреји је крајем 19. века било свега 617 православних житеља, а 1924. само 231 се изјаснило као Срби. Због смањења броја православних верника епархија је била принуђена да неке храмове уступи Католичкој цркви, тако да је за неколико деценија изгубила 16 храмова из 18. века.

Будимска епархија обухвата парохије у Мађарској и две у Чешкој. Према подацима из 2002, епархија има два архијерејска намесништва са 39 парохија и 11 свештеника и два манастира, Грабовац и Манастир Српски Ковин. После Другог светског рата, епархија није имала устоличеног епископа него се њом углавном администрирало из Београда, све док 1988. није за епископа постављен владика Данило Крстић. Библиотека Будимске епархије у Сентандреји има преко 9.400 књига. Ту се налази и Српски православни музеј.

Епископи[уреди]

Епископи Будимске епархије до сада били су: (непотпун списак)

Mitropolit Vikentije Popovic.jpg Викентије Поповић-Хаџилавић (1708—1713);
Софроније Кириловић.jpg Софроније Кириловић (1774—1781);
Mitropolit Stratimirović.jpg Стефан Стратимировић (1786—1790);
Panteleimon Zivkowic Litho.JPG Пантелејмон Живковић (1836—1839);
Платон Атанацковић.jpg Платон Атанацковић (1839—1851);
Арсеније Стојковић.jpg Арсеније Стојковић (1852—1892);
Јеремија, српски православни епископ Будимски.jpg Јеремија Мађаревић, епископ будимски 1896, изабран 1895.
ПатријархЛукијан.jpg Лукијан Богдановић (1897—1908);
Епископ будимски Георгије Зубковић.jpg Георгије Зубковић (1913—1951);
HrizostomVojinovic.JPG Хризостом Војиновић (1951—1952);
Patrijarh german.jpg Герман Ђорић (1952—1956);
Danilo Krstić.jpg др Данило Крстић (1988—2002, пре тога администратор епархије 1984—1988);

Епископ Лукијан такође администрира и Темишварском епархијом.

Храмови[уреди]

Епархија будимска располаже са 39 храмова и три капеле. Многи од ових храмова данас су затворени, у местима где Срба има веома мало или их више и нема, али представљају значајно сведочанство о историји Срба у Мађарској.

Српска православна парохија у Прагу нема свој храм, већ се богослужења врше у православном храму Успења Пресвете Богородице на прашком Олшанском гробљу.

На територији Мађарске укупно има једанаест парохија са активним свештенством, и то су: Бата, Батања, Будимпешта, Деска, Ловра, Мохач, Печуј, Помаз, Сантово, Сегедин и Сентандреја. Свештеници ових једанаест парохија администрирају осталим парохијама у Мађарској.

Манастири[уреди]

  1. Грабовац,
  2. Српски Ковин.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]