Епиграм

С Википедије, слободне енциклопедије
Epigramsterdam.jpg

Епиграм (грч. ἐπίγραμμα, epígramma — натпис) јесте код старих Грка и Римљана био једноставан традиционалан натпис на уметничким делима, надгробним споменицима, заветним киповима, јавним зградама и сл., обично записан у дистисима. Настао је у Древној Грчкој. У књижевности, епиграм је касније прерастао у кратку духовиту лирску песму, која је углавном била сатиричнa.[1][2][3][4]

Треба разликовати епиграм од епиграфа. Иако је епиграм у почетку означавао исто што и епиграф, он касније излази из оквира свог првобитног значења и почиње да представља кратке, сажете и домишљате песме најразличитије тематике.[5]

Нигде другде на свету, чини се, није књижевна историја забележила сличну промену. Намењен књизи, а не више камену, зрели антички епиграм допуштао је разноликост грађе и обликовних поступака да подједнако прикладно може послужити увесељавању узваника на каквој пијанки, али и бити оруђе врхунске поезије.[1]

На развоју епиграма се посебно може захвалити Марцијаловом утицају који је дао епиграму ново обележје, које је постало опште признато и обавезно за теорије касније европске књижевности.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Značenje pojma Epigram”. Šta znači. Приступљено 20. 1. 2020. 
  2. ^ Речник српскога језика (2011. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 340. 
  3. ^ „epigram – značenje”. Opšte obrazovanje. Приступљено 20. 3. 2022. 
  4. ^ а б Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 176. ISBN 86-19-00635-5. 
  5. ^ „Epigram”. Lektire.rs. Приступљено 20. 3. 2022.